Лептири, биљке и мрави — веза која живот значи

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

НЕЖНИ плавци у западној Европи знају да је у јулу време да се ствара ново поколење. Међутим, да би то постигли, њима је потребно нешто више од супружника. Потребне су им и услуге плаве мочварске горчице у цвату и гладних црвених мрава. Зашто? Какву улогу имају биљке и мрави у животном циклусу ових лептира?

Једно место где можете посматрати овај занимљиви троструки однос јесте Национални парк Двингелдервелд на северном крају Холандије. Овај парк је дом за велики број плаваца. Вресиште Двингелдервелда у пролеће и лето претвара се у разнобојни ћилим многих цветница, укључујући и плаве мочварске горчице, ружичасти мочварски вресак и мочварски златоглав. Плавце нарочито привлаче нежни цветови мочварског вреска и ресасти цветови плаве мочварске горчице  — али из два различита разлога. Расцветали мочварски вресак је популарно нектарско свратиште, а мочварска горчица се сматра потенцијалним складиштем. Али шта ће лептири тамо складиштити?

План за преживљавање

Након оплодње, женка тражи мочварску горчицу која је виша од остале вегетације. Затим се лептирица смешта на цвет и полаже неколико беличастих јајашаца. Четири до десет дана касније, из јаја се излежу две до шест сићушних гусеница које започињу свој живот ријући по стоваришту хране. Након две до три недеље константног жвакања, гусенице се спуштају на земљу.

Занимљиво је што гусенице обично чекају вече да би се спустиле. То је значајно јер увече две врсте црвених мрава, који такође живе у овом националном парку, такође напуштају своје мравињаке и крећу у потрагу за храном. Гусенице се спуштају право на путању ових мрава у потрази. Иако овај потез гусеница може изгледати самоубилачки, то је у ствари део њиховог плана за преживљавање. А шта се онда догађа?

Убрзо неколико црвених мрава налети на гусеницу која је блокирала пут. Они је брзо одвлаче у свој мравињак. Кад се тамо нађе, гусеница се сматра уваженим гостом и безбедно и удобно преживљава јесен, зиму и пролеће у окружењу у ком може јести до миле воље. Мора се признати да гусеница има ограничен мени — ларве мрава и њихову основну храну коју су припремиле радилице. Али ни мрави не остају кратких рукава. Они с гусенице редовно сишу укусну медну росу коју она производи. Чак и кад гусеница пређе у стадијум лутке, она наставља да снабдева мраве медном росом као и другим излучевинама које мрави слатко једу. Али, од тада се овакав заједнички живот нагло ближи свом крају.

 Од госта до уљеза

Током стадијума лутке, гусеница започиње да се претвара у лептира. Кад се та промена у потпуности заврши, лутка се отвара и помаља се лептир. Вредно је пажње то да се ово обично дешава рано ујутру. Зашто? Зато што ујутро мрави нису баш тако активни, а за разлику од онога када се гусеница спустила с биљке на земљу, овог пута је најбоље избећи пажњу домаћина.

Кад поново дођу да сисају лутку, мрави се престраве кад угледају страно крилато биће у свом мравињаку — и из истих стопа нападају уљеза. Лептир који је настао из гусенице хита према излазу да би сачувао своје удове и свој живот. Кад се нађе ван мравињака, лептир се пење на једну гранчицу и мрави прекидају потеру.

Сад кад је на безбедној висини, лептир протеже своја крилца и пушта да се осуше. А онда, скоро годину дана након што је започео свој живот, стиже велики тренутак и лептир први пут залепрша својим крилцима. И ево га — лепрша над вресиштем! За неколико дана ће наћи супружника и ускоро ће започети своју потрагу за високом плавом мочварском горчицом. На крају крајева, време је да почну припреме за ново поколење.

[Оквир на 18. страни]

Лептири су у опасности

Постојбина плаваца су вресишта. Она су пре много векова настала у западној Европи на местима где је човек посекао древне шуме. У прошлости се љубичасти вресак простирао докле је поглед сезао, прекривајући велике делове Белгије, Немачке и Холандије, али данас су остала само мала раштркана и забачена подручја. Због тога плавци веома брзо губе у борби за опстанак. У задњих десет година, нестали су са 57 од 136 познатих природних станишта у Холандији. У ствари, њихов опстанак је толико угрожен да је и њихово име стављено на Европску листу угрожених лептира, а то је документ са именима угрожених врста лептира који је саставио Европски савет.

Да би засигурали да Национални парк Двингелдервелд остане сигурно уточиште за плавце, чувари парка сада покушавају да одржавају вресишта примењујући исте методе обрађивања земље које су користили и пољопривредници вековима раније. Сада чобани као некада лутају са стадима оваца по подручју где расте врес, а стока пасе по пољима прекривеним тврђом травом. Овце и краве пасу и чисте места где клија вресак, мочварски вресак и друге биљке. (Сада у парку успева око 580 врста биљака.) За узврат и плавци у Двингелдервелду чине свој део — све их је више. У ствари, овај највећи и најважнији вресов парк у Европи јесте тако гостољубив дом за лептире да се 60 посто свих врста које живе у Холандији могу овде видети.

[Слике на 16. страни]

Лептирица слеће на плаву мочварску горчицу и полаже своја јајашца

[Слика на 17. страни]

Црвени мрави брину о луткама

[Извор]

Мрави на 16. и 17. страни: Pictures by David Nash; www.zi.ku.dk/personal/drnash/atta/

[Слика на 17. страни]

Ружичасти мочварски вресак

[Слика на 17. страни]

Мочварски златоглав

[Слике на 18. страни]

Овце и краве доприносе обнављању станишта за лептире