Родитељи будите заступник свог детета

РОДИТЕЉИ желе све најбоље својим синовима и кћерима. Заиста, хришћански апостол Павле поучио је очеве да одгајају своју децу у Божјој дисциплини (Ефесцима 6:4, NW). Краљ из древног времена Соломон саветовао је младе: „Пази на оно што ти говоре твој отац и мајка. Њихова поука ће поправити твоју личност“ (Пословице 1:8, 9, Today’s English Version).

Коју улогу онда школа игра у родитељским припремама за образовање? И какав однос треба да влада између родитеља и учитеља̂?

Улоге родитеља и учитеља

„Родитељи су... најважнији педагози своје деце“, тврди Дорин Грант, аутор једне студије о утицају школе на стање у кући. Али, као родитељу, можда вам је тешко да прихватите такву замисао.

Можда примећујете да су се методе поучавања у великој мери промениле откако сте ви ишли у школу. Данашње школе садрже предмете који су раније били непознати, као што су изучавање медија, здравствено образовање и микроелектроника. То наводи неке родитеље да свој контакт са школом држе на минимуму. „Разговарање са учитељима њиховог детета може и најсамоуверенију одраслу особу навести да се осећа као да има пет година и да је метар висока“, пише др Дејвид Луис у књизи Help Your Child Through School. „Уместо да с учитељима разговарају о тешкоћама или бригама као две зреле особе, неки се враћају детињастом понашању.“

Заиста, неки родитељи контактирају с учитељима своје деце тек када се појаве озбиљни проблеми. А и тада то је да би се жалили, чешће него било шта друго. Међутим, родитељи могу, а многи то и раде, дати знатан допринос образовању своје деце сарађујући с учитељима.

Родитељска одговорност захтева од вас да испитате оно што ваше дете учи у школи и да се интересујете за то. Зашто је то тако? Зато што учитељи, професионално, служе као ваши морални заступници. Вредности којих се они држе утичу на њихове ученике, јер деца гледају на учитеље као на особе чије понашање вреди опонашати. Што се њих тиче, већина учитеља спремно поздравља сарадњу родитеља својих ученика.

Један директор у јужној Немачкој писао је родитељима: „Нама учитељима постаје очигледно да је, више него у иједној претходној години, цели низ наших ученика, посебно оних који крећу у школу [у Немачкој, у шестој години], већ сада у великој мери тврд и безосећајан, потпуно лоше одгојен. Многи су тотално необуздани, не знајући где да повуку границу; немају осећање кривице; изузетно су егоцентрични, недруштвени; и постају агресивни без очигледног разлога, давећи и ударајући [друге].“

Тај педагог је наставио: „Иако ми учитељи имамо далеко више тешкоћа због тога, ми не желимо да се жалимо. Али, ми морамо признати да, упркос свим напорима, школа не може сама образовати и одгајати децу. Желимо да вас охрабримо, драги родитељи, да се одважите да сами више учините у подизању своје деце и да не препуштате телевизији или улици оно што је у стварности ваш део [одговорности у] развоју њихове личности, поучавајући их мерилима понашања.“ (Наглашено од нас.)

 Чак и кад учитељи упуте овакву молбу за сарадњу, многи родитељи још увек оклевају да помогну. „Не зато што их није брига, што су презаузети или немају поуздања“, тврди Дејвид Луис, „већ због њиховог чврстог уверења да то колико добро, или лоше, дете учи у разреду има мало везе с одгајањем и да је све одређено њиховим генима.“ Али, овај концепт једноставно није тачан.

Баш као што проблеми код куће често утичу на школске задатке детета, тако и добар живот код куће може помоћи детету да извуче највећу корист из школе. „Стање код куће је одговорно за образовни успех и неуспех много више него школа“, закључује једна образовна анкета. Књига How to Help Your Child Through School слаже се: „Чак и најзапосленији родитељ треба признати да њихов став — интерес и охрабрење које показују, и подршка коју пружају, чак и кад су удаљени — може бити пресудан за напредак деце.“

Како, онда, можете постићи добру сарадњу с учитељима свог детета?

Будите заступник свог детета

(1) Показујте активан интерес за оно што ваше дете учи у школи. Најбоље време да почнете јесте кад ваше дете почиње да иде у школу. Млађа деца уопште узев боље прихватају помоћ родитеља него што то чине адолесценти.

Читајте заједно са својим дететом. „Око 75 посто формалног учења“, према Дејвиду Луису, „одвија се кроз читање“. Тако можете играти водећу улогу у развијању течности читања код свог детета. Истраживање указује да напредак деце којој се помаже да читају код куће често надмашује напредак младих којима помажу учитељи специјалисти.

Слично томе, ви можете помоћи свом детету код писања и, да, аритметике. „Не морате бити математички геније да помогнете код основне математике“, коментарише педагог Тед Раг. Наравно, ако је и вама самима потребна помоћ на тим подручјима,  немојте дозволити да вас било какав недостатак вештине спречи да се истински интересујете за оно што ваше дете учи.

(2) Консултујте се с учитељем вашег детета о наставном плану. Читајући програм школе, установите шта ће ваше дете учити. Ако то учините пре него што школа почне, то ће вас упозорити на проблематична подручја. Затим ће посета учитељу да осмотрите како ваше родитељске жеље могу да буду испоштоване утрти пут доброј сарадњи. Искористите састанке које школа организује за учитеље да се упознају с родитељима. Данима кад су отворена врата, посетите школу, и разговарајте с учитељима свог детета. Такви контакти су од непроцењиве вредности, посебно када се појаве проблеми.

(3) Помозите свом детету да изабере. Сазнајте шта ваше дете воли, а шта не. Разговарајте о вредним циљевима. Консултујте се с учитељима да установите све могуће изборе.

Јасном комуникацијом могу да се избегну непријатељска осећања. Многе школе врше притисак на интелигентније ученике да крену на више школе. Али, ученици који изаберу хришћанску службу као свој позив уопште узев избегавају да започну дуже универзитетско образовање. Уместо тога, ако се одлуче за додатно образовање, они радије изучавају предмете који им омогућавају да се издржавају. Савесни учитељи понекад погрешно гледају на то као на одбацивање свега што су они покушавали да их науче. Ако стрпљиво објасните учитељима могућности додатног образовања које стоји пред вашим дететом на пољу које изабере ваше дете, то ће уверити учитеље да хришћански родитељи желе да њихова деца наставе да уче. a

Исправан приступ

Можете избећи много бриге и боли у срцу у вези с образовањем вашег детета задржавајући на уму да се успешно партнерство изграђује на доброј комуникацији. (Молимо, погледајте оквир под насловом „Кораци ка доброј комуникацији родитељ-учитељ“.)

Уместо да се жалите и критикујете, будите заступник свог детета кроз консултацију и сарадњу с учитељима. Чинећи то, ви ћете помоћи свом детету да извуче највећу корист од школовања.

[Фуснота]

[Оквир на 10. страни]

Кораци ка доброј комуникацији родитељ-учитељ

1. Упознајте се с учитељима свог детета.

2. Два пута проверите своје чињенице пре него што се жалите на било шта.

3. Ако сте узнемирени или љути, увек се најпре смирите пре него што разговарате с учитељем.

4. Пре него што се састанете с учитељем, испишите питања која желите да поставите, и попишите циљеве за које се надате да ћете их постићи.

5. Чврсто и јасно изнесите свој став, и затим сарађујте с учитељем да видите који практични кораци могу да се предузму да се савладају било који проблеми.

6. Ставите се у улогу учитеља. Питајте се шта бисте ви учинили кад бисте били на његовом месту. То ће вам помоћи да се договорите о задовољавајућем исходу.

7. Слушајте, а и говорите. Немојте се бојати да поставите питања ако нешто не разумете. Ако се не слажете с оним што је речено, онда то кажите, и учтиво објасните зашто.

(На темељу Help Your Child Through School, од др Дејвида Луиса.)

[Слика на 9. страни]

Читајте са својим дететом

[Слика на 9. страни]

Посетите учитеље да осмотрите школски наставни план

[Слика на 9. страни]

Помозите свом детету да изабере