Поглед у свет

Затварање врата избеглицама

Број избеглица је порастао више него осмоструко у последње две деценије, каже Садако Огата, виши комесар УН за избеглице, а то има као последицу „алармантан пораст непријатељских и ксенофобних ставова“. До краја прошле године, 19,7 милиона избеглица живело је ван својих домовина, а даљњих 24 милиона расељено је унутар сопствених граница. Широм света, једна од сваких 125 особа отерана је насиљем, грађанским ратом или прогонством, од свог нормалног кућног живота. Ово надвладава „способност света да се одазове“ и „људску традицију давања азила“, извештава Вашингтон пост, коментаришући у овој првој глобалној студији о избеглицама. Бројне земље већ оптерећене рецесијом и уморне од на изглед нерешивих конфликата, предузимају кораке да затворе своја врата избеглицама. „Практично сви конфликти што производе избеглице који се дешавају у свету током... 1993. били су унутар држава, а не између њих“, рекла је студија, позивајући на међународну политику која би окончала грађанске ратове. У међувремену, избеглице се суочавају с „негостољубивијом климом“.

Папа подржава рад од врата до врата

Прихватајући подстицања Јована Павла II, бројни приврженици католичког Неокатекуменског покрета пристали су да проповедају од врата до врата и по улицама Рима и његовим предграђима. Као што је извештено у новинама La Repubblica, ови „говорљиви ривали Јеховиних сведока... причаће Исусову животну причу“. Прва група је састављена од само 15 породица, али се папа нада да овај пројекат „може дати обилан плод посвуда“. Откуд ова нова иницијатива? Католичка хијерархија схвата да „губи своју способност да придобија, своју религиозну привлачност“, каже социолог Марија Мачоти (Maria Macioti), а Папа охрабрује такве покрете „да освоје обраћенике посредством снажног емоционалног апела“. Католички писац Серђо Квинцио (Sergio Quinzio) додаје: „То је као да не жели да превиди било коју могућност, у нади, или илузији, да би било шта могло бити корисно.“

Спавање с бебом

„Не само што бисмо смањили SIDS (Синдром изненадне смрти одојчади), већ бисмо подизали здравије, радосније бебе кад би маме учиниле само једно: узеле своје бебе са собом у кревет прве године, уместо да их изолују у њихове сопствене кревеце“, каже Џејмс Макена (James McKenna), професор на колеџу Помона у Калифорнији. Спавање у контакту с родитељем „помаже да се регулише бебина психологија током читаве ноћи“, извештава The Dallas Morning News. Тестови потврђују да кад беба спава одмах до мајке, „дисајни шаблони, срчана пулсирања и фазе спавања“ тог одојчета „следе мајчине“. И пошто су мајка и дете обично окренути једно према другоме, беба се лако може хранити кад год то жели. „Бебе, саме у кревецима пате од чулног лишавања“, каже г. Макена. „Ми сматрамо да то може довести до недостатка пресудног интелектуалног развоја и могуће до стања погоднијег за ризиковање SIDS.“ Статистике показују да у земљама где бебе по обичају деле кревете са својим мајкама, стопе SIDS-а су много ниже.

Деца у рату

Током протеклих десет година, око 1,5 милион деце убијен је у рату, према The State of the World’s Children 1994, извештају Фонда за децу Уједињених нација. Друга четири милиона су онеспособљена, осакаћена, ослепљена или им је повређен мозак. Број оних што постају избеглице процењује се на најмање пет милиона. Деца се чак регрутују у војске. У многим земљама деца су мучена и присиљена да посматрају или учествују у грозотама. У једном подручју силовање девојки постаје „систематско оружје рата“. Извештај каже: „Изгледа исправно закључити да се глазура цивилизованости никада раније није тања носила.

Дуговечни звездари

Да ли астрономи живе дуже него други људи? Немачки природно-научни часопис Naturwissenschaftliche Rundschau извештава о једном испитивању о дуговечности људи рођених између 1715. и 1825. Током ових година, 67 мушкараца који су постали астрономи до своје 25, постигли су просечан животни век од 71,6 године. Отприлике половина ових мушкараца били су Немци, а ипак 25-годишњи немачки мушкарци током овог периода имали су просечан животни век од само 60,7 година. Откуд тај додатак за звездаре? „Могуће је да је дугачак животни век астронома на неки начин повезан с мирноћом и спокојношћу здружене с њиховим послом“, извештава тај часопис. Или, он премишља, „можда једноставно бити у контакту с чудима свемира и бити занет њима може имати позитиван ефекат на здравље особе.“