Шта жене треба да знају о раку дојке

БРОЈ случајева рака дојке на сваком континенту расте. Према неким проценама, до 2 000. године, у читавом свету биће дијагностициран око један милион нових случајева рака дојке годишње.

Да ли је било која жена безбедна од добијања ове болести? Може ли се ишта урадити у смислу превенције? И каква је утеха и подршка потребна онима што се боре против овог непријатеља?

Већину рака коже изазивају ултраљубичасти зраци сунца. Већину рака плућа изазива пушење. Али за рак дојке није утврђен ниједан појединачан узрок.

Међутим, према недавном истраживању, генетски, еколошки и хормонски чиниоци могу играти извесну улогу код рака дојке. Жене које су изложене овим чиниоцима могу бити у већој опасности.

Породична историја

За жену која има члана породице оболелог од рака дојке, као што је мајка, сестра, или чак тетка по мајци или бака, постоји већа вероватноћа да ће га добити. Уколико је неколико њих имало ову болест, опасност за њу је већа.

Др Патриша Кели (Patricia Kelly), генетичарка у Сједињеним Америчким Државама, каже за Пробудите се! да иако су наследни чиниоци укључени, они могу објаснити само 5 до 10 посто свих ракова дојки. „Сматрамо“, објашњава она, „да низ других настаје услед не баш тако јаких наследних чиниоца који делују у комбинацији с околином.“ Чланови породице који поседују исте гене показују тенденцију да такође деле исту околину.

Еколошки чиниоци

„Јасно је да постоје нашироко заступљени еколошки чиниоци који су укључени“ у изазивање ове болести, каже Девра Дејвис (Devra Davis), научница, коментаришући у журналу Science. Пошто су женске груди један од најосетљивијих делова тела на зрачење, жене које су изложене јонизујућем зрачењу у већој су опасности од рака дојке. А исто тако и оне које су изложене отровним хемикалијама.

Други еколошки чинилац је исхрана. Неки наводе на помисао да рак дојке може бити болест услед помањкања витамина и указују на недостатак витамина D. Овај витамин помаже телу да апсорбује калцијум, што за узврат може помоћи да се неконтролисани раст ћелија спречи.

Друге студије повезују масноћу у исхрани, не као узрок, већ као унапређивача рака дојке. Часопис FDA Consumer навео је да је смртна стопа од рака дојке највиша у земљама као што су Сједињене Америчке Државе, где је уношење масти и животињских протеина велико. Он је прокоментарисао: „Јапанке су историјски у малој  опасности од рака дојке, али та опасност драматично расте, сагласно с ’вестернизацијом‘ навика исхране; то јест, преласком са исхране која је сиромашна мастима на ону богату њима.“

Једно недавно истраживање наводи на помисао да велики број калорија које се троше у исхрани богатој мастима могу представљати праву опасност. Часопис Science News навео је: „Свака сувишна калорија повећава опасност од рака дојке, и при том свака сувишна калорија од масти представља око 67 посто већу опасност него калорије из других извора.“ Вишак калорија може набацити вишак килограма, а сматра се да су жене које су озбиљно претешке отприлике у троструко већој опасности од рака дојке, нарочито жене које су прошле менопаузу. Телесна маст производи естроген, женски хормон који може неповољно деловати на ткиво дојки, водећи ка раку.

Лична историја и хормони

Унутар груди жене постоји богата хормонална средина која током читавог њеног живота ствара промене у грудима. Др Пол Кри (Paul Crea), хируршки онколог, пише у публикацији Australian Dr Weekly: „Међутим, код неких жена излагање грудног ткива продуженој хормонској стимулацији... активираће серије цитолошких промена које коначно резултују малигним [канцерогеним] преображајем.“ Због овога се сматра да су жене које су имале рану прву менструацију, у узрасту од 12 година, или имају закаснелу менопаузу, у средњим 50-тим, у већој опасности.

Додатни естрогени добијени у ТЗЕ (терапији замењивања естрогена) као могућа веза с раком дојке јесу предмет многих контроверзи. Док неке студије указују да ТЗЕ не ствара никакав повећани ризик, друге студије откривају значајну опасност за дугорочне примаоце. Узимајући у обзир поново прегледане студије, British Medical Bulletin из 1992. изјавио је да постоји могућност да „неконтрацептивни естроген повећава опасност од рака дојке за 30-50%“ након дугорочне употребе.

Извештаји о односу између оралних контрацептивних средстава и рака дојке наговештавају малу опасност од употребе. Међутим, ту се појављује једна подгрупа жена које јесу у већој опасности. Млађе жене, жене које нису никада имале децу, и жене које дуго користе пилуле за контролу рађања могу бити и у до 20 посто већој опасности од рака дојке.

Ипак, 3 од сваке 4 жене с раком дојке не могу указати ни на шта специфично што је  допринело да добију ову болест. Зато се поставља питање, Треба ли се било која жена сматрати безбедном од рака дојке? FDA Consumer извештава: „С тачке гледишта клиничара, према свим женама се треба опходити као да су у знатној опасности од рака дојке.“

Тако су жене, нарочито оне у поодмаклим годинама, рањиве на ову болест. Др Кели коментарише да иако постоје различити узроци рака дојке, ’слутим да је нешто од тога само последица старења, и тада се догађа погрешна деоба ћелија.‘

Зашто рањиве

Испитивање структуре женске дојке објашњава зашто је толико рањива на рак. Унутар ње су канали, танки пролази, који млеко из мешкова који га производе каналишу до брадавице. Дуж тих канала постоје ћелије које се непрестано деле и мењају одазивајући се на женин месечни циклус, припремајући је за трудноћу, лактацију и да доји своје мало. У овим каналима развија се већина рака дојки.

У књизи Alternatives: New Developments in the War on Breast Cancer, истраживачица Роз Кушнер (Rose Kushner) објашњава: „Било која рутина која се константно потреса овим или оним прекидом — чак и ако је он савршено природан... — подложна је већој опасности од грешака.“ Она надаље наводи: „Преморене ћелије груди увек се купају у неком хормону који наређује, ’Престани то да радиш. Почни ово.‘ Није чудо што толико много кћерки ћелија пошашаве.“

Рак дојке започиње тада кад се неправилна ћелија подели, изгуби контролу над својим механизмом раста и започне да се множи. Такве ћелије не престају да се репродукују, и с временом оне надјачају околно здраво ткиво, претварајући здрав орган у оболели.

Метастаза

Кад је рак обухваћен унутар дојке, малигност се може уклонити. А кад се рак дојке шири на удаљена места у телу, назива се метастатички рак дојке. То је највероватнији узрок смрти код оболелих од рака дојке. Док се ћелије рака у грудима умножавају и тумор расте у величини, ћелије рака могу тихо и потајно напустити место примарног тумора и пробити зидове крвних судова и лимфних чворића.

У овој фази ћелије тумора могу путовати до удаљених делова тела. Уколико умакну имунолошкој одбрани тела, која укључује природне ћелије убице што циркулишу и у крвним и у лимфним течностима, ове малигне ћелије се могу населити у виталним органима, као што су јетра, плућа и мозак. Ту се могу множити и поново ширити, након што те органе учине канцерогенима. Кад метастаза једанпут започне, женин живот је у опасности.

Према томе, кључ за преживљавање јесте откривање рака дојке рано у његовом развоју, пре него што би имао шансу да се прошири. Шта свака жена може учинити како би повећала шансе за рану детекцију? На првом месту, постоји ли ишта што се може учинити да помогне у превенцији рака дојке?

[Истакнути текст на 4. страни]

Три од сваке 4 жене с раком дојке не могу указати ни на шта специфично што је допринело да оне добију ову болест