Летње рачунање времена — идеја испред свог доба?

Зашто многи народи морају двапут годишње да померају своје сатове? За неке је права мука кад се сатови морају померити унапред или уназад. Када се то ради код вас? На енглеском постоји фраза „пролеће унапред, а јесен уназад“, која подсећа људе када се дешавају те промене, наиме у пролеће и јесен. Како се дошло до летњег рачунања времена? Ко је то започео?

Encyclopædia Britannica каже да је 1784. Бенџамин Френклин први дао идеју о летњем рачунању времена. Више од једног века касније, за то се активно залагао Енглез по имену Вилијам Вилет. Међутим, Вилет је умро пре него што је донет закон у Парламенту.

Према речима британског писца Тонија Франсиса, један вешт градитељ по имену Вилет из Чизлехурста, Кент, док је јахао коња у рано летње јутро у Петс Вуду, приметио је колико би било корисно подешавати време. Док је јахао запазио је како су капци на прозорима многих кућа затворени. ’Какво траћење дневне светлости!‘, сигурно је помислио. Почео је да се залаже да се у Британском Парламенту усвоји закон о подешавању сата. Тако што би се сви сатови током пролећних и летњих месеци једноставно померили унапред 80 минута, четири пута по 20 минута, а затим тако уназад у јесен, људима би се омогућило да увече имају више дневне светлости.

Франсис каже да је Вилет на једном од својих летака написао: „Светлост је један од највећих дарова које је Створитељ дао човеку. Док смо окружени дневном светлошћу преовладава ведро расположење, бриге изгледају мање тешке и надолази снага за борбу кроз живот.“

Краљ Едвард VII није чекао на одлуку Парламента. Он је прогласио Сандрингхам, краљевски посед од 7 900 хектара, зоном летњег рачунања времена. Касније је увео исте промене и на краљевским имањима у Виндзору и Балморалу.

Шта је на крају навело политичаре да се предају и прихвате летње рачунање времена? Хтели су током Првог светског рата да уштеде гориво тако што би смањили потребу за вештачким светлом! Убрзо су из сличних разлога и друге земље преузеле ту идеју. Чак је током Другог светског рата у Енглеској било усвојено двоструко летње време. То је допуштало разлику од два сата лети и једног сата зими.

У Петс Вуду је Вилијаму Вилету подигнут споменик који је на слици десно. Посвећен је „неуморном поборнику ’летњег времена‘“. Испод сунчаног часовника стоји посвета: „Horas non numero nisi aestivas“, што значи: „Не бројим сате, осим летњих.“

[Извор слике на 31. страни]

Љубазношћу National Trust