Трагедија великих размера

Ерик a има шест месеци. Међутим, његова тежина и висина једва одговарају беби од месец или два. Упркос томе што нема довољну тежину, ноге и стомак су му надувени, а лице подбуло и заобљено. Ерик је блед, његова коса крта и без сјаја, и има оштећења на кожи. Изузетно је раздражљив. Док лекар прегледа његове очи, мора јако да пази пошто би веома лако могао оштетити дечаково очно ткиво. Ериков ментални развој је вероватно такође успорен. Нажалост, ово нипошто није усамљен случај.

„ОВАЈ проблем је укључен у више од 50 посто свих смртних случајева деце широм света — што је постотак који није премашила ниједна заразна болест после куге. Па ипак, посреди није нека заразна болест. Њене последице погађају милионе преживелих који постају инвалиди, затим хронично подложни болестима и оштећени у интелектуалном погледу. Она угрожава жене, породице и на крају одрживост целокупних друштвених заједница“ (The State of the World’s Children, Фонд Уједињених нација за помоћ деци).

Коју бољку описују ове речи? Последицу глади, то јест протеинско-енергетску неисхрањеност, коју Светска здравствена организација назива „тихом опасности“. Коликих је размера ова трагедија? СЗО изјављује да она „има удела у више од половине од 10,4 милиона смртних случајева деце сваке године“.

 Насупрот неисхрањености која настаје због недостатка једне хранљиве материје или више њих — као што је недостатак витамина и минерала — налазе се гојазност и друга хронична обољења везана за неправилну исхрану. Међутим, протеинско-енергетска неисхрањеност представља „много смртоноснији облик неисхрањености“, наводи СЗО. Њене главне жртве су деца испод пет година.

Размислите још једном о Ерику поменутом на почетку и о милионима друге гладне деце. Они нису криви због онога што им се дешава, нити то могу да избегну. Педијатар-нутрициониста, госпођа Хеорхина Тусаинт, рекла је за Пробудите се!: „Најмање су криви они који пате и трпе, али су и најрањивији.“

Неки би могли претпоставити да је тај проблем неизбежан — једноставно нема довољно хране за све. Парадокс је у томе што „живимо у свету обиља“, како наводи СЗО. Има довољно хране за све људе на земљи — и још и више. Поред тога, глад је проблем који је најлакше спречити и најјефтиније одстранити. Зар нисте огорчени због ових чињеница?

 Ко је угрожен?

Глад није ограничена само на децу. Један извештај СЗО од јула 2001. наводи да „неисхрањеност има дуготрајне и далекосежне последице, да погађа скоро 800 милиона људи — што представља 20% становника у земљама у развоју“. То значи да сваки осми човек у свету пати од последица глади.

Међутим, иако се највећи број неисхрањених људи налази у Азији — и то углавном у јужним и централним појасевима — ипак је највећи проценат неисхрањених људи у Африци. Затим следе неке земље у развоју у Јужној Америци и на Карипским острвима.

Да ли је тачно да развијене земље немају проблем с глађу? Не. Према извору The State of Food Insecurity in the World 2001, 11 милиона људи који живе у индустријски развијеним земљама пате од неисхрањености. Поред тога, 27 милиона неисхрањених људи живи у такозваним земљама у транзицији, посебно у земљама Источне Европе и републикама бившег Совјетског Савеза.

Зашто неисхрањеност постаје тако озбиљан проблем? Да ли постоји ишта што би већ сада могло да побољша стање гладних људи? Да ли ће икада доћи време када на нашој планети неће више бити глади? Наредни чланци ће обрадити ова питања.

[Фуснота]

[Табела/Мапа на 4. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЗЕМЉЕ ЧИЈЕ ЈЕ СТАНОВНИШТВО УГРОЖЕНО НЕАДЕКВАТНОМ ИСХРАНОМ

ВЕЛИКА ОПАСНОСТ

УМЕРЕНА ОПАСНОСТ

МАЛА ОПАСНОСТ

НЕМА ОПАСНОСТИ ИЛИ НЕПОТПУНИ ПОДАЦИ

[Слика на 3. страни]

Чекање хуманитарне помоћи у Судану

[Извор]

UN/DPI Photo by Eskinder Debebe