Кад због хемикалија оболите

МНОГИ аспекти многоструке осетљивости на хемикалије (MCS) представљају праву загонетку. Наравно, постоји прилично велико неслагање међу медицинарима када је реч о природи овог обољења. Неки лекари верују да MCS има физичког узрочника, други верују да је узрочник психолошког карактера, а трећи указују како на физичке тако и на психолошке факторе. Неки лекари сугеришу да би MCS чак могао представљати скуп више обољења. a

Многи пацијенти са MCS-ом кажу да је такво стање код њих настало услед претходне велике изложености токсинима као што су пестициди; други указују на константну или хроничну изложеност мањој количини токсина. Кад човек једном стекне MCS, он с различитим симптомима реагује на мноштво на изглед неповезаних хемикалија које му раније нису сметале, као што су на пример мириси и средства за чишћење. Отуд израз „многострука осетљивост на хемикалије“. Осмотрите на пример случај девојке по имену Џојс.

Џојс је добила вашке у школи. Затим су јој главу попрскали неким пестицидом. Њено здравље се погоршало и више није подносила многе хемикалије које јој раније нису сметале. Ту спадају средства за чишћење у домаћинству, освеживачи ваздуха,  мириси, шампони и бензин. „Очи ми толико отекну да се просто затворе“, каже Џојс, „а синуси се инфицирају и стварају ми тако јаку главобољу и мучнину да сам данима болесна... Имала сам веома честе упале плућа да су ми она унакажена као код пушача који 40 година пуши — мада ја никада нисам пушила!“

Константна изложеност мањој количини токсина, о чему се такође говори као о фактору који доприноси MCS-у, може бити како на отвореном тако и у затвореном простору. У ствари, недавних деценија је учесталост обољења услед загађења ваздуха у затвореном простору довела до појаве новог израза — „синдрома болесне зграде“.

Синдром болесне зграде

Синдром болесне зграде појавио се 1970-их када је човек да би уштедео енергију заменио многе природно проветраване домове, школе и канцеларије с херметички затвореним, климатизованим зградама. Изолација, заштићене дрвене површине, испарљиви лепкови, синтетички материјали и теписи, често су били саставни део ових зграда и намештаја у њима.

Поготово док су нови, многи од ових производа у малим количинама ослобађају у прерађиван ваздух потенцијално штетне хемикалије као што је формалдехид. Теписи повећавају тај проблем тако што упијају разна средства за чишћење и раствараче, и затим их кроз дуги период ослобађају. „Испарења разних растварача спадају у најчешће загађиваче затвореног простора“, каже књига Chemical Exposures — Low Levels and High Stakes. Осим тога, „растварачи спадају у оне хемикалије на које болесници осетљиви на хемикалије најчешће реагују“, каже књига.

Иако изгледа да већина људи излази на крај са атмосфером унутар таквих зграда, код неких се јављају симптоми астме и други проблеми с дисајним путевима па све до главобоља и летаргије. Ови симптоми обично нестају кад људи напусте такве животне услове. Али у неким случајевима, „оболели могу стећи многоструку осетљивост на хемикалије“, каже британски медицински часопис The Lancet. Али зашто се неки разболе од хемикалија, а други не? То је важно питање, јер неки на које не утичу хемикалије тешко показују разумевање за оне који се од тога разболе.

Сви смо ми различити

Добро је имати на уму да сви ми различито реагујемо на различите узрочнике болести, било да су то хемикалије, клице или вируси. На реакције утичу генетски склоп, старост, пол, здравствено стање, лекови које пијемо, нека болест коју смо прездравили, и разни фактори који укључују наш начин живота као што су злоупотреба алкохола, дувана или дроге.

На пример, што се тиче медицинских препарата, ваш јединствени склоп одлучује „да ли ће тај лек деловати и које би могле да буду његове нуспојаве“, каже часопис New Scientist. Неке од ових нуспојава могу бити озбиљне, чак смртоносне. Обично, протеини који се зову ензими избацују из тела стране хемикалије као на пример оне из лекова, и токсичне супстанце које организам апсорбује током свакодневних  активности. Међутим, ако су ови ензими „чистачи“ оштећени, можда наследно, неким ранијим дејством извесних токсина или услед слабе исхране, стране хемикалије могу да се накупе до опасних количина. b

MCS се упоређује с неколицином ензимских поремећаја у крви, који се зову порфирије. Често сам начин на који људи са извесним порфиријама реагују на хемикалије, које у овом случају потичу од издувних гасова возила па све до мириса, сличан је реакцијама људи са MCS-ом.

Ум је такође нападнут

Једна жена оболела од MCS-а рекла је за Пробудите се! да извесне уобичајене хемикалије чине да се осећа као дрогирана. Она каже: „Доживела сам промене у личности — постала сам љутита, узнемирена, раздражљива, страшљива, летаргична... Ови симптоми могу имати различито трајање, од неколико сати до неколико дана.“ Након тога она осећа мамурлук и пати од депресије с променљивим интензитетом.

Ове последице нису неуобичајене код људи који имају MCS. Др Клодија Милер каже да „више од десет земаља извештава о психичким проблемима након излагања тачно одређеним хемикалијама, било да је реч о инсектицидима или о [синдрому] болесне зграде... Знамо да радницима изложеним испаравањима растварача прети већа опасност од појаве паничних напада и депресије... Стога је потребно да будемо веома пажљиви и не заборавимо да је мозак најосетљивији орган на хемикалије“.

Иако изложеност хемикалијама може довести до психичких проблема, многи лекари верују да је и обрнута ситуација такође могућа — психички проблеми могу допринети настанку преосетљивости на хемикалије. Малочас споменути др Милер и др Николас Ашфорд, који чврсто верују у физичке узрочнике MCS-а, потврђују да „психосоцијални догађаји, као што су смрт брачног друга или развод, код неких људи могу блокирати рад имунолошког система и учинити их унапред осетљивима на мале количине хемикалија. Свакако, веза између психолошких и физиолошких система је веома сложена“. Др Шери Роџерс, још једна особа која верује у физичке узрочнике MCS-а, каже да „стрес у још већој мери доприноси осетљивости на хемикалије“.

Постоји ли ишта што би оболели од MCS-а могли да ураде како би побољшали своје здравље или у најмању руку ублажили симптоме?

Помоћ оболелима од MCS-а

Иако не постоји неки познати лек против MCS-а, многи оболели су успели да ублаже симптоме, а неки чак и да воде прилично нормалан живот. Шта им је помогло да успеју? Неки кажу да им је користило то што су следили савете својих лекара да у што је могуће већој мери избегавају хемикалије које изазивају њихове симптоме. c Џуди, оболела од MCS-а, примећује да јој полази за руком да избегава такве супстанце. Док се опорављала од болести услед Епштајн-Баровог вируса, Џуди је била превише изложена једном пестициду који је користила у кући и стога је оболела од MCS-а.

Попут многих оболелих од MCS-а, Џуди реагује на широк спектар хемикалија које се користе у домаћинству. Стога, она све чисти и пере домаћим сапуном и сода-бикарбоном. Она сматра да је сирће најбољи омекшивач тканина. У њеној гардероби и  спаваћој соби има само природних влакана и тканина. Њен муж не уноси у плакар своја одела која су била на хемијском чишћењу, све док неколико недеља не буду на месту које се добро проветрава.

Наравно, у данашњем свету је можда оболелима од MCS-а немогуће да потпуно избегну контакт с проблематичним хемикалијама. Часопис American Family Physician каже: „Главни хендикеп код MCS-а често представља изолација и повлачење које доживљава пацијент пошто жели да избегне дејство хемикалија.“ У том чланку се предлаже да оболели треба да раде и друже се под медицинским надзором, постепено повећавајући своје активности. Истовремено, треба да раде на савладавању напада панике и неправилног пулса, тако што ће научити да се опусте и тако што ће савладати технике контроле дисања. Циљ је помоћи пацијентима да се полако прилагоде изложености хемикалијама, а не да их сасвим истребе из свакодневног живота.

Једна друга важна терапија је добар сан ноћу. Дејвид, оболели од MCS-а који сада скоро да нема никаквих симптома, свој опоравак у извесној мери приписује  спавању у спаваћој соби с пуно свежег ваздуха. Ернест и његова жена Лорејн, обоје оболели од MCS-а, такође сматрају да „добар сан ноћу значајно помаже да се неутралишу последице тога што смо неизбежно изложени хемикалијама преко дана“.

Наравно, добра исхрана је увек од суштинске важности када је реч о очувању или обнављању доброг здравља. У ствари, за исхрану се каже да је „најважнији фактор у здравственој превентиви“. Наравно, да би тело поново постало здраво, бар онолико колико је то могуће, његови системи морају делотворно да функционишу. Додаци исхрани такође могу помоћи.

Добром здрављу доприноси и вежбање. Осим тога, знојењем помажете свом телу да кроз кожу избаци токсине. Такође су важни добро расположење и смисао за хумор, укључујући и то да сте вољени и да показујете љубав према другима. У ствари, „љубав и смех“ јесте рецепт који један лекар даје свим својим пацијентима оболелим од MCS-а. Да, „весело је срце добар лек“ (Пословице 17:22).

Међутим, уживати у радосном дружењу пуном љубави може бити велики проблем за оболеле од MCS-а који не подносе мирисе, средства за чишћење, дезодорансе и друге хемикалије с којима већина нас долази у додир у нашем свакодневном животу. Како људи са MCS-ом функционишу под оваквим околностима? Подједнако је важно и шта други могу да учине како би помогли онима са MCS-ом? Следећи чланак ће осмотрити ове ствари.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Да ли вам је потребно толико хемикалија?

Требало би да изложеност потенцијално токсичним хемикалијама сви сведемо на минимум. То укључује и хемикалије које имамо код куће. Књига Chemical Exposures каже: „Загађивачи ваздуха у затвореном простору изгледа да спадају у најопасније узрочнике интолеранције према хемикалијама. У затвореном простору има сложених мешавина које садрже мале количине стотине различитих испарљивих органских хемикалија.“ d

Дакле, запитајте се, да ли је заиста неопходно да користите онолико хемикалија колико већ користите, поготово пестициде и производе који садрже испарљиве раствараче. Да ли сте испробали неку нетоксичну алтернативу? Међутим, ако морате користити неку потенцијално опасну хемикалију не заборавите да предузмете све неопходне мере предострожности. Такође будите сигурни да ћете је чувати на безбедном месту ван домашаја деце и где испаравања неће шкодити. Запамтите, хемикалије могу испаравати чак и из затворених посуда.

Сазнање о хемикалија укључује и оно што стављамо или сипамо на своју кожу. Многе хемикалије, укључујући и мирисе, преко коже се апсорбују у крвоток. Стога се један начин коришћења извесних лекова обавља преко коже. Дакле, ако сипате неку отровну хемикалију на своју кожу, „први и најхитнији корак је тај да је темељито сперете“, каже књига Tired or Toxic?

Многи људи с многоструком осетљивошћу на хемикалије осетљиви су на мирисе. Деведесет пет посто хемикалија које се користе у мирисима јесу синтетичка једињења која се добијају из нафте. Користе се ацетон, камфор, бензалдехид, етанол, г-терпинен и многа друга. Опасности по здравље које су повезане са овим супстанцама објавила је — на пример у Сједињеним Државама, Агенција за заштиту околине. Исто важи и за хемикалије које се налазе у освеживачима ваздуха. Када еколози проучавају освеживаче ваздуха, каже University of California at Berkeley Wellness Letter, они их „проучавају као загађиваче, а не као оплемењиваче ваздуха у затвореној просторији“. Освеживачи ваздуха не неутралишу лоше мирисе; они их само маскирају.

Књига Calculated Risks каже да је „један од најважнијих појмова у токсикологији тај, [да су] све хемикалије токсичне кад је човек под одређеним условима њима изложен“.

[Фуснота]