Глатко избријан

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

АКО мушкарац сваки дан проведе пет минута у бријању, и то чини из дана у дан током 50 година, он ће потрошити мало више од 63 дана свог живота на отклањање длака с лица! Шта мушкарци мисле о овом свакодневном ритуалу?

Једна недавна неслужбена анкета открива следеће коментаре о бријању: „Не допада ми се.“ „Мрзим то.“ „Опасно је по живот.“ „То је нешто што треба избегавати кад год је могуће.“ Ако неки мушкарци толико не воле да се брију. зашто онда то раде? Сазнајмо нешто више о бријању. Можда ћемо пронаћи одговор.

Од шкољке до бријача за једнократну употребу

Можете ли замислити бријање шкољком? Ајкулиним зубом? Можда парчетом оштрог сребра или кременом? Људи су били прилично довитљиви приликом изабирања прибора за бријање! У древном Египту, мушкарци су се бријали користећи бакрени бријач налик глави мале секире. У скорије време, у 18. и 19. веку, произведени су такозвани „кољачи“ најпре у Шефилду, у Енглеској. Често китњасто украшене, ове бритве су имале конкавно улубљену челичну оштрицу која се могла безбедно преклопити у држач када се бријач није користио. Са овом направом се морало веома пажљиво руковати, и овладавање том вештином човека је често коштало не мало коже и крви. За оне мање веште, почеци су очигледно били болни. Међутим, 20. век је обећавао олакшање.

Године 1901, један човек из Сједињених Држава, који се звао Кинг Кемп Џилет, патентирао је безбедни бријач са замењивом оштрицом. Свет је његову идеју одмах прихватио што је на крају довело до различитог дизајна, укључујући и бријаче с посребреном или позлаћеном дршком. Недавни развој укључује у потпуности одбациве бријаче, бријаче с двоструком или троструком оштрицом и бријаче с гипком, покретном главом.

Наравно, не смемо заборавити ни електричне бријаче који су се на тржишту први пут појавили 1931. године. Њихова делотворност и популарност је постајала све већа, међутим многи који желе да се заиста добро избрију још увек више воле оштрицу бријача.

Бријање — током историје, час у моди час не

Још од најранијих времена, за човечанство је брада била час модерна час демоде. Древни Египћани, каже књига Everyday Life in Ancient Egypt, „нису били познати по ношењу браде и поносили су се тиме што су били глатко избријани, захваљујући добро направљеним бријачима које су чували у чистим кожним футролама“. Овај обичај нам објашњава зашто се јеврејски затвореник Јосиф обријао пре него што се појавио пред фараоном (Постање 41:14).

Асирци су били народ чији су мушкарци имали величанствену браду. Они су до тачке уображености своју браду неговали и пазили, пажљиво је увијали, плели и украшавали.

Древни Израелци су носили браду умерене дужине и користили су бријач како би је уредно одржавали. Онда, шта се у Божјем Закону мислило тиме када је Израелцима заповеђено да не ’стрижу крајеве косе своје уокруг‘ или да не ’брију крајеве‘ своје браде? То није била заповест против шишања косе или браде. Не, ова заповест је одвраћала Израелце  од опонашања екстремних религиозних обичаја суседних паганских нација a (Левитска 19:27; Јеремија 9:25, 26; 25:23; 49:32).

У древној Грчкој, браду су обично носили сви осим племства, које је често било глатко избријано. У Риму је обичај бријања изгледа настао у другом веку пре н. е., и у наредних неколико векова свакодневно бријање је постало уобичајено.

Међутим, с падом Римског царства, браде су поново постале уобичајене, опстајући следећих 1 000 година све до друге половине 17. века, када је бријање опет ушло у моду. Изглед глатко избријаног лица остао је популаран и током 18. века. Али, у другој половини 19. века, ствари су се преокренуле. Отуд и фотографије приказују Ч. Т. Расела, првог председника Watch Tower Societyja и сухришћанина В. Е. ван Амбурга, како носе отмене, уредно потшишане браде које су у њихово време биле достојанствене и прикладне. Међутим, почетком 20. века, популарност бријања је поново оживела и остала у већини земаља све до наших дана.

Да ли и ви спадате у милионе мушкараца који пред огледалом током свакодневне рутине повлаче по лицу оштрицу бријача? Ако је тако, без сумње желите да то буде са што мање бола, без посекотина и делотворно. Да бисте то постигли, осмотрите предлоге који се налазе у оквиру „Савети за бријање с бријачем“. Вероватно већ користите неке од ових предлога. Како год да ствари стоје — уживајте у чистом, добром бријању!

[Фуснота]

 [Оквир⁄Слике на 23. страни]

Савети за бријање бријачем

Књига Men’s Hair износи следеће предлоге за делотворно бријање бријачем. b

1. Омекшивање браде: једини начин да длаке на лицу заиста добро смекшају, јесте обилна употреба топле воде. Ако је могуће бријте се после туширања, пошто на тај начин вода дуже време омекшава браду.

2. Употреба одређених средстава пре бријања: разни сапуни, пене, креме и гелови у суштини обављају три ствари. (1) Задржавају влагу у власима, (2) држе их усправно и (3) подмазују кожу тако да по њој бријач лакше клизи. Изаберите производ који вам највише одговара. О, да, да ли сте већ испробали балзам за косу? Он је такође справљен да би омекшао власи.

3. Употреба правог бријача на прави начин: оштар бријач је прави бријач. Тупи бријачи могу да вам оштете кожу. Бријте длаке у смеру њиховог раста. Бријањем у супротном смеру од раста длака можете се глатко избријати, али оно може и да пресече длаке испод површине коже и проузрокује да оне расту у околно ткиво, а не кроз поре коже. Према неким изворима, немарно бријање — било мушкараца или жена — може проузроковати вирусне инфекције које доводе до стварања брадавица на кожи.

4. Заштита коже након бријања: сваки пут када се бријете, одстрањујете микроскопски слој коже, након чега вам кожа постаје рањива. Стога, важно је опрати све што вам је остало на лицу, и то чистом водом — најпре топлом, а затим хладном како би се затвориле поре и задржала влажност. Ако желите, можете користити неки хидратантни афтершејв лосион да бисте заштитили и освежили кожу.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 24. страни]

Шта је брада?

Браду у ствари чине длаке које расту на лицу. Ове длаке су сачињене од кератина и сродних беланчевина. Кератин је влакнаст протеин који садржи сумпор, а производи га човечје и животињско тело и представља основни градивни материјал длака, ноктију, перја, папака и рогова. Од свих длака на људском телу, длаке на бради и брковима спадају у најчвршће и најеластичније и када се пресецају могу бити исто толико чврсте као и бакрена жица исте дебљине. Постоји око 25 000 длака на лицу просечног мушкарца, а расту брзином од пола милиметра за 24 сата.

[Извор]

Мушкарац: A Pictorial Archive from Nineteenth-Century Sources/Dover Publications, Inc.

[Слике на 24. страни]

Бријање је током историје час било у моди час није

Египћанин

Асирац

Римљанин

[Извори]

Museo Egizio di Torino

Photographs taken by courtesy of the British Museum