Колико је безбедна ваша храна?
Колико је безбедна ваша храна?
ДА ЛИ једете три пута дневно? Онда ћете до своје 70. године узети преко 75 000 оброка. То ће за једног Европљанина између осталог значити око 10 000 јаја, 5 000 векни хлеба, 100 врећа кромпира, 6 полутки говедине и 2 овце. Да ли је све то једење заморно? Далеко од тога! Како нам је лепо кад неко каже „пријатно“ то јест „гутен апетит“ или „бон апетит“! Директорица једне угоститељске школе отишла је толико далеко да је изјавила: „Храна је суштина живота.“
У већини случајева склони смо да претпостављамо како је храна коју конзумирамо корисна и здрава. Али, ако би у само једном од тих 75 000 оброка било нечег штетног, могли бисмо се озбиљно разболети. Можемо ли бити сигурни да је оно што једемо безбедно? Данас све више људи изгледа сумња у то. У неким земљама је безбедност хране постала главна брига. Зашто?
Разлози за забринутост
У Европи се од хране сваке године разболи око 15 посто становништва. Примера ради, у Шпанији је због отровног јестивог уља почетком 1980-их умрло 1 000 особа, а 20 000 њих се озбиљно разболело. Становништво у Белгији се 1999. веома уплашило када је било објављено да је могуће да су јаја, живина, сир и маслац затровани отровом званим диоксин. Недавно су британски потрошачи били престрављени — а индустрија говеђег меса веома оштећена — када је стока била заражена сточном сунђерастом енцефалопатијом (болест лудих крава). Затим се појавила слинавка и шап због чега је било поклано и уништено на милионе крава, оваца, свиња и коза.
Иако су ове опасности стварно велике, ту су и други чиниоци који људе забрињавају када је реч о храни. Потрошачи су забринути због нових технологија које се користе у производњи и преради прехрамбених производа. Европска комисија је 1998. написала: „Нове технологије попут зрачења хране и генетског инжењеринга пољопривредних усева изазивају много контроверзи.“ Да ли такве савремене научне технике побољшавају нашу храну или је кваре? И шта ми можемо учинити да би наша храна била што мање ризична?