Каква будућност очекује полицију?

БЕЗ полиције бисмо вероватно имали анархију. Али и с полицијом, да ли је наш свет безбедан? У већини данашњих градова, као и у многим сеоским срединама, влада осећај да је безбедност у кризи. Да ли од полиције можемо да очекујемо да нас заштити од организованог криминала и од криминалаца који увек изнова преступају закон? Да ли можемо да очекујемо да ће полиција учинити да наше улице буду безбедне? Да ли ће полиција добити рат против криминала?

Дејвид Бејли у књизи Police for the Future износи своје мишљење: „Полиција не спречава криминал. Штавише, полиција се може упоредити с фластером који служи у борби против рака... Не можемо се ослонити на полицију да сачува наше друштво од криминала, чак и када је она потпуно посвећена спречавању криминала.“ Истраживања су  показала да три главне делатности полиције — патролирање улицама, одговарање на хитне позиве и спровођење истраге о кривичним делима — не спречавају криминал. Зашто?

Било би изузетно скупо покушати да се криминалу стане на пут једноставним повећањем броја полицајаца. Чак и кад би се могао приуштити већи број патрола, изгледа да криминалци то не би ни приметили, нити би марили за то. Ни брза реакција полиције не одвраћа много од вршења кривичних дела. Полиција каже да су врло мале шансе да се ухвати преступник ако се на место злочина не стигне за мање од минут. Изгледа да криминалци знају да је тако брза интервенција ретка. Не помаже ни кривична истрага. Чак и када детективи успеју да докажу злочин и криминалце стрпају у затвор, то очигледно не зауставља криминал. У затворима Сједињених Држава има више криминалаца него било где другде, али и поред тога та земља још увек има веома високу стопу криминала, док Јапан, с мало људи у затворима, има једну од најнижих стопа криминала. Чак се ни системи чувања реда „из комшилука“ нису показали као нешто што даје трајне резултате, посебно у подручјима с високом стопом криминала. Оштре мере предузете против одређених кривичних дела, као што су трговина дрогом или пљачка, накратко су довеле до значајних резултата, али опет, такве резултате је тешко одржати на дуже стазе.

Књига Police for the Future каже да „људе који размишљају не би требало много да изненади то што полиција није у стању да спречи криминал. Општи је став да стопу криминала у друштву одређују услови у друштву који су ван полицијске контроле, баш као што су ван домашаја и кривичног правосуђа“.

Шта би било да нема полиције?

Како се понашате када нема полицајаца на видику? Да ли користите то што их нема да кршите закон? Невероватно је колико би такозваних угледних људи из средње и више класе ризиковало своју репутацију и будућност због привидних користи од проневере на радном месту. Часопис The New York Times је недавно известио да је ’за покушај преваре завода за осигурање возила оптужено 112 људи. Међу оптуженима су били адвокати, лекари, специјалисти за киропластику, један физиотерапеут, специјалиста за акупунктуру и радник у полицијској администрацији‘.

Још један случај велике преваре недавно је шокирао богате муштерије из света уметности; наиме, бивши директори Сотбија у Њујорку и Кристија у Лондону били су осуђени због намештања цена. Они и њихове аукцијске куће морају да плате казне и обештећење у висини од 843 милиона долара! На основу овога се да закључити да неутољива глад за новцем прожима све слојеве друштва.

Оно што се 1997. десило у Ресифеу, у Бразилу, када је полиција ступила у штрајк, показује да се многи људи брзо окрену криминалу када не постоје ограничења. На њихово  поступање не утиче ниједно религиозно уверење које можда имају. Они лако могу разводнити или заборавити етику и принципе. Није никакво чудо што, у свету који је склон безакоњу, полиција у већини земаља бије унапред изгубљену битку, било да се ради о ситном или крупном преступању закона.

С друге стране, има људи који су послушни законима зато што поштују ауторитет. Апостол Павле је рекао хришћанима у Риму да треба да буду подложни властима којима Бог дозвољава да постоје, јер оне одржавају барем неку меру реда у друштву. Он је о таквом ауторитету написао: „Божји [је] слуга, осветник за изражавање гнева над оним који чини зло. Зато постоји снажан разлог да будете подложни, не само због тог гнева него и због своје савести“ (Римљанима 13:4, 5).

Променљиви услови у друштву

Рад полиције сигурно доводи до одређеног побољшања услова у друштву. Када примете да на улицама нема дроге и насиља, људи нагињу ка томе да живе у складу с побољшаним угледом који ужива њихово друштво. Али реално гледано, реформа друштва је ван домашаја било које полиције.

Да ли можете да замислите друштво у коме влада такво поштовање закона да полиција уопште није потребна? Да ли можете да замислите свет у ком људи толико брину једни о другима, да су комшије увек спремне да помогну и да нико нема потребе да зове полицију. Можда то звучи као бајка. Али следеће Исусове речи, иако изречене у другом контексту, сигурно се могу применити. Он је рекао: „Људима је то немогуће, али Богу је све могуће“ (Матеј 19:26).

Библија описује време у будућности када ће сви људи бити поданици владавине коју је успоставио Јехова Бог. „Бог ће небески подигнути краљевство... Оно ће разбити и уништити сва [ова] краљевства“ (Данило 2:44). Поучавањем свих искрених људи Божјем путу љубави, ова нова владавина ће променити услове у друштву који воде до криминала. „Земља [ће] бити пуна познања Јехове као што је морско корито пуно воде која га покрива“ (Исаија 11:9). Јеховин краљ, Исус Христ, моћи ће да заустави криминал. „Он неће судити по ономе што види нити ће одлучивати по ономе што чује; он ће с правдом судити сиромасима и браниће кротке у земљи с једнакошћу“ (Исаија 11:3, 4, The New English Bible).

Неће бити криминалаца нити криминала. Полиција неће бити потребна. ’Сви ће код своје лозе седети и под својом смоквом, и нико их бунити неће‘ (Михеј 4:4). Ако бисте желели да будете део ’нове земље‘ која је описана у Библији, сада је време да истражите шта Бог обећава у својој Речи (2. Петрова 3:13).

[Истакнути текст на 12. страни]

Да ли можете да замислите друштво у коме влада такво поштовање према закону да полиција уопште није потребна?

[Истакнути текст на 12. страни]

Неће бити криминалаца нити криминала

[Оквир⁄Слика на 11. страни]

Полиција против терориста

Као што су показали догађаји од 11. септембра 2001. у Њујорку и Вашингтону, отмичари авиона, људи који отимају таоце и терористи представљају један од најтежих изазова полицији у погледу заштите људи. У многим деловима света специјалне јединице се обучавају да изврше препад на приземљени авион. Такође се обучавају како да изненада упадну у објекте — спуштањем с крова и ускакањем кроз прозор, уз бацање шок-бомби и сузавца. Тако обучени полицајци често успеју да изненаде и савладају терористе с минималном опасношћу по таоце.

[Извор]

James R. Tourtellotte/U.S. Customs Service

[Слика на 12. страни]

Ово у божјем новом свету више неће бити потребно