Наш свемир који улива страхопоштовање — пука случајност?
Наш свемир који улива страхопоштовање — пука случајност?
НЕКИ људи кажу: ’Да, наш свемир је настао пуком случајношћу.‘ Други, углавном религиозни људи, не слажу се с тим. Док трећи једноставно више нису сигурни. Шта ви верујете?
Какво год да је ваше гледиште, без сумње ћете се сложити да је наш свемир чудо. Осмотрите галаксије. Процењује се да у видљивом свемиру постоји око 100 милијарди галаксија. Свака од њих сачињава групу у којој може да буде мање од милијарду звезда, па све до преко билион.
Већина галаксија је груписана у јата која садрже од неколико десетина, па до хиљада галаксија. На пример, наша суседна галаксија Андромеда описана је као близанац наше галаксије Млечни пут. Ова два огромна звездана система међусобно су повезана гравитацијом. Заједно с мањим бројем других суседних галаксија, оне формирају део једног јата.
Свемир је сачињен од безброј галактичких јата. Нека јата су међусобно повезана гравитацијом, образујући тако суперјата. Међутим, од те тачке па надаље, сила гравитације слаби. Научници су открили да се суперјата удаљавају једна од других. Другим речима, свемир се шири. Ово задивљујуће откриће наводи на закључак да је тренутак почетка био онда када је свемир био много мањи и у гушћем стању. О рађању свемира често се говори као о великом праску.
Неки научници озбиљно доводе у питање хоће ли човек икада бити у стању да докучи како се родио свемир. Други мозгају не би ли открили да је наш свемир могао настати без неког интелигентног узрочника. Журнал Scientific American, у издању од јануара 1999, осмотрио је тему „Како је почео свемир?“ Неке теорије научника одмах су се показале мањкавима. „Нажалост“, каже часопис, „астрономима је веома тешко... да провере било коју од ових идеја.“
Идеја да је свемир производ случаја, захтева веру у многе „срећне случајности“ или „коинциденције“, како то научници кажу. На пример, свемир је сачињен од безброј најпростијих
атома — водоника и хелијума. Међутим, за живот није довољан само водоник већ такође и обиље сложенијих атома, поготово угљеника и кисеоника. Научници су почели да се питају откуд сви ти драгоцени атоми.Да ли је то чиста коинциденција да се комплексни атоми неопходни за подржавање живота производе унутар извесних гигантских звезда? И да ли је то случајно што неке од ових огромних звезда експлодирају као супернове, просипајући своју ризницу ретких атома? Сер Фред Хојл, који је био укључен у ова открића, рекао је: „Не верујем да би иједан научник који је истраживао доказе пропустио да закључи да су закони нуклеарне физике обликовани с намером.“
Онда, осмотримо поближе материју од које је сачињен наш свемир.
[Оквир⁄Слика на 4. страни]
ТЕОРИЈА ШИРЕЊА
Неки научници верују да се извесне карактеристике раног свемира, као што је његова тачна стопа ширења, могу објаснити и без потребе за познавањем неког интелигентног узрочника. Они апелују на теорију, или теорије, зване — ширење. Међутим, теорија о свемиру који се шири не бави се питањем порекла. Ова теорија захтева веровање у нешто што је постојало пре, из чега се случајно родио наш свемир.
Према теорији ширења, свемир је за мање од једне секунде израстао из величине мање од атома у величину већу од наше галаксије. Каже се да се од те тачке па надаље, свемир шири споријом, нормалнијом брзином. Сматра се да је видљиви део нашег свемира у ствари мањи део неког већег свемира. Теоретичари који заступају ширење, тврде да иако видљиви свемир одише истим редом у свим смеровима, онај већи, невидљиви део, можда је другачији, па чак и хаотичан. „Никада неће бити могуће да се направи експериментални тест ширења“, каже астрофизичар Џефри Бербиџ. У ствари, теорија ширења супротставља се новим правцима експерименталног доказивања. Када би ова теорија била тачна, сада је јасно да би била потребна нека теоретска нова сила антигравитације. Један научник, Хауард Џорџи с Харвардског универзитета, описао је теорију ширења као „предиван научни мит, који је у најмању руку добар као и било који други мит о стварању за који сам уопште чуо“.
[Слика на 3. страни]
На овој слици је скоро сваки објекат снимљен Хабловим свемирским телескопом галаксија
[Извор]
Стране 3 и 4 (замагљено): Robert Williams and the Hubble Deep Field Team (STScI) and NASA
[Слике на 4. страни]
’Закони нуклеарне физике су обликовани с намером‘ (Сер Фред Хојл, на слици са суперновом 1987A)
[Извори]
Dr. Christopher Burrows, ESA/STScI and NASA
Фотографија љубазношћу N. C. Wickramasinghe