Да ли је морал гори него некада?

АКО бисте историчаре питали: „Да ли је морал људи данас бољи или гори него у прошлости?“ неки би одговорили да је тешко упоређивати морал различитих раздобља. Можда сматрају да свако доба треба просуђивати засебно.

На пример, осмотримо развој насилног криминала у Европи од 16. века. Пре 400 година убиства и нису била тако ретка. Људи су често узимали закон у своје руке, а крвне освете су биле уобичајене.

Међутим, историчари Арне Јарик и Јохан Седерберг у књизи Människovärdet och makten (Људско достојанство и моћ) пишу да је период између 1600. и 1850. на неким местима био „обележен истинским цивилизовањем друштвеног живота“. Људи су били спремнији да уважавају потребе других људи — били су саосећајнији. На пример, други историчари примећују да су крађа и кривична дела усмерена против имовине били много ређи у 16. веку него што су то данас. Организоване банде лопова биле су реткост, посебно међу сеоским становништвом.

Наравно, робовласништво је постојало и довело је до неких најтежих злочина у историји — отимање људи у Африци од стране европских трговаца и брутално поступање према милионима тих робова у земљама у које су одведени.

Дакле, ако се осврнемо неколико векова уназад, вероватно ћемо установити да кад се гледа из историјске перспективе, неке околности су биле боље док су неке друге биле горе. Међутим, у 20. веку се десило и још увек се дешава нешто сасвим другачије и веома озбиљно — заиста нешто нечувено.

20. век — прекретница

Историчари Јарик и Седерберг примећују: „Кривуља убистава је 1930-их још једном кренула навише, и нажалост, од тада тај тренд траје ево већ више од пола века.“

Према многим коментаторима, у 20. веку је дошло до свеопштег пада морала. Један есеј о филозофији морала каже: „Јасно се може видети да се у задњих 30 до 40 година много променило гледиште друштва о сексу и о томе  шта је морално прихватљиво; друштво које је помоћу строгих правила јасно дефинисало шта је морално исправно, постало је друштво много слободнијег и индивидуалистичког погледа на те ствари.“

То значи да данас већина људи сматра да су сексуално понашање и други аспекти морала њихова лична ствар. Да би то приказао, тај есеј наводи статистичке податке који потврђују да је 1960. године у Сједињеним Државама ванбрачно рођено само 5,3 посто од укупног броја деце. Године 1990. тај број је износио 28 посто.

У једном предавању на Универзитету Нотр Дам, амерички сенатор Џо Либерман описао је морал нашег времена као „вакуум вредности... у коме се традиционалне представе о исправном и погрешном постепено губе“. Према Либерману, овај феномен се „кува већ добре две генерације“.

Секуларизација

Шта историчари и други аналитичари наводе као разлог за овај значајан развој догађаја у 20. веку? „Једна од најважнијих друштвених промена током задња два века јесте секуларизација“, примећује књига Människovärdet och makten. Секуларизација значи да се „људима пружа прилика да сами формирају став о разним питањима. Ова представа... потиче од филозофа просветитељства из 18. века, који су први... одбацили Библију као једини извор истине“. Зато људи не траже морално вођство од религије, а посебно не од религија хришћанског света, у оној мери у којој су то чинили у прошлости.

Али зашто је једној филозофији која је формулисана у 18. веку било потребно више од 200 година да постане популарна? „Те идеје се у народу нису тако лако шириле“, каже горе цитирана књига. „Процес секуларизације је био спор.“

Иако је тренд одбацивања традиционалних моралних мерила и хришћанских вредности у задњих 200 година у целини гледано текао полагано, тај тренд се нагло убрзао током 20. века. То је посебно случај у задњих неколико деценија. Због чега?

Себичност и похлепа

Један фактор који много доприноси томе јесте брзи технолошки и економски развој друштва у 20. веку. Један чланак у немачком часопису Die Zeit навео је да живимо у једној „динамичној епохи, а не као у ранијим вековима, у свету који је по природи био статичан“. Тај чланак је објаснио да је то довело до тржишне економије која се темељи на такмичењу и коју покреће себичност.

 „Та себичност“, наставио је чланак, „не може се ничим зауставити. Уз њу иде бруталност која обележава наш свакодневни живот, као и корупција, која је у многим земљама стигла све до владе. Људи мисле само на себе и како да максимално задовоље своје жеље.“

Социолог Роберт Вутнау, са Универзитета Принстон, опсежним анкетирањем је установио да су Американци данас више усмерени ка новцу него што је то био случај с прошлом генерацијом. Према тој студији, „многи Американци се плаше да је жудња за новцем засенила друге вредности као што су поштовање према другима, поштење на послу и учествовање у друштвеним збивањима“.

Похлепа у друштву се повећава зато што многи шефови себи засигуравају огромну плату и уносну пензију, док своје раднике снажно убеђују како треба да буду умерени кад траже плату. „Код те јурњаве за зарадом међу пословним људима проблем је у томе што су њихови ставови заразни и што снижавају ниво морала међу људима у глобалу“, примећује Кјел Ове Нилсон, ванредни професор етике и теолошки управник Хришћанског већа Шведске. „Наравно, то разорно делује на морал — како на нивоу друштва тако и на нивоу појединца.“

Медијска култура

Још један важан фактор који доприноси брзом паду морала у другој половини 20. века јесте медијска култура. „Нови творци вредности су телевизијски продуценти, филмски магнати, модни часописи, ’ганста‘ репери и мноштво других учесника у том електронском медијско-културном комплексу“, каже сенатор Либерман. „Ти оснивачи трендова невероватно снажно утичу на нашу културу, а посебно на нашу децу, и често имају мало или нимало осећаја одговорности за штетне вредности којима нас хране.“

Као пример, Либерман наводи једну плочу коју је снимила хеви-метал група Cannibal Corpse (Леш људождера).  Певачи до детаља описују силовање жене уз претњу ножем. Либерман и један његов колега упутили су захтев музичкој продукцији да повуче ту плочу. Али, како он прича, било је узалуд.

Зато одговорни родитељи данас морају огорчено да се такмиче с медијском културом око тога ко ће утицати на њихову децу и ко ће их одгајати. А шта је с породицама у којима родитељи нису савесни? „У тим случајевима“, каже Либерман, „култура нема ривала у постављању мерила, и дететов осећај за исправно и погрешно као и његови приоритети првенствено се обликују оним што чује на телевизији, филмском екрану и са CD плејера.“ А однедавно том списку може да се дода и Интернет.

Назад у „камено доба морала“

Како се последице тих негативних утицаја очитују међу младима? С једне стране, у задњим годинама све више деце и тинејџера почини окрутно насиље над другом децом као и над одраслима.

У Шведској се 1998. десио један шокантан случај. Два дечака од пет и седам година задавила су свог друга од четири године! Многи су се питали: зар деца немају неку урођену кочницу, нешто што им говори да престану кад виде да иду предалеко? Један дечји психијатар је дао следећи значајан коментар: „Обуздавати се да се не би ишло предалеко јесте нешто што треба да се научи“. „Може да буде повезано с тиме... ко су деци узори и шта уче од одраслих око себе.“

Сличан феномен може да се примети и код насилних криминалаца. Према Стену Левандеру, професору психијатрије у Шведској, данас су између 15 и 20 посто свих затвореника психопате — људи који су изразито себични, без саосећања и неспособни или неспремни да разумеју концепт о исправном и погрешном. Стручњаци су приметили да чак и код деце и омладинаца, који су на изглед нормални, отупљује осећај за морал. „Враћамо се у камено доба морала“, тврди Кристина Хоф Сомерс, професорка филозофије. Она је приметила да кад своје младе студенте пита шта је исправно а шта погрешно, већина реагује веома несигурно. Затим одговоре да не постоји нешто што се зове исправно или погрешно. Они верују да свако мора узети у обзир шта је за њега најбоље.

У задње време многи њени студенти приговарају начелу јединственог достојанства и вредности људског живота. На пример, кад су их питали шта би урадили ако би морали да бирају да ли ће спасти живот свом кућном љубимцу или неком непознатом човеку, многи су рекли да би изабрали да спасу животињу.

„Проблем није у томе да су млади неуки, неповерљиви, окрутни или подмукли“, каже професорка Сомерс. „Грубо речено, они су без путоказа за исправно и погрешно.“ Она тврди да се данас многи млади у ствари питају да ли уопште постоји исправно и погрешно, и сматра да тај став представља једну од највећих претњи за друштво.

Према томе, поткопавање морала је у наше време реалност. Многи се плаше страшних последица до којих би то могло довести. Чланак у часопису Die Zeit, који смо раније цитирали, каже да би данашња слободна тржишна економија могла постепено да „дегенерише и да можда једног дана пропадне баш као што је недавно био случај са социјалистичким системом“.

Шта све то стварно значи? И каквој будућности да се надамо?

[Слике на странама 6, 7]

„Нови креатори вредности су телевизијски продуценти, филмски магнати, модни креатори, ’ганста‘ репери...“