Заблуде и чињенице о старијим људима
Заблуде и чињенице о старијим људима
О старости има много заблуда. „Ageing — Exploding the Myths“, публикација Програма Светске здравствене организације о старењу и здрављу, говори колико су погрешне неке од ових заблуда. Осмотрите неколико примера.
Заблуда: већина старијих људи живи у индустријализованом свету.
Чињеница: у ствари, од 580 милиона старијих људи у свету, преко 60 посто живи у земљама у развоју. Све више људи у тим земљама доживи старост захваљујући бољој здравственој нези, побољшаним санитарним и стамбеним условима и бољој исхрани.
Заблуда: старији људи никако не могу да допринесу добробити других.
Чињеница: старији људи играју значајну улогу у помагању другима тиме што раде посао за који нису плаћени. На пример, процењено је да се у Сједињеним Државама баке и деде брину за 2 милиона деце, од којих 1,2 милиона живи код своје баке и деде. Старији људи практично пружају својим унуцима кров над главом, храну, образовање и преносе културне вредности док мајкама и очевима омогућавају да наставе са својим послом. Слично томе, многе волонтерске организације у индустријализованом свету не би функционисале без доприноса старијих људи. Они су и преко потребни старатељи. У неким земљама у развоју где је и до 30 посто одраслог становништва заражено сидом, старији људи брину о својој болесној одраслој деци, након чије смрти ће морати да одгајају унуке који ће бити сирочићи.
Заблуда: старији људи напуштају посао зато што више не могу да раде.
Чињеница: чешће напуштају посао због недостатка образовања или праксе, или због предрасуда (према старијима) него због саме старости.
Заблуда: старији људи не желе да раде.
Чињеница: старији људи често бивају отпуштени с посла упркос њиховој спремности и способностима да наставе с радом. Посебно се током периода незапослености често говори како би старији требало да напусте посао да би ослободили места за млађе. Међутим, рано повлачење старијих радника не мора обавезно да значи да ће млађи имати посла. Један млађи човек који тражи посао можда нема вештине које су потребне да би заузео место старијег радника. Искусни старији радници помажу да се осигура одржавање продуктивности и стабилност радне снаге.
Са овим чињеницама на уму, запажа Светска здравствена организација (СЗО), светска заједница на своју старију популацију треба да гледа као на извор стручности који се може добро искористити. Зато Александар Калаш, вођа групе Програма СЗО о старењу и здрављу, запажа да „државе... на своје старије становништво не треба да гледају као на проблем већ као на потенцијално решење проблема“. И то је чињеница.