Поглед у свет

Вешти имитатори

Каже се да чворци могу да имитирају зов преко 40 различитих птица. Али то није све. Примећено је да обични чворак имитира аутобусе, сирене, моторне тестере, аутомобилске аларме, бродове, па чак и рзање коња. Али, сада су свом репертоару додали један нови звук — звоњење мобилних телефона. Зато, „ако чујете да напољу звони мобилни телефон, можда ћете бити изненађени када откријете да тај ’телефон‘ има перје“, извештава часопис National Geographic. „Како мобилних телефона буде све више, птице ругалице, азијски чворци и други имитатори ће вероватно проширити свој репертоар“, каже овај часопис.

 „Лагање је тежак посао за мозак“

Истраживачи са Универзитета у Пенсилванији открили су да мозак мора напорније да ради када се изговора лаж него када се изговора истина. Проф др Данијел Ланглебен проучава овај феномен помоћу магнетне резонанце да би прецизно одредио који се делови мозга активирају када особа лаже. Када се постави питање, наш мозак прво треба да га обради. Затим, „готово по инстинкту, лажов ће прво да размисли о истинитом одговору пре него што смисли или изговори лажан одговор“, извештавају мексичке новине The News. „Мозак никада не даје одговор без напора“, каже Ланглебен. „Изговарање лажи је компликованије од изговарања истине, јер проузрокује већу активност неурона.“ Ова повећана активност неурона се на магнетној резонанци осликава појачаном светлошћу. „Чак и у случају најречитијих говорника, лагање је тежак посао за мозак“, каже се у овим новинама.

Светске залихе оружја расту

Према једној процени из 2001, полиција, војска, побуњеничке снаге и појединци широм света поседовали су 639 милиона комада ручног наоружања, наводи се у извештају УН Small Arms Survey 2002. „Ова процена је за најмање 16 посто већа од претходне“, бележи тај извештај. Осим тога, светска залиха ручног наоружања сваке године расте приближно за 1 проценат услед повећања производње. Сада пиштоље, пушке, минобацаче и ручне минобацаче производи најмање 1 000 компанија у преко 98 земаља широм света. Према овом извештају, „[укупна] вредност светске производње ручног наоружања, укључујући и муницију, у 2000. години... процењена је на најмање 7 милијарди долара“. Између 80 и 90 посто светске трговине ручним оружјем је легално, а највећу количину ватреног оружја (59 процената) поседују грађани.

Смог — убица

„Скоро петина смртних случајева од рака плућа у градовима проузрокована је ситним честицама из загађеног ваздуха, углавном од издувних гасова возила“, извештава часопис New Scientist. Истраживачи из Сједињених Држава и Канаде посматрали су око пола милиона Американаца током 16 година, узимајући у обзир факторе ризика као што су старост, пол, раса, навике пушења, исхрана, конзумирање алкохола и изложеност загађивачима на радном месту. „Ово истраживање се усредсредило на честице које су у пречнику мање од 2,5 микрометара“, каже се у часопису New Scientist, јер се „претпоставља да ове микроскопске честице изазивају смрт тако што се задржавају дубоко у плућима.“ Ово истраживање је открило да се опасност излагања смогу у неким градовима „може упоредити са опасностима које носи дуготрајно пасивно пушење“, каже се у овом часопису.

Нерегистрована рођења

„Сваке године се више од 50 милиона новорођене деце не региструје — што је преко 40 посто од укупног броја рођених широм света“, извештава Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци (УНИЦЕФ). У овом извештају још стоји: „У 39 земаља, најмање 30 посто од укупног броја деце није евидентирано при рођењу, а у 19 земаља чак и више од 60 посто.“ Шта то значи? Без крштенице, деца званично не постоје и то може ограничити њихов приступ основним социјалним службама. „Пријава рођења је основно људско право које омогућује друга права као што je право на образовање, здравствену негу... и заштиту од дискриминације, злостављања и експлоатације“, каже се у извештају Уницефа. Проблеми који настају због нерегистровања рођења нису ограничени само на децу. „Касније у животу, нерегистроване одрасле особе можда не могу да... добију венчани лист“, наводи су у овом извештају.

Назире се „еколошко банкротство“

Ако се потрошња природних богатстава земље настави у досадашњим темпом, научници процењују да смо „спремни за еколошко банкротство“, извештавају канадске новине Globe and Mail. Према једној студији која је прво објављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences израчунато је да је 1961. „човечанство користило 70 посто годишњег потенцијала биолошке продуктивности планете. До 1999, потрошња је износила 120 посто. Данас износи око 125 посто“. То значи да је земљи годишње потребно 15 месеци да би „обновила природна богатства која човечанство искористи“ путем риболова, пољопривреде, рударства и сагоревања фосилних горива. „Још један разлог због којег се ситуација све више погоршава јесте тај што се биолошки капацитет планете смањује, јер су неки делови света сувише оштећени за узгајање пољопривредних култура. Што је још горе, потреба за тим биолошким капацитетом расте како се број светског становништва повећава“, наводи се у овим новинама.

Преобраћене цркве

„Када је Марк Твен посетио Монтреал 1881, он је запазио да ’не можете бацити циглу, а да не погодите црквени прозор‘. Данас бисте могли разбити прозор неког приватног стана који је смештен у бившој цркви“, кажу монтреалске новине The Gazette. Иако овај град још увек има око 600 места за обожавање, ове новине кажу да ће скоро 100 таквих места, од којих су многа католичка, можда бити на продају у наредних десет година. „Према надбискупији у Монтреалу, од 1960. престало је да постоји скоро 25 католичких жупа.“ Католичко становништво у Канади повећало се са отприлике 1,5 милиона 1871. на скоро 10 милиона 1971; па ипак, „посећеност цркава је нагло опала, нарочито у Квибеку“, каже се у новинама The Gazette. Бернард Фортен, задужен за пасторалне активности надбискупије у Монтреалу, изјавио је за ове новине да је посећеност цркава у тој области опала са 75 посто 1970. на око 8 посто данас.

Поремећаји у исхрани изазвани гледањем телевизије

Према једном извештају лондонских новина The Independent, „постоји значајна веза између гледања телевизије и симптома поремећаја у исхрани код девојака“. Др Ен Бекер с Харвардског медицинског факултета у Сједињеним Државама интервјуисала је девојке с Фиџија убрзо након што је тамо уведена телевизија 1995. Она је утврдила да је телевизија „по свему судећи имала јако негативан утицај на њихову представу о телесном изгледу и на њихове навике у исхрани“. Како? Култура на Фиџију традиционално охрабрује на здрав апетит и пуније тело. Али након што су гледале витке телевизијске личности, многе ученице су биле подстакнуте да их опонашају. На пример, пре него што је телевизија била уведена на Фиџи, ниједна девојка из посматране групе никада пре није намерно изазивала повраћање да би тако контролисала своју тежину. Међутим, три године касније, 11,3 посто њих је изјавило да то ради. Истраживачи су такође утврдили да је 69 посто ученица рекло да држе дијету да би смањиле тежину, а скоро 75 посто њих је изјавило да сматрају да су „превелике или предебеле“.