После олује — пружање помоћи у Француској

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФРАНЦУСКЕ

ФРАНСОАЗ је отворила врата да узме дрва за камин. „Нисам могла да верујем својим очима“, присећа се она. „Вода је дошла до прага, а један велики талас долазио је кроз баштенска врата.“ До грла у води, њен супруг Тијери је донео мердевине из гараже. Породица се попела на таван, где је он направио отвор на крову. Мокар и престрављен, пар је с троје деце чекао четири дуга сата да их неко спасе. Коначно их је хеликоптер француске полиције пронашао, подигао дизалицом и пренео на безбедно место.

Реке, које су због провале облака набујале, излиле су се преко обала проваљујући при том насипе и уништавајући мостове. Таласи блатњаве воде који су понекад били високи и преко 10 метара уништавали су све пред собом. Више од 30 људи је погинуло у овој олуји — или тако што су остали заглављени у својим колима или су се удавили у сну. Једна жртва коју су спасили упоредила је ову страшну новембарску ноћ са „крајем света“. Цела област југозападне Француске — 329 градова и села — била је проглашена опасном зоном.

Још горе је тек требало доћи

Југозапад се још опорављао када је непогода поново ударила. Једна изузетно јака депресија над Атлантским океаном изазвала је ураганске ветрове. Први олујни ветар прохујао је северном Француском 26. децембра 1999, а други је опустошио југ следеће ноћи. Како је забележено, ветар је достизао брзину од преко 200 километара  на час. Према службеним записима, Француска није доживела такву олују барем још од 17. века.

Елен је била у осмом месецу трудноће када је олуја наступила. „Била сам ужасно уплашена“, сећа се она. „Мој муж се мотоциклом враћао кући, а ја сам гледала како напољу по свуда лете гране. Нисам могла а да не мислим на то да можда никада неће видети своју бебу. Само што је стигао, вода је почела да надолази у кућу. Морали смо да искочимо кроз прозор.“

У Француској је најмање 90 људи погинуло. Или су се удавили или су на њих пали црепови, димњаци и дрвеће. Стотине других било је тешко повређено, међу којима и доста цивилних и војних спасилаца. Олуја је такође погодила и суседне земље, Британију, Немачку, Швајцарску и Шпанију, у којима је погинуло преко 40 људи.

Последице

Од 96 административно-територијалних јединица саме Француске, 69 су биле званично проглашене „подручјима погођеним природном катастрофом“. Штета је процењена на неких 70 милијарди франака (11 милијарди долара). Опустошење у неким градовима, селима и лукама подсетило је посматраче на ратну зону. Дрвеће или оборени стубови далековода блокирали су путеве и пруге. Кровови су били однесени, кранови за градњу оборени, а чамци избачени на кејове. Пошто су стакленици и воћњаци били уништени, хиљаде баштована који продају своје производе остало је без средстава за живот.

За само неколико сати, ветар је у француским шумама и парковима проузроковао пустош, и сравнио са земљом стотине хиљада хектара шуме. Према француском Националном министарству за шумарство, процењено је да је уништено 300 милиона стабала. Импозантно вековно дрвеће било је ишчупано или сломљено попут шибица. У шумама Акитена и Лорене ветар је направио огромне откосе.

„Дан након олује, отишао сам у шуму“, испричао је Бернар, Јеховин сведок који ради као шумар. „Било је страшно. Кад тако нешто видите, не можете  остати мирни! Овде 80 посто моје скупштине живи од шуме. Људи, поготово старији, дубоко су потресени.“ На земљишту Версајске палате оборено је 10 000 стабала. „Биће потребно два века да се парку врати пређашњи изглед“, жалио се један од главних баштована.

Пошто су жице за струју биле покидане, више од једне шестине популације у Француској утонуло је у мрак. Упркос херојским напорима јавних служби, десетине хиљада људи још увек је две недеље након олује било без струје или телефона. Нека мала села била су тотално одсечена. Породице су биле принуђене да вуку воду с бунара и да користе свеће као да живе сто година уназад а не на прагу 21. века.

Олуја није поштедела ни јавне зграде, замкове нити катедрале. Многобројне религиозне зграде биле су оштећене, а међу њима и 15 Дворана Краљевства Јеховиних сведока. На неким местима састанци су се одржавали под свећама или петролејским лампама.

Отприлике 2 000 породица Јеховиних сведока је услед олује доживело неку имовинску штету, од обореног дрвећа или губитка црепова, па до кућа које су потпуно уништене када су се реке прелиле преко обала. Неколико Сведока је било повређено. На несрећу, у провинцији Шарент, један Сведок од 77 година се удавио на очи своје беспомоћне жене. Други су замало избегли смрт. Жилбер, стар 70 година, присећа се: „Чудо је да нисам погинуо. Врата су се одвалила и вода је надошла у свој својој невероватној силини. У тренутку сам се нашао у води дубокој метар и по. Спасао сам се тако што сам се ухватио за орман.“

Пружање потребне помоћи

Олуја је у Француској и широм Европе изазвала ретко виђену солидарност. Новине Le Midi libre приметиле су: „Постоји време када је милосрђе скоро обавезно, било да долази спонтано, због пријатељства, или због савести.“

 Одмах након олује оформљени су одбори Јеховиних сведока за пружање помоћи да би се помогло члановима локалних скупштина као и другима који су били погођени непогодом. Регионални одбори за градњу, који се обично користе за изградњу Дворана Краљевства, организовали су тимове добровољаца. Након новембарске олује на југозападу, 3 000 Сведока је учествовало у спасавању и чишћењу и помагало жртвама да отклоне блато и воду која је потопила њихове домове. У неким селима Сведоци су били међу првим добровољцима који су дошли. Јавне зграде, попут школа, пошта, општина и старачких домова, па чак и гробља, чистили су Сведоци. У многим случајевима радили су то заједно са спасилачким екипама.

Помоћ је указана свима без обзира на њихова религиозна веровања. „Помогли смо сеоском свештенику.  Очистили смо подрум у његовој кући“, коментарисао је један Сведок. Што се тиче других којима су Сведоци помогли, он је додао: „Људи су нас гледали као да смо с неба пали да им помогнемо.“ Један службеник је рекао: „Могли сте да видите да је то њихов начин како читају Јеванђеље и како помажу ближњему. Мислим да они који су дошли практикују Јеванђеље и своју религију.“ Једна Сведокиња добровољац је коментарисала: „Срце вас покреће да одете и да на овакав начин помогнете. Право је задовољство када можете да урадите нешто за своје ближње.“

Након двоструке олује у децембру, десетине породица Сведока неколико дана није имало контакта са својом хришћанском браћом. Под надзором путујућих надгледника и локалних старешина организована је помоћ. Блокирани путеви и мртве телефонске везе понекад су онемогућавали да се стигне до пријатеља који су живели само неколико километара даље. Да би помогли одсеченим члановима своје скупштине, неки Сведоци су пешке или бициклом прелазили кроз опустошене шуме упркос великом ризику да неко дрво падне на њих. Још једном су добровољци напорно радили чистећи школе, библиотеке, кампове и домове ближњих и раскрчујући шумске стазе.

Стварање средине у којој влада љубав

Многе жртве ових катастрофа, поготову деца и старији, доживеле су трауме због овог искуства. Онима који су изгубили своје домове или вољене особе биће потребно доста времена и подршке од стране породице и пријатеља да би реорганизовали свој живот. Након поплаве у области Од, др Габријел Котен из Одбора за хитну физичко-медицинску помоћ је запазио: „Било каква подршка људи исте религије је такође од знатне помоћи.“

Јеховини сведоци на такво помагање гледају као на моралну и библијску обавезу. „Да не буде поделе у телу [заједници правих хришћана]“, рекао је апостол Павле. „Његови удови [треба да се] једнако брину један за другога. И ако један уд трпи, сви други удови трпе с њим“ (1. Коринћанима 12:25, 26).

„У сатима након олује, десетине хришћанске браће и сестара дошло је до наше куће да помогне око чишћења“, каже Елен, споменута раније, која је сада мајка живахне девојчице. „Чак и Сведоци који су и сами били погођени олујом дошли су да нам помогну. То помагање је било тако дивно — спонтано и из срца!“

Одет, чија је кућа била уништена у поплави, рекла је за друге Сведоке: „Много су ме утешили. Једноставно не можете да изразите оно што осећате. Много, много сам ганута свим оним што је урађено за мене.“ Једна друга Сведокиња изразила је осећања многих када је узвикнула са захвалношћу: „Ми стварно живимо у средини где влада љубав!“

[Оквир⁄Слика на странама 18, 19]

„ЦРНИ ТАЛАС“

Половином децембра, баш пред олује, супертанкер Ерика потонуо је у узбурканом мору, око 50 километара од француске западне обале, изливајући при том у воду 10 000 тона нафте. Око 400 километара обале од Бретање до Вандеје било је загађено. Олуја је само погоршала ову еколошку катастрофу стварајући многе мање лепљиве нафтне мрље које су тако прошириле загађење и учиниле њено отклањање још тежим. Хиљаде добровољаца, младих и старих, дошло је из целе Француске да помогне да се ово вискозно гориво очисти са стена и песка.

Несрећа је проузроковала озбиљну еколошку контаминацију приморја. Индустрије острига и љускара биле су озбиљно погођене. Према орнитолозима, угинуло је најмање 400 000 морских птица — тупика, гњураца, блуна и поготово танкокљуних лума. То је скоро десет пута више него када се марта 1978. супертанкер Amaco Cadiz насукао у Бретањи. Многе ове птице, које су дошле из Енглеске, Ирске и Шкотске, проводиле су зиму на француској обали. Директор Савеза за заштиту птица у Рошфору је коментарисао: „Ово је катастрофална нафтна мрља. То је најгора коју смо икада видели... Бојимо се да ће ретке колоније птица бити осиромашене или чак елиминисане с француске обале.“

[Извор]

© La Marine Nationale, France

[Слика на 15. страни]

Стотине људи је спасено хеликоптером, као овде у Кизак д’Оду

[Извор]

B.I.M.

[Слика на 15. страни]

Усред упропашћених винограда, прекинута пруга сада никуда не води

[Извор]

B.I.M.

[Слика на 15. страни]

Стотине полупаних кола било је разасуто по околини

[Слика на 16. страни]

У Вилдењи је овај човек био заробљен седам сати

[Извор]

J.-M Colombier

[Слика на странама 16, 17]

Борови у провинцији Крез поломљени су попут шибица

[Извор]

© Chareyton/La Montagne/MAXPPP

[Слика на странама 16, 17]

Само у вртовима Версајске палате оборено је 10 000 стабала

[Извор]

© Charles Platiau/Reuters/MAXPPP

[Слика на 17. страни]

Јутро после у Сен Пјер сур Диву, у Нормандији

[Извор]

© M. Daniau/AFP

[Слике на 18. страни]

Тимови Јеховиних сведока чисте старачки дом у Ла Редорту (горе) и општину у Ресак д’Оду (десно)