Кључеви за преживљавање
Кључеви за преживљавање
КАД бисте чули новински извештај како неки убица вреба у вашем комшилуку, да ли бисте предузели мере да себе и своју породицу заштитите? Вероватно бисте закључали ваша врата и ставили резу како не бисте зазивали лагани упад. Такође бисте мотрили на странце сумњивог изгледа и одмах их пријавили.
Да ли жене треба да учине ишта мање у погледу болести убице, рака дојке? Какве мере могу предузети како би заштитиле себе и увећале своје шансе за преживљавање?
Превенција и исхрана
Процењује се да је 1 од 3 рака у Сједињеним Америчким Државама проузрокован чиниоцима исхране. Добра исхрана која ће помоћи у одржавању имунолошког система вашег тела може бити ваша прва линија одбране. Иако ниједна позната храна не може излечити рак, једење одређене хране и ограничавање друге могу бити превентивне мере. „Слеђење правилне исхране може смањити ризик од добијања рака дојке чак и до педесет процената“, изјавио је др Леонард Коен (Leonard Cohen) из Америчке здравствене фондације у Валхалу, Њујорк.
Храна богата влакнима, као што су хлебови с целим зрневљем и житарице, може помоћи да се смањи количина пролактина и естрогена, вероватно тако што се за ове хормоне везује и спира их ван тела. Према журналу Nutrition and Cancer, „ови ефекти могу спречити даљњу етапу карциногенезе.“
Ограничавање засићених масти може умањити опасност. Часопис Prevention подсећа да прелазак с обичног на обрано млеко, смањивање узимања путера, једење поснијег меса и скидање коже с пилета може свести уношење засићене масти на безбедније нивое.
Поврће богато витамином A, као што су шаргарепе, бундеве, батате и тамнолисти зелениши, као што су спанаћ и кељ и зелениш слачице или горушице, може бити од помоћи. Сматра се да витамин A спречава формирање мутација које изазивају рак. А такво поврће као што су прокуле, карфиол, купус и млади црни лук садрже хемијске супстанције које подстичу заштитне ензиме.
У књизи Breast Cancer—What Every Woman Should Know, др Пол Родригез (Paul Rodriguez) каже да се имунолошки систем, који препознаје и уништава абнормалне ћелије, може ојачати кроз исхрану. Он предлаже узимање хране која је богата гвожђем, као што су посна меса, лиснато зелено поврће, љускари и воће и поврће богато витамином C. Воће и поврће богато витамином C умањује опасност од рака дојке, извештава Journal of the National Cancer Institute. Соја и неферментисани сојини производи садрже јинистин, за који се зна да спречава раст тумора у лабораторијским експериментима, али ефектност код људи тек треба да буде потврђена.
Рана детекција
„Рано откривање рака дојке остаје најважнији корак у мењању тока рака дојке“, каже публикација Radiologic Clinics of North America. У овом погледу три кључна превентивна корака су редовно самоиспитивање груди, годишњи лекарски преглед и мамографија.
Самоиспитивање груди треба вршити редовно сваког месеца, јер жена мора бити будна у трагању за било чим сумњивим у изгледу својих груди или осећају у њима, као на пример отврдњавање или нека грудвица. Без обзира колико малецко њено откриће може бити, потребно је да одмах ступи у контакт са својим доктором. Што се
пре грудвица дијагностицира, то она има више контроле над својом будућношћу. Један извештај из Шведске показао је да уколико је неки неметастатичан рак дојке по величини нешто мало преко 15 милиметара или мањи, и уклони се хируршким путем, очекивање живота од 12 година је 94 посто могуће.Др Патриша Кели коментарише: „Уколико се рак дојке није јављао у 12 1⁄2 година, веома је мало вероватно да ће се повратити... А жене се могу поучити да открију ракове дојки који су мањи од једног центиметра [1⁄3 инча] величине користећи само своје прсте.“
Препоручује се да специјалиста или лекар опште праксе рутински сваке године уради физички преглед, нарочито након што жена достигне старост од 40 година. Уколико се пронађе грудвица, било би добро добити и друго мишљење од специјалисте за груди или хирурга.
Национални институт за рак у Сједињеним Америчким Државама каже да је добро оружје против рака дојке редован мамограм. Овај облик рендгенских зрака може открити тумор можда и до две године пре него што се он може осетити. Поступак се препоручује за жене изнад 40. Међутим, др Данијел Копанс (Daniel Kopans) нас обавештава: „Он је далеко од савршенства“. Он не може детектовати све ракове дојки.
Др Венди Логан-Јанг (Wende Logan-Young) с грудне клинике у држави Њујорк каже за Пробудите се! да ако жена или њен лекар утврде неку абнормалност а мамограм не покаже никакав знак, може постајати тенденција да се физичка открића игноришу и да се верује рендгенским зрацима. Она каже да је то „највећа грешка коју данас видимо“. Она жене саветује да имају извесну резервисаност према способности мамограма да детектује рак и да се такође снажно ослоне и на испитивање груди.
Иако мамографија може детектовати туморе, она не може стварно дијагностицирати да ли су они бенигни (неканцерогени) или малигни (канцерогени). То се може учинити једино биопсијом. Узмите у обзир случај Ајрин, која је ишла на мамограм. На темељу рендгенског снимка, доктор јој је поставио дијагнозу грудвице као бенигног обољења дојке и рекао: „Апсолутно сам сигуран да немате рак.“ Медицинска сестра која је радила мамограм била је забринута, али Ајрин је рекла: „Мислила сам да ако је доктор сигуран, можда сам параноична.“ Ускоро је грудвица нарасла, па је Ајрин отишла код једног другог доктора. Урађена је биопсија која је показала да она има упаљени карцином, брзо растући рак. Да би се одредило да ли је неки тумор бенигни (јер отприлике 8 од 10 јесу) или малигни, мора се урадити биопсија. Уколико грудвица изгледа сумњиво или се с клиничке тачке гледишта има такав осећај или расте, треба да се уради биопсија.
Лечење
За сада су хирургија, зрачење и терапија медикаментима конвенционални начини лечења рака дојке. Информације у вези с врстом тумора, његовом величином, његовом тенденцијом ширења, да ли се шири по лимфним чворићима, и ваш менопаузални статус могу помоћи вама и вашем доктору да одредите метод лечења.
Хирургија. Деценијама се радикална мастектомија, уклањање дојке заједно с мишићима и лимфним чворићима који се налазе испод ње, навелико користи. Али у недавним годинама примењује се лечење које сачувава дојку а укључује уклањање само тумора и лимфних чворића, плус зрачење, уз стопу преживљавања која је једнака оној приликом мастектомије. То неким женама пружа више смирености када одлучују да уклоне неки мали тумор, да ће бити мање унакажене. Али British Journal of Surgery каже да за млађе жене, оне с раком на неколико локација у истој дојци или с туморима који су већи од 3 центиметра, постоји већа опасност од поновног појављивања у случају лечења које сачувава дојку.
Један важан чинилац у преживљавању ослобођеном од поновног појављивања забележен је у публикацији Cleveland Clinic Journal of Medicine: „Трансфузије крви заиста имају неповољан ефекат на стопу преживљавања и поновног појављивања... након модификоване радикалне мастектомије.“ Овај извештај је показао да је стопа петогодишњег преживљавања била 53 процента за једну групу која је примила трансфузију крви, насупрот 93 процента за групу без трансфузије.
Још једна помоћ за преживљавање објављена је у часопису The Lancet, где је др Р. А. Бадве (R. A. Badwe) изјавио: „Временско подешавање операције у односу на фазу менструалног циклуса има велики утицај на дугорочни исход за пременопаузалне пацијенте с раком дојке.“ Овај извештај је рекао да су жене које су се изрезивању тумора подвргле током фазе естрогенске стимулације горе прошле него оне које су оперисане за време других фаза менструалног циклуса — 54 посто их је опстало 10 година насупрот 84 посто из друге групе. Каже се да је оптимално временско подешавање операције за жене с раком дојке пре њихове менопаузе најмање 12 дана након последњег менструалног периода.
Терапија зрачења. Терапија зрачења убија ћелије рака. У случају лечења које сачувава дојку, мајушна семена рака могу побећи ножу хирурга док он покушава да сачува дојку. Терапија зрачења може сузбити ћелије које су се задржале. Али уз зрачење долази и мала опасност од изазивања секундарних ракова у супротној дојци. Др Бенедик Фрас (Benedick Fraass) препоручује минимизирање изложености зрачењу супротне дојке. Он каже: „Уз неколико једноставних
маневара могуће је значајно смањити дозу коју супротна дојка прима током озрачивања примарне дојке.“ Он предлаже да се преко супротне дојке постави оловни заклон дебљине 2,5 центиметара.Терапија медикаментима. Упркос напорима да се уз помоћ хирургије искорени рак дојке, 25 до 30 посто жена с новодијагностицираним раком дојке имаће скривене метастазе које су премале да би у први мах изазвале симптоме. Хемијска терапија је начин лечења који користи хемијска средства у покушају да се убију оне ћелије што нападају друге делове тела.
Хемијска терапија је ограничена у свом деловању због тога што су канцерогени тумори састављени од различитих врста ћелија од којих свака има своју сопствену осетљивост на медикаменте. Оне ћелије које преживе третман могу извести нову генерацију тумора отпорних на медикаменте. Али јануарско издање 1992. године часописа The Lancet пружило је доказ да хемијска терапија увећава женине шансе да преживи додатну деценију 5 до 10 посто, у зависности од њене старости.
Непожељни ефекти хемијске терапије могу укључивати мучнину, повраћање,
губитак косе, крварење, оштећење срца, спречавање имунитета, стерилност и леукемију. Џон Каирнс (John Cairns), пишући у Сајентифик Американу, прокоментарисао је: „Они могу изгледати као релативно мањи ризици за пацијента који има узнапредовали и брзо растући рак, али они треба да буду предмет озбиљног разматрања за жену која има мали [1 центиметар] и на изглед локализовани рак дојке. Шанса да умре од рака у року од пет година је само око 10 посто чак и ако не добије никакво додатно лечење после операције.“Хормонска терапија. Антиестрогенска терапија пресеца дејства естрогена која подстичу раст. То се постиже смањивањем нивоа естрогена код жена пре менопаузе било хируршким уклањањем јајника било медикаментима, као што је тамоксифен. The Lancet је објавио стопу преживљавања од десет година за сваких 8 до 12 жена од 100 лечених било једним или другим поступком.
Настављена брига је за сваку жену с раком дојке доживотно настојање. Потребно је одржавати јаку присмотру, јер ако један режим не успе и деси се повратак болести, друге врсте третмана могу обезбедити потребно оружје.
Још једна врста терапије против рака која има другачији приступ врти се око једног синдрома названог кахексија. Журнал Cancer Research објашњава да две трећине свих смртних случајева од рака проузрокује кахексија, термин који се употребљава да опише разарање мишићног и других ткива. Др Џозеф Голд (Joseph Gold), са Сиракуског института за истраживање рака у Сједињеним Америчким Државама, каже за Пробудите се!: „Ми сматрамо да се туморни раст не може сам раширити по телу уколико биохемијске стазе за кахексију нису отворене.“ Једна клиничка студија, употребљавајући нетоксични медикамент хидрацин сулфат, показала је да се неке од ових стаза могу блокирати. Стабилизација је постигнута код 50 посто обухваћених пацијената с касним стадијумом рака дојке.
Неке жене стављају своје поуздање у алтернативе познате као комплементарна медицина како би обезбедиле нехируршко или нетоксично лечење рака дојке. Терапије се разликују, неке од њих користе исхрану и траве, као што је случај с Хоксијевом терапијом. Али је објављених студија које би човеку омогућиле да процени ефикасност ових начина лечења мало.
Иако је овај чланак намењен да пружи кључеве за преживљавање, политика Пробудите се! није да јемчи за било који начин лечења. Охрабрујемо све да обазриво размотре све ове различите приступе у лечењу ове болести (Пословице 14:15).
Стрес и рак дојке
У журналу Acta neurologica Др Х. Балтруш (H. Baltrusch) објашњава како екстреман или продужени стрес може ослабити одбрану тела против тумора у имунолошком систему. Жене које су уморне, које пате од депресије или им недостаје емоционална подршка могу угрозити свој имунолошки систем чак и за 50 посто.
Тако је, др Базил Стол (Basil Stoll), пишући у публикацији Mind and Cancer Prognosis, нагласио: „Треба учинити сваки напор да се неизбежна физичка и психичка траума, коју пацијенти оболели од рака претрпе за време и након лечења своје болести, сведе на најмању меру.“ Али која је врста подршке потребна?
[Истакнути текст на 7. страни]
Иако ниједна позната храна не може излечити рак, једење одређене хране и ограничавање друге могу бити превентивне мере. ’Слеђење правилне исхране може смањити ризик од добијања рака дојке чак и до педесет посто‘, изјавио је др Леонард Коен
[Истакнути текст на 8. страни]
„Рано откривање рака дојке остаје најважнији корак у мењању тока рака дојке“, каже публикација Radiologic Clinics of North America. У овом погледу три кључна превентивна корака су: редовно самоиспитивање груди, годишњи преглед доктора и мамографија
[Истакнути текст на 10. страни]
Жене које су уморне, које пате од депресије или им недостаје емоционална подршка могу свој имунолошки систем довести у опасност
[Оквир на 9. страни]
Самоиспитивање — месечна провера
САМОИСПИТИВАЊЕ груди треба вршити четири до седам дана после менструалног периода. Жене које су прошле менопаузу такође треба да врше проверу сваког месеца у исти дан.
Знакови које треба тражити сваког месеца у исти дан
• Грудвица било које величине (мајушна или велика) или задебљање у дојци.
• Набирање, збрчкавање или губљење боје коже дојке.
• Повлачење или извртање брадавице.
• Осип или љуштење брадавице или истицање течности.
• Увећане жлезде под мишком.
• Промене у младежима или у засецима дојке.
• Приметна асиметрија дојки што је промена у односу на уобичајену.
Самоиспитивање
Док стојите, подигните леву руку. Користећи десну руку и започињући од спољне ивице дојке, притискајте равним деловима прстију у малим круговима, идући полако по дојци према брадавици. Обратите такође пажњу на подручје између пазуха и дојке.
Лежећи на равном, ставите јастук под лево раме, и леву руку ставите изнад или иза главе. Употребите исте кружне покрете као што је горе описано. Обратно за десну страну.
Нежно згњечите брадавицу да бисте проверили има ли икаквих излучевина. Поновите и за десну дојку.