Да ли треба да верујемо историји?
Да ли треба да верујемо историји?
„Познавање историје ствара... осећај да припадамо једној вековној заједници која је трајала много пре нашег рођења и која ће се протезати много после наше смрти“ (A COMPANION TO THE STUDY OF HISTORY, ОД МАЈКЛА СТАНФОРДА).
Ж ИВЕТИ без историје је исто што и живети без једног дела сећања. Без историје, ви, ваша породица, племе па чак и ваш народ изгледали бисте као без корена, без прошлости. Садашњост би изгледала као без основа, и с мало или нимало смисла.
Историја може да буде огроман зборник животних поука. Може нам помоћи да не упадамо у старе и стално исте замке. Као што је један филозоф изјавио, људи који заборављају прошлост осуђени су да је понове. Познавање историје може нам помоћи да разумемо минуле цивилизације, чудесна открића, фасцинантне људе и различита гледишта.
Али, пошто се историја бави људима и догађајима из давно прошлог времена, како да знамо да ли јој можемо веровати? Уколико желимо да извучемо важне поуке из ње, онда се оне свакако морају темељити на истини. А кад откријемо истину, онда треба и да је прихватимо, чак и онда када није увек тако пријатна. Прошлост може бити попут ружичњака — он има своју лепоту али и трње; у њему можете да пронађете инспирацију, али и да се убодете.
У следећим чланцима ћемо размотрити неке аспекте историје који нам могу помоћи да оценимо тачност онога што читамо. Такође ћемо видети како аутентична историја може бити корисна за неког оштроумног читаоца.
[Слика на 3. страни]
Краљица Нефретете
[Слика на 3. страни]
Чему нас историја може поучити?
[Извори слика на 3. страни]
Нефретете: Ägyptisches Museum der Staatlichen Museen Preußischer Kulturbesitz, Berlin
Ивица: Photograph taken by courtesy of the British Museum