Цена напрезања да се уради што више

ДАНАШЊИ ЗАПАДНИ СВЕТ ЈЕ ЛУД ЗА БРЗИНОМ И УДОБНОШЋУ.

МАШИНЕ за прање судова штеде време у кухињи. Веш-машине имају сличан учинак у вешерници. Милиони људи више и не морају да изађу из куће да би обавили куповину и сређивали послове с банком — они једноставно укључе свој компјутер и користе Интернет.

Да, свет, или барем део њега, препун је свакаквих уређаја који штеде време и рад. Због тога бисте помислили да људи имају времена на претек за своју породицу и релаксацију. Ипак, пречесто многи кажу да су уморнији и да су под већим стресом него икада пре. Узроци су многи а уз то и сложени.

Економски притисци су први на том списку. Аустралијски Центар за обуку и истраживање пословних односа испитивао је колико сати људи проводе на послу у тој земљи и открио је да „велики постотак њих редовно ради више од 49 сати седмично“ и да „овај пораст у броју радних сати сигурно врши снажан негативан утицај на породицу и друштвени живот“. Многи радници изаберу да живе у зеленијим, тишим предграђима градова. То значи сваке седмице — или чак сваки дан — проводити сате у путовању до посла и назад, у претрпаним возовима и аутобусима или на преоптерећеним путевима. У ствари, то само доприноси томе да радно време буде још дуже и напетије.

Да ли сте дужник сну?

Недавних година су проблеми са спавањем постали тако уобичајени да су се у многим деловима света отвориле клинике за спавање. Истраживачи су открили да када људи по правилу не спавају довољно, тада они постају дужници сну. По природи тело жели да врати тај дуг и подстиче свог власника тако што чини да се он осећа уморно. Међутим, због данашњег начина живота који људе лишава сна, многи постану хронично уморни.

У једној западној земљи је током прошлог века време спавања опало за 20 посто, с просечно девет сати на седам.  Истраживачи су сакупили доказе о томе да дуговање сну доводи до проблема у учењу и памћењу, до погоршања моторних функција и ослабљеног имунитета. Већина нас је и сама установила да је уморан ум склон прављењу грешака. Нажалост, те грешке могу бити и озбиљне и скупе.

Висока цена умора

Каже се да је умор, који је настао због дугачких радних дана и смањења броја особља, допринео неким од најтежих катастрофа на крају 20. века. Међу њима су нуклеарна катастрофа у Чернобиљу у Украјини; експлозија спејс-шатла Челенџер; и нафтна мрља која је настала када је танкер Ексон Валдез ударио у морски гребен, у Принц Вилијамовом мореузу на Аљасци.

Експлозија у Чернобиљу догодила се током једног специјалног теста у електричној централи. У својој књизи The 24-Hour Society, Мартин Мурид каже да се тест „вршио под надзором исцрпљеног тима електроинжењера који су у централи били најмање тринаест сати, а вероватно и дуже јер је дозвола за почетак рада каснила десет сати“. Како год да је било, према једној недавној студији нарочито тужна дуготрајна последица радијације јесте десетоструки пораст у случајевима рака штитне жлезде код украјинске деце од 1986. године.

Након подробног испитивања експлозије спејс-шатла Челенџер, према извештају председничке комисије, једна група радника по уговору 480 пута је прекорачила границу од 20 сати прековременог рада, а друга иста таква група 2 512 пута. Извештај је додао да је исцрпљеност оних који су водили тај пројекат, која је била последица „неколико дана непрописног броја радних сати и недовољног сна“, такође била значајан фактор да се шатлу да непромишљен сигнал за лансирање. Тај извештај је запазио да „делотворност радника опадне и да се потенцијал за појаву људских грешака повећа, када прековремени рад постане неумерен“.

Према службеницима Поморске уније, смањење људства, наводно како би се смањили оперативни трошкови, значило је да морнари на Ексон Валдезу морају дуже да раде и обављају додатне послове. Један извештај о тој катастрофи објашњава да је официр, који је био одговоран за брод када се он насукао тик после поноћи, био будан још од ране зоре. Скоро 42 милиона литара нафте — што је највећа нафтна мрља у историји САД — проузроковало је ужасну штету плажама и животињама, и требало је више од две милијарде долара да се то очисти.

 Суптилнија цена умора

Према једној процени исцрпљеност и умор у глобалу коштају најмање 337 милијарди долара годишње! Али никаква количина новца не може да се изједначи с ценом у људским животима и здрављу, који су пречесто такође погођени. Узмите као пример саобраћајне несреће. Према једној клиници за поремећаје у спавању у Сиднеју (Аустралија), између 20 и 30 посто саобраћајних несрећа у тој земљи настаје због тога што возачи заспу за воланом. Процењује се да у Сједињеним Државама поспаност годишње изазива најмање 100 000 саобраћајних несрећа.

Ипак, последице умора се ту не завршавају. Жртва саобраћајне несреће коју су довезли у болницу да се оперише нада се да је лекар живахан и будан. Али због претрпаног распореда и прековременог рада, лекар може да буде све, само не живахан и будан! Један извештај Аустралијског института за здравље и социјалну помоћ открио је да је око 10 посто лекара радило више од 65 сати недељно, а 17 посто свих специјалиста премашило је те сате, док је 5 посто млађих лекара радило више од 80 сати недељно!

„Машине су заштићене упутством за употребу, знацима упозорења и курсевима за обучавање“, каже Мартин Мурид. „Људи долазе на овај свет без такве заштите... Шокантна је истина да о хардверу или софтверу с којима радимо знамо далеко више него о техничким подацима људског бића.“

Наше тело нема трепћућа црвена светла и аларме који нам говоре да престанемо или успоримо. Ипак, оно нам шаље сигнале упозорења. Ту спадају хронични умор, промена расположења, депресија и склоност ка инфекцији од разних вируса. Ако код вас постоје ови симптоми — наравно, под претпоставком да немате неки физички или други здравствени проблем — можда је време да преиспитате свој начин живота.

Социјална цена презапослености

Начин живота који је стресан и лишен сна такође узима свој данак и у међуљудским односима. Осмотрите случај нововенчаног пара Џона и Марије. a Желели су оно што већина нововенчаних жели — удобан дом и финансијску сигурност. Стога су обоје имали пуновремени посао. Али због неподударних смена проводили су мало времена заједно. Њихов однос је ускоро почео да трпи. Међутим, игнорисали су те симптоме и остали при својим захтевним распоредима све док се њихов тек основан брак није распао.

„Студије показују да је стопа развода у породицама, чији чланови раде по сменама, 60 посто већа него код оних који увек раде дању“, каже књига The 24-Hour Society. Ипак, било да раде у сменама или  не, многи парови покушавају да утрпају тако пуно тога у свој живот да у ствари угуше брачни живот. За друге, стрес и умор могу да доведу до злоупотребе дроге и алкохола, и лоших навика у исхрани — што су фактори који не само што повећавају умор већ и воде до многих других проблема, чак и до злостављања деце.

Да би се родитељима помогло да изађу на крај с претрпаним распоредима, све је већи број центара за негу деце од којих неки нуде услуге чак 24 часа дневно. Међутим, стварна дадиља за многу децу заправо је ТВ. Наравно, да би деца одрасла у одговорне, емоционално прилагодљиве одрасле људе, потребно је да са својим родитељима квалитетно проведу велику количину времена. Стога би било мудро да родитељи који су преуморни за своју децу, јер покушавају да одрже неразумно висок животни стандард, прорачунају трошкове — узимајући у обзир своју децу и себе.

У данашњем брзом технолошком друштву жртве су такође и старији. Због брзине промена и непрестане поплаве нових направа на тржишту, многи се осећају збуњено, несигурно, уплашено или чак застарело. Онда, шта њима доноси будућност?

Да ли смо сви ми — и млади и стари подједнако — у потпуности препуштени милости и немилости света који је изгледа одлучио да се што брже креће? Или можда постоје ствари које можемо учинити да бисмо помогли себи да изађемо на крај с тим и побољшамо квалитет свог живота? На сву срећу постоје, као што ћемо то видети у следећем чланку.

[Фуснота]

[Слике на 6. страни]

Умор је допринео нуклеарној катастрофи у Чернобиљу, експлозији спејс-шатла „Челенџер“ и нафтној мрљи од „Ексон Валдеза“

[Извори]

Љубазношћу U.S. Department of Energy’s International Nuclear Safety Program

NASA photo

[Слике на 7. страни]

Брзи темпо живота може довести до напетих бракова

[Слика на 8. страни]

Док се напрежу да изађу на крај с темпом живота, неки се окрећу алкохолу