Поглед у свет

Бесано путовање свемиром

Астронаут Џери Линенгер је 1997. године, након пет месеци проведених у руској свемирској станици Мир, запазио да је промена дневне светлости у мрак док је Мир обилазио око земље сваких 90 минута пореметила његов сан. Зашто? Да би се уштедела енергија у тој свемирској станици, највеће осветљење је било од сунчеве светлости која је допирала кроз прозоре. Зато „дан–ноћ, дан–ноћ, 15 пута на дан почне да вам прави џумбус у глави“, рекао је Линенгер. Говорећи о последицама нередовног сна двојице његових колега астронаута, он је рекао: „Они заспе и лебде око тебе.“ Према часопису New Scientist, „биће јако важно за успех будућих дуготрајних мисија“ пронаћи начине који ће омогућити да астронаути имају свој дневни ритам. У противном би „могао бити велики проблем да на дуготрајним летовима свемиром задржимо астронауте буднима“.

 Воћне мушице су биле прве

Створити мотор који меша праву количину горива и кисеоника да би аутомобил развијао различите брзине, а да и даље има чисте издувне гасове представља страшан инжењерски изазов. Конструктори аутомобила постижу то користећи „систем вентила који могу променити проток горива и ваздуха чим се дода или смањи гас“, извештава The New York Times. Међутим, истраживачи који изучавају воћне мушице на Универзитету Вирцбург у Немачкој недавно су открили да воћне мушице одавно користе невероватно сличан метод да би удахнуле тачно колико им треба кисеоника и да би издахнуле угљен-диоксид, а да не изгубе пуно воде. Воћна мушица користи мале отворе зване спиракулуми, који се налазе на њеном грудном кошу и трбуху и контролишу „одговарајућу размену респираторних гасова док смањују губитак течности“, наводи овај лист. Он додаје да ти отвори „могу бити широм отворени али и потпуно затворени, и да се између ове две крајности могу у року од само неколико секунди отварати и затварати до различите величине“.

Отровани љубављу

Код многих људи заљубљеност може створити осећај еуфорије, извештавају мексичке новине El Universal. То у мозгу повећава концентрацију неуропреносника као што је допамин. Породични психолог Ђузепе Амара запажа да се неки људи, не желећи да им то „отровано“ стање прође, стално заљубљују у друге особе без упуштања у неку дугу везу. То еуфорично стање може да траје месецима, чак и до две године. Тада се осећања постепено смирују, и особа улази у следећу фазу, у којој се повећава ниво хормона који се зове окситоцин, који ствара осећања топлине и дубоке привржености. Иако је еуфорично стање романтичне заљубљености веома пријатно, запажа Амара, оно може засенити човеково размишљање, спречавајући га да види мане свог партнера. Зато, наводи El Universal, стручњаци препоручују да се особе не венчају док се „не упознају довољно добро да би имале добар однос“.

Нагли пораст раздвајања и развода у Шпанији

„Не морамо да се посветимо само једном браку за цео живот“, наводи Инес Алберди, социолог и аутор књиге La nueva familia española (Нова шпанска породица). Као што је извештено у новинама El PPaís, многи парови у Шпанији очигледно мисле исто. Недавна студија министарства правде показује да сваки други брак завршава раздвајањем или разводом. Стручњаци предвиђају да ће број таквих распада породица наставити да расте због промењених ставова о браку и због веће економске независности жена. „Парови показују мало самопожртвованости, [и] млади нису спремни да било шта трпе“, објашњава Луис Саралуки, председник Шпанског удружења породичних адвоката. „До све већег броја распада бракова долази [чак] и код старијих људи, нарочито код оних који су пред пензијом.“ Традиционална религиозна веровања нису довољна да би спречила такав тренд. Иако се 85 посто Шпанаца изјашњавају да су католици, у последњих 20 година број случајева раздвајања и развода порастао је за 500 посто.

Рискантни пирсинг

Пирсинг који се врши на различитим деловима тела да би се ставио неки накит веома је популаран, нарочито код младих. „Нажалост, млади ретко размишљају о последицама таквог корака“, наводи пољски часопис Świat Kobiety. „Време младалачког бунта пролази, а обрва кроз коју су провучени украсни комади метала престаје да буде украс.“ Иако се метал може уклонити, остају ожиљци. Поред тога, пирсинг на лицу може оштетити нервне завршетке и крвне судове и довести до „губитка осећаја“ као и до „инфекција и рана којима је потребно пуно времена да се залече“. Бактеријама одговара „влажна и топла средина“ уста, тако да пирсинг у устима често доводи до инфекција па чак и до кварења зуба. Могу се појавити цисте у виду тврдих бубуљица на местима где има пуно масних ћелија, као што су пупак и ушне јагодице. Тај чланак упозорава да „метални украси често садрже смешу никла. Они који су алергични на тај метал могу доживети алергијске симптоме као што је оток и осип који изазива свраб“.

„Офрље урађена естетска операција“

У протеклих више од десет година, судске парнице покренуте у случајевима грешака у естетској хирургији порасле су у Француској за 117 посто, коментаришу новине Le Point, где је сваки трећи случај био операција дојки. Специјалисти наводе да је чак и до 30 посто естетских операција било потребно касније кориговати, а неки пацијенти су чак умрли услед постоперативних компликација. Осуђујући оно што он назива ’офрље урађеном естетском операцијом‘, др Пјер Наон, који је и сам естетски хирург, наводи: „Сви бисмо могли да за 20 минута одрадимо операцију за коју је нормално потребно два сата. Али резултат није исти.“ Према новинама Le Point, „неке клинике више брину о избору адвоката него о избору својих хирурга“.

Забринутост због стања здравства у Европи

У неким европским земљама веома расте незадовољство здравственим услугама. Подаци којима располаже Европска комисија показују да у Португалу, Грчкој и Италији многи сматрају да је њихова здравствена нега неадекватна. Здравствена заштита у Европи, мора се признати, налази се под великим притиском. Како се повећава број старијих људи, тако се повећава и број оних који се суочавају с болестима као што је Алцхајмерова болест. С друге стране, здравствени радници сматрају да би и сами Европљани могли више да поведу рачуна о свом здрављу. Билтен EUR-OP News наводи да су „држање дијета, седелачки начин живота и претерано узимање засићених масти посебно опасни трендови“ и да „број гојазних мушкараца и жена... расте“.

Насиље над свештеницима

„Када се разбесне у расправама око венчања или крштења, агресивни парохијани средњег сталежа вређају и нападају свештенике“, извештава лондонски The Sunday Telegraph. Једна студија у којој је учествовало 1 300 свештеника из југоисточне Енглеске, открила је да је у току двогодишњег периода, преко 70 посто њих било извређано, око 12 посто нападнуто, а 22 посто су добили претње насиљем. Др Џонатан Гејб, који је водио то истраживање на Колеџу Холовеј при Лондонском краљевском универзитету, окривио је за овај проблем „парохијане који су били, најблаже речено, увредљиви јер није било по њиховом“. Такође је као узроке бунтовног понашања парохијана навео и „агресиван став потрошача који наглашава њихова права и интересе, и пад поштовања и поверења јавности према јавним личностима“. Да би помогле свештеницима да се изборе с насилним парохијанима, неке бискупије обучавају свештенике самоодбрани.