Позориште у Епидауру — вековима нетакнуто

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

ВОЛИТЕ ли да идете у позориште? Да ли уживате у добром смеху који може понудити комедија? Да ли вас уздиже или чак просветљује драма пуна доброг расуђивања, која вам дотиче емоције и учи вас о људској природи? Онда би вас занимало и да сазнате нешто о позоришту у Епидауру. Оно је тесно повезано с почецима драме у древној Грчкој.

Грчки географ Паусанија из другог века н. е., писао је да у Епидауру ’постоји најзнаменитије позориште древног света. Иако су римска позоришта величанственија и импозантнија, ниједан архитекта не може да се надмеће с лепотом и складом позоришта у Епидауру‘.

Најбоље очувано

На око 60 километара јужно од грчког града Коринта, налази се мало село Епидаур. Пре двадесет пет векова, оно је било важан трговачки и религиозни центар.

Касније, благо таласаста брда, обрадива поља и маслињаци нису нимало одавали утисак да ту постоји неко велико позориште. Међутим, Панагис Кавадиас, истакнути грчки археолог из 19. века, био је сигуран да та брда крију једну добро чувану тајну. Његову знатижељу је пробудио Паусанијин опис цитиран на почетку, и он је био уверен да ће под овим сасвим уобичајеним пејзажом открити величанствено позориште. И открио га је, у пролеће 1881.

Након шест година напорног рада, Кавадијасова ископавања су на светлост дана изнела једно импозантно, малтене нетакнуто позориште. Према археолозима, ово позориште је око 330.  пре н. е. саградио Поликлет млађи, врстан вајар и архитекта из оближњег Аргоса. Савремени архитекта Манос Перакис размишља као и већина других истраживача када позориште у Епидауру назива „најчувенијим и најочуванијим грчким позориштем“.

Откриће позоришта у Епидауру важно је како за археологију тако и за архитектуру. Док је већина преосталих древних позоришта делимично пропала или је била реконструисана, позориште у Епидауру је вековима остало нетакнуто због тога што га је штитио 6 метара дебео слој земље.

Данашњи посетилац може сасвим прецизно одредити основне делове позоришта. Партер, раван кружни део који се користио за плесање и хор, окружен је узаним појасом од мермера. Његов под је од набијене земље и има један олтар у средини. Иза партера налази се позорница, којој је остао само темељ. У почетку су глумци глумили у партеру, а декорација се састојала од обојених табли постављених на троугласте плоче које су се окретале, а које су биле причвршћене на предњем делу позорнице. Касније су глумци почели да изводе дела на самој сцени позорнице, остављајући партер хору, а декорација је била премештена на зидове позорнице.

Позориште у Епидауру је првобитно имало 6 000 места. У другом веку пре н. е., био је проширен горњи део како би се додао још 21 ред седишта, чиме је укупан број места повећан на више од 13 000. Седишта у предњем реду, резервисана за великодостојнике, разликовала су се од осталих по томе што су била направљена од црвеног камена и што су имала наслон за леђа.

Чудо од акустике

Позориште у Епидауру је чувено по својој изванредној акустици. „И најмањи звук — дубоки уздах или цепање папира — може се јасно чути чак и у последњем реду,“ каже професор археологије С. Е. Јаковидис.

Када посећују ово позориште, многи туристи желе да стану на средину партера и да рецитују поеме, певају песме или чак да шапућу пријатељима који седе далеко у задњим редовима. Импресионирани су тиме како звук на задивљујућ начин допире до сваког угла овог великог аудиторијума.

Та изврсна акустика приписује се амфитеатралном, полукружном облику овог позоришта. То нас подсећа на Исусове проповеди великим масама људи у природним амфитеатрима — често на обронцима брда — како би га свако могао јасно чути (Матеј 5:1, 2; 13:1, 2).

Осим тога, стрмина редова са седиштима смањује раздаљину од бине до задњих редова. Звучни таласи тек мало ослабе док стигну до тих горњих редова.

Још нешто што доприноси тако доброј акустици јесте одговарајући размак између редова. То дозвољава да се звук свуда разлива истом јачином и јасноћом. У друге факторе спадају одбијање звука о тврду, набијену површину партера и редова седишта, добар квалитет мермера који је употребљен, тиха околина и стални поветарац који пирка од партера према публици.

Позориште — право место за драму

Будући да су древни Грци били пажљиви и вешти када су градили позоришта попут овог у Епидауру, гледаоци су с лакоћом могли да гледају и слушају  драме. Драма потиче од прослава плодности у част жетве и бербе грожђа као и од веровања о смрти и обнављању живота. Такве раскалашене свечаности биле су у част Диониса, митолошког бога вина и плодности. Ова извођења нису славила само митолошка божанства већ су често имала и неку причу. Развила су се три облика исповедања приче: трагедија, комедија и сатира. Схватајући њихову популарност, градски владари су их подржавали као средство за стицање веће политичке моћи.

С временом је у драми опао утицај величања Диониса, као и преовладавање раскалашених спектакала. У потрази за новим темама за комаде, чувени драмски писци из петог века пре н. е., као што су Есхил, Софокле и Еурипид, окренули су се грчкој историји и митологији. Све већа и раширенија популарност драме створила је потребу за великим позориштима, као што је ово у Епидауру. А било је неопходно и да публика чује сваку реч из драма — у којима је често било суптилних игара речи и брзих, духовитих одговора — због чега је изградња позоришта захтевала пуно пажње и вештине.

За сваки позоришни комад били су потребни хор (обично од 10 до 15 људи) и глумци (никада више од 3 улоге које говоре у једној сцени). Глумци су били познати као хипокрити, они који се одазивају на хор. С временом, овај израз је почео да се користи у метафоричном смислу да би се описала особа која поступа обмањиво или се претвара. У јеванђељу по Матеју, ова реч је употребљена да би се описали подмукли писмозналци и фарисеји Исусовог доба (Матеј 23:13).

Позориште у Епидауру и древна драма данас

Извођење древне драме оживљено је у Грчкој у Епидауру, а и на другим местима. Све до почетка 20. века, древне грчке драме, нарочито трагедије, биле су предмет једино академског изучавања. Али од 1932, када је основано Грчко народно позориште, дела древних драмских писаца преведена су на савремени грчки.

Од 1954, драмски фестивал у Епидауру је постао свечаност која се одржава сваке године. Сваког лета, позориште у Епидауру постаје стециште многих грчких и страних позоришних трупа које изводе древне комаде. Хиљаде туриста и љубитеља позоришта посећују ово место да би били на савременим извођењима дела написаних пре 2 500 година.

Зато, када следећи пут будете долазили у Грчку, позвани сте да дођете у Епидаур. Након што будете видели његово импресивно позориште, можете доћи до истог закључка као и Паусанија: ’Ниједан архитекта не може да се надмеће с лепотом и складом позоришта у Епидауру.‘

[Оквир на 13. страни]

Позориште и рани хришћани

’Постали смо позоришни спектакл свету, и анђелима, и људима‘, писао је апостол Павле хришћанима у Коринту, који су живели близу Епидаура (1. Коринћанима 4:9; Јеврејима 10:33). Он је хтео рећи да су они, будући да су их понижавали и прогонили, били као у позоришту пред публиком целог света. У Павловим данима, позоришни комади су били популаран облик забаве. Међутим, рани хришћани су били упозоравани на неморал и дивље насиље, који су се често приказивали у позоришним комадима тог времена (Ефешанима 5:3-5). И сами хришћани су понекад били на силу довођени у позоришта или арене римског царства као предмети за забаву, чак и тако што су били бацани пред звери.

[Слике на 12. страни]

Софокле

Есхил

Еурипид

[Извор]

Грчки драматурзи: Musei Capitolini, Roma

[Извор слике на 11. страни]

Љубазношћу GNTO