Деца сутрашњице?

Година је 2050. На клиници за плодност Мелиса гледа у екран компјутера. Замишљена је. На крају крајева, изабрати дете није мала ствар, није нешто што се журно ради. На екрану се види лик насмешене тинејџерке којој су Мелиса и њен муж Кертис већ дали име Алиса. Њен лик и поред исписане информације много говоре о томе каква ће Алиса постати особа, како у физичком тако и у менталном погледу.

Алиса се још није родила. Овај будући тинејџер је још увек само ембрион, безбедно ускладиштен на -200 степени Целзијуса, заједно с више десетина других ембриона у оближњој просторији. Генетске карактеристике сваког ембриона су скениране и унесене у компјутер како би се родитељима помогло да изаберу који ће ембрион пренети у Мелисину материцу.

Пошто Мелиса и Кертис желе девојчицу, мушки ембриони се не узимају у обзир. Родитељи затим осматрају код преосталих ембриона карактеристике као што су здравље, изглед и темперамент. На крају Мелиса и Кертис доносе одлуку. Девет месеци касније радосни су што се родила ћерка коју су они изабрали — сада стварна, жива Алиса.

ОВА прича је сажетак описа који је написао Ли Силвер, професор молекуларне биологије на универзитету Принстон (Њу Џерси, САД). То је процена онога што он верује да ће се одиграти у деценијама које нам предстоје. Он је темељио своје идеје на постојећим истраживањима и технологији. Већ сада је могуће подробно испитати људске ембрионе и проверити да ли код њих постоје извесни генетски поремећаји. А и прошло је већ више од 20 година откако се родила прва беба из епрувете. Пошто је зачета у Петријевој посуди, била је први човек зачет изван мајчине материце.

То што др Силвер назива дете Алисом подсећа нас на добро познату бајку Алиса у земљи чуда. Заиста, будућност коју многи жарко ишчекују јесте земља чуда. Уредник угледног часописа Nature рекао је: „Све већа моћ молекуларне генетике суочава нас с будућим изгледима када ћемо бити у стању да изменимо природу наше врсте.“

У наредном чланку, осмотрићемо неке развоје на пољу биотехнологије и усредсредићемо се нарочито на изгледе за „побољшање“ човечанства. Хоће ли посао који се данас обавља у лабораторијама утицати на ваш живот или живот ваше деце? Многи верују да хоће.