Генерација у опасности

„До пре два месеца сам био срећан и активан. Сада сваки пут кад треба нешто да урадим и сувише сам уморан. Осећам се бедно и слабих сам живаца те не знам како ме ико може поднети. Тешко је рећи зашто се одједном осећам тако лоше“ (Пол).

„Плачем и осећам јак унутрашњи бол. Кад то не осећам онда сам изнутра мртва. Ништа ми не причињава задовољство. Више не желим друштво својих пријатеља. Много спавам. Већину дана не могу да устанем да идем у школу и покварила сам оцене“ (Мелани).

ПОЛ и Мелани нису усамљени случајеви. Студије указују да око 8 посто популације адолесцената у Сједињеним Државама пати од неког облика депресије и да сваке године око 4 посто западне у озбиљну депресију. Али ови статистички подаци не казују целу причу, будући да се често поставља погрешна дијагноза или се депресија у потпуности превиђа. „У ствари“, пише психолог за адолесценте Дејвид Г. Фаслер, „након што сам прегледао истраживање које се бавило децом и тинејџерима, сматрам да ће до свог осамнаестог рођендана више него свако четврто дете проћи кроз неку озбиљну депресивну фазу.“

 Разорне последице

Депресија разорно делује на тинејџере. Заиста, стручњаци сматрају да она знатно утиче на поремећаје у исхрани, психосоматске болести, потешкоће у школи и случајеве злоупотребе дроге и алкохола.

Што је још трагичније, депресија је везана и за самоубиство тинејџера. Према америчком Националном институту за ментално здравље, чак 7 посто озбиљно депресивних младих одузме себи живот. a Међутим, чак ни то не разоткрива у потпуности проблем, јер се верује да на сваку младу особу која себи одузме живот, долази много оних који то покушају. Стога Карнегијево веће за развој адолесцената с добрим разлогом наводи: „Олако узимати проблеме адолесцената данас, значи изазивати несрећу. Такво занемаривање заиста излаже опасности њихову генерацију.“

Безбрижан живот?

Некима је тешко да поверују да тинејџери у ствари могу бити депресивни. ’Они су само деца‘, одрасли могу размишљати. ’Они воде безбрижан живот и сигурно немају бриге као одрасли.‘ Али, да ли је баш тако? Чињенице говоре да се адолесценти суочавају с много јачим притисцима него што то многи старији увиђају. Др Данијел Голман наводи: „Од почетка [20] века, широм света свака наредна генерација је у поређењу са својим родитељима у све већој опасности да ће током живота доживети неку озбиљнију депресију — не само тугу, већ паралишућу равнодушност, малодушност, самосажаљење и поражавајући очај. А ти периоди депресије јављају се у све ранијем и ранијем узрасту.“

Па ипак, многи родитељи могу приговарати: ’Ми смо успели да прођемо адолесцентско доба а да не будемо депресивни. Зашто је наше дете преплављено негативним осећањима?‘ Али одрасли не треба да упоређују своју адолесценцију са адолесцентним добом данашњих младих. На крају крајева, индивидуе се разликују у томе како гледају на свет око себе и како га доживљавају.

Поред тога, данашњи тинејџери се суочавају с једним додатним изазовом. „Они одрастају у свету који се прилично разликује од света у ком су њихови родитељи били млади“, пише др Катлин Макој у својој књизи Understanding Your Teenager’s Depression (Схватите депресију свог тинејџера). Након навођења неколико значајних промена које су се одиграле у току задњих деценија, др Макој закључује: „Тинејџери данас имају мање наде и осећају се мање безбедно и мање способно него ми генерацију пре њих.“

С обзиром да депресија међу тинејџерима узима маха, чланци који следе обрадиће следећа три питања:

• Који су неки симптоми депресије код тинејџера?

• Шта проузрокује то стање?

• Како се може помоћи депресивним тинејџерима?

[Фуснота]