Поглед у свет

Опасности од пасивног пушења

„Излагање диму цигарете у трајању од само 30 минута може оштетити срце здравог непушача“, износи канадски Globe and Mail у извештају о једној недавној студији спроведеној у Јапану. Користећи нову ултразвучну технологију, истраживачи с Градског Универзитета у Осаки директно су мерили лоше ефекте пасивног пушења на ендотелијалне ћелије које су поређане у срчаним шупљинама и крвним судовима. Када су здраве, ове ћелије стимулишу добру циркулацију јер спречавају стварање наслага на зидовима крвних судова и настанак крвних угрушака. Истраживачи су открили да је проток крви код срца непушача „био око 20 посто бољи него код пушача. Али након само 30 минута изложености диму пушача“, њихов проток крви је пао на ниво пушача. Према истраживачу др Риу Оцуки, „ово је директан доказ о штетном утицају пасивног пушења на коронарну циркулацију непушача“.

 Нови атлас светлосне загађености

„Млечни пут нестаје“, наводи један извештај у часопису Science, „не због неке нагле промене у свемиру, већ што су због јаких светала наших све већих градова звезде из наше галаксије скривене од погледа већине Европљана и Американаца. Ова поплава вештачког осветљења жалости астрономе зато што утиче на њихова посматрања.“ Да би помогли забринутим заљубљеницима у звезде, научници из Италије и Сједињених Држава саставили су један нови атлас који означава где у свету постоји светлосно загађење. За разлику од претходних карти на којима су се налазиле само „тачкице белог светла раштркане по континентима ноћу“, нови атлас који се може наћи на Интернету, „обухвата мапе континената и неколико детаљнијих мапа, које рецимо приказују видљивост звезда из различитих делова Европе“, каже Science.

Прављење мапе океанског дна

Научници са Океанографског института Бедфорд у Новој Шкотској предводе у прилагођавању постојеће технологије како би се океанско дно унело у мапе, извештава канадски Financial Post. Користећи вишезрачне звучне таласе, ова технологија омогућава научницима да створе тродимензионалну слику морског дна. У последњој фази се „теледириговане камере спуштају на океанско дно и узимају се физички узорци“. Према овом извештају, „користи од уношења на мапу океанског дна могу бити веома велике“. Врсте које живе на дну океана могу се „безбедно хватати и контролисати а да се не узнемиравају друга подручја океанског дна. Такође, телекомуникационе компаније могу утврдити који је најбезбеднији и најефикаснији пут за постављање подводних каблова. Нафтне компаније ће моћи да постављају платформе за вађење нафте на безбедним и продуктивним местима“. Овакво уношење у мапе такође ће омогућити вађење песка и шљунка ког има пуно на морском дну. То у „неким случајевима може бити јефтиније и безбедније“ него у планинским каменоломима, наводи Post.

Разумети душевно обољење

„Сваки четврти човек у свету у једном тренутку свог живота биће погођен неким душевним или неуролошким поремећајем“, извештава Светска здравствена организација (СЗО). Иако се многе душевне болести могу лечити, скоро две трећине оних који пате од њих никада не затраже стручну помоћ. „Душевно обољење није недостатак за који је особа сама крива“, каже др Гро Харлем Брунтлан, генерални директор СЗО. „У ствари, ако и постоји неки недостатак, онда се он може видети у начину како се опходимо с људима који имају душевних и менталних поремећаја.“ Она додаје: „Надам се да ће овај извештај отклонити сумње које дуго имамо и догме, и означити почетак једне нове ере у здравству на пољу менталног здравља. Према садашњим здравственим трендовима ’очекује се да ће до 2020. поремећаји везани за депресију бити на другом месту, после исхемичних срчаних обољења али испред свих других болести‘, извештава СЗО. Међутим, уз одговарајуће лечење, оболели „могу водити конструктиван живот и бити важан део наше заједнице“.

’Миришљави штапићи могу шкодити вашем здрављу‘

„Сладуњави дим миришљавих штапића може шкодити вашем здрављу“, извештава часопис New Scientist. „Дим запаљених миришљавих штапића, који су популарно медитативно и лековито средство које у својим домовима и местима обожавања често користе будисти, хиндуси и хришћани, излаже људе опасном нивоу дима пуног канцерогених хемикалија.“ Један истраживачки тим под вођством Та Џан Лина с Државног универзитета Ченг Кунг у Тајнану (Тајван), „прикупио је у Тајнану узорке ваздуха из једног храма и около њега и упоредио их са узорцима ваздуха на саобраћајним раскрсницама“, наводи тај извештај. „Укупни нивои полицикличких мирисних угљоводоника унутар храма били су 19 пута већи него ван њега и мало виши него на саобраћајним раскрсницама.“ Према часопису New Scientist, примећено је да је једна од ових компоненти, „бензпирен, за који се сматра да изазива рак плућа код пушача“, била у количинама које су „и до 45 пута веће него у домовима пушача“.

Савремени начин рестаурације мермера

„Научници су открили једну револуционарну технику којом у року од неколико дана помоћу бактерија стварају мермер“, наводи лондонски The Times. Сићушне калциногене бактерије, које се налазе у земљишту, узгајају се у лабораторији на течној подлози која садржи пектин. Када им истекну залихе минералне хране, бактерије умиру и при томе производе чисти калцијум-карбонат — мермер — у раствору. Када се овим раствором попрскају скулптуре и друге мермерне површине које су услед година или изложености временским непогодама оштећене, настаје један танак слој који продире кроз површину и држи камен у комаду. Џон Ларсон, шеф за очување скулптура у Националном музеју и Галеријама у Мерсисајду (Енглеска), каже да веома квалитетног мермера има јако мало и да су предности ове технике брзина и велике количине изузетно јефтиног раствора који нема штетних нуспојава.

Крађа у Божје име

„Двадесет година сам контролор промета обвезница и видела сам да је у Божје име украдено више новца него на било који други начин“, рекла је Дебора Бортнер, председница Удружења северноамеричких директора за промет обвезница. „Кад инвестирате у нешто, немојте бити неопрезни само зато што неко апелује на вашу религију или веру.“ Према часопису Christian Century, „у протекле три године контролори промета обвезница у 27 држава предузели су акцију против стотина појединаца и компанија који су искористили духовна или религиозна веровања да би задобили поверење инвеститора... У једном познатом случају, који је трајао [преко пет година]“, једна протестантска фондација је „подигла преко 590 милиона долара од 13 000 инвеститора из земље. Ту фондацију је 1999. затворила државна инспекција и три њена званичника су оптужена за проневеру“. Три друга случаја су „имала губитак од укупно 1,5 милијарди долара“, извештава Christian Century.

Глобално загревање повећава катастрофе

„После извештавања наглог пораста катастрофа изазваних временским приликама крајем 1990-их“, Црвени крст сматра да „међународна помоћ неће моћи да иде у корак с последицама глобалног загревања“, каже британски Guardian Weekly. „У свом годишњем Извештају о светским катастрофама, Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца каже да је број случајева поплава, олуја, одрона земље и суша, којих је до 1996. годишње било око 200, константно растао и 2000. године износио 392.“ Страхујући да ће доћи до још већег пораста природних катастрофа, Роџер Брак, шеф овог савеза за операције пружања помоћи у катастрофама, каже: „Постоји природна граница за то шта хуманитарна помоћ може учинити; страхујемо да ћемо доћи до тачке кад више нећемо моћи да пружамо помоћ.“ Према часопису Guardian, „у протеклој деценији природне катастрофе су у просеку сваке године погодиле 211 милиона људи; од тих катастрофа, две трећине су биле поплаве. Глад због суше обухватила је скоро петину од тог броја, и била је одговорна за већину смртних случајева — што је око 42 посто свих смртних случајева проузрокованих природним катастрофама“.