Тачкице пред очима?

Вероватно сте их видели — мале сиве мрље пред вашим очима које као да нејасно мигоље. Можете их приметити док читате или док гледате у светло окречени зид или ведро небо.

АКО сте некад покушали да се концентришете на неку од тих мрља, онда већ и сами знате да нисте могли. Оне одјуре на најмањи покрет ваших очију, и чак и ако нека долелуја у правцу у коме гледате, и даље не можете схватити шта је то.

Какве су то мрље? Да ли се оне налазе на површини ваше очне јабучице или унутар ње? Трепните без померања очију. Ако тачкице промене правац или нестану, налазе се на површини и у овом чланку нећемо говорити о њима.

Али ако се скоро ништа не промени, онда су оне унутра и пливају у стакластој супстанци, то јест стакластом телу, течности која испуњава унутрашњу комору ваше очне јабучице. Пошто се налазе иза очног сочива, оне остају замагљене. И пошто је стакласта супстанца течност која није нешто гушћа од воде, оне могу да плутају, да беже кад покушавате да видите неку конкретну мрљу. Због тога су добиле свој медицински назив — muscae volitantes, што у преводу значи „муве које лете“.

Одакле потичу?

Одакле у ствари потичу те тачкице? Неке су остаци процеса који су се одиграли пре него што сте се и родили. У раној фази развоја бебе, унутрашњи део ока је прилично влакнаст. До рођења се та влакна као и друге ћелије промене и постану стакласта супстанца. Међутим, неке ћелије и комадићи влакана могу да остану и да слободно плутају. Такође постоји и један канал, од очног нерва до сочива, у коме се код фетуса налази једна артерија која храни сочиво. Та артерија атрофира и апсорбује се, обично пре рођења, али њени ситни делови могу остати.

Има и других узрока. Чак и код одраслих, стакласта супстанца није у потпуности желатинозна. Она је окружена сложеном хијалоидном мембраном. Та мембрана је приљубљена уз мрежњачу, овојницу од ткива осетљивог на светлост која обавија највећи део унутрашњости вашег ока и прима оно што гледате. Хијалоидна мембрана је причвршћена за мрежњачу на својој предњој страни. С те ивице се ситна влаканца зракасто пружају ка стакластој супстанци.

Како старимо, та влаканца почињу да се скупљају. Због тога се нека од њих откидају. Стакласта супстанца такође постаје разређенија, тако да откинути комадићи влакна могу слободније да се крећу у њој. И само стакласто тело се полако све више смањује и почиње да се одваја од мрежњаче, те вероватно тако настаје и други ћелијски отпад. Тако ћете како старите видети све више тих „мува које лете“ како плове и врте се у вашем видном пољу.

 Још један извор тачкица које пливају могу бити крвни судови мрежњаче. Ударац у главу или неки прејак притисак на очну јабучицу може проузроковати да неки мали суд испусти млаз црвених крвних зрнаца. Ова крвна зрнца су лепљива и имају склоност да се групишу или да формирају један ланац. Појединачне ћелије или групе ћелија могу прећи у стакласту супстанцу, и ако остану близу мрежњаче могу да се виде. Тело може да ресорбује црвена зрнца тако да на крају она нестају. Међутим, стриктно гледано то нису тачкице пред очима пошто настају због мање повреде.

Да ли појава тачкица значи да нешто није у реду? У принципу не значи. Људи који имају здраве очи, па чак и млади, могу да их виде и постепено се науче како да их игноришу. Али извесна стања могу указивати на опасност.

Када може бити опасно

Ако изненада приметите много више мрљица него раније, то може значити да се дешава нешто ненормално. То је посебно случај ако осетите како вам сева у очима. Овај феномен долази из мрежњаче, где се светло претвара у нервне импулсе. Мноштво тачкица које пливају и севање у очима обично је последица неког одвајања мрежњаче. Како долази до овога?

Мрежњача је чврста и густа попут влажне папирне марамице, а исто толико је и мекана. Њен слој осетљив на светло само је на предњем делу причвршћен за други слој, који се налази изнад мрежњаче, за стакласту супстанцу и део код очног нерва. Такође је слабије причвршћен код фокусног центра. Стакласто тело помаже да остали део мрежњаче остане на свом месту. Око је толико еластично да чак ни ударци  обично не проузрокују да се мрежњача распара или отцепи од своје основе.

Међутим, ударац може изазвати оштећење које ослаби мрежњачу у извесном подручју или може направити неку малу раздеротину или рупицу. Таква рупица може настати и због адхезије између стакласте супстанце и мрежњаче: изненадан покрет или повреда натерају стакласту супстанцу да удари у мрежњачу, што доводи до мале раздеротине. Тада течност из коморе стакластог тела може да отиче иза мрежњаче, подижући је из њене основе. Тај поремећај доводи до горења нервних ћелија осетљивих на светло, и то се примећује као севање.

Понекад је то одвајање попраћено мањим или већим крварењима, јер унутрашња површина мрежњаче има своју мрежу крвних судова. Крвне ћелије прелазе у стакласту супстанцу, и виде се као изненадан рој мрља које плове. Убрзо након тога, док се мрежњача откида, један вео то јест завеса слепила залази у видно поље.

Према томе, ако икада приметите да се број мрља нагло повећава, посебно кад је то попраћено севањем, сместа пођите код очног лекара или у болницу! То би могло бити отцепљење мрежњаче. Уколико се мрежњача доста отцепи, корективне мере можда неће бити могуће.

Да ли већ годинама примећујете тачкице пред очима, али притом не осећате севање? Вероватно немате разлога за бригу. Скоро свако види те тачкице. Тиме што их игноришете оне неће отићи, али мозак научи да потисне те слике док обављате свакодневне ствари. Чињеница да оне могу постојати без икакве штете по вид сведочи о еластичној грађи ока и прилагодљивости мозга.

Међутим, они који виде мрље које плове треба да оду на преглед код очног лекара или код оптичара пре него што са сигурношћу могу да кажу да нема потребе за бригом.

[Оквир⁄Слика на 25. страни]

Порекло савремене рефрактивне корекције

Ако на препоруку лекара носите наочаре или контактна сочива, то је у извесној мери због тачкица пред очима. Франс Корнелис Дондерс, истакнути холандски лекар из 19. века, био је знатижељан у вези с тим и то га је навело да почне научно истраживање физиологије и патологије ока. Поред тога што је идентификовао неке изворе тачкица пред очима, он је открио да је далековидост последица смањивања очне јабучице и да је помућен вид код астигматизма изазван неједнаким површинама рожњаче и сочива. Његове студије су омогућиле данашње ношење наочара.

[Слика]

Дондерс

[Извор]

Љубазношћу National Library of Medicine

[Дијаграм на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Раздеротина на мрежњачи

Црвена крвна зрнца

Откинута мрежњача

Хијалоидна мембрана

Сочиво

Зеница

Ирис

Стакласто тело

Цилијарно тело

Крвни судови

Очни нерв који води до мозга