Величанствени  песак

Песак у очима изазива бол, али како је само пријатан под ногама! Огромне количине песка се налазе у морима, али га има и у пустињама које су суве као барут. Многа бића беже од пустињског песка који заузима све већу површину, али за друге он представља дом. Често се на њега гледа као на сметњу, али без њега би савремен живот био скоро немогућ.

Из овог описа произлази да је песак помало парадоксална ствар. Шта је заправо песак, и одакле нам долази?

У почетку крупан

Песак се састоји од честица минерала, стена или земље, које у себи најчешће имају кварц. Планине које су некада биле чврсте стене, еродирале су и на крају постале песак. Како долази до такве ерозије?

Песак је често производ жестине мора. Таласи се разбијају о стене на обали, приликом чега се одваљују камене плоче. Веома крупни комади се предају пред неумољивим силама и падају у груменима у пенушаву воду. Узбуркано море бруси оштре ивице, стварајући велике облутке. Они се услед сталног кретања умањују и претварају у шљунак, који се распада на ситније делове, нама познате као песак. Понекад море одвлачи песак у дубину, али таласи на многим местима наносе песак на обалу, претварајући је у нетакнуте плаже.

Када се океанској жестини прикључи и хладно време, у стенама остаје заробљена залеђена вода од које настају ледени клинови који цепају камење. То распадање се наставља, услед чега се велика стеновита маса своди на све мање комаде од којих на крају настаје песак.

Ветар такође има своју улогу, јер подиже песак и наноси га на масивне стене. Таквим брушењем се ствара још песка. Стене које су високе стотинама метара не могу ништа против овог природног шмирглања. У међувремену, ветар разноси новонастали песак, простирући га на пустињско тло попут неког тепиха.

Ови сурови процеси су током миленијума створили небројено много тона песка. Многи људи би били задовољни ако би им служио само као „душек“ на плажи. Али као што ћемо и видети, вредност песка је далеко већа од вредности коју он има на обали.

Мајушна зрнца, огромне користи

Задовољење наше глади и жеђи увелико зависи од песка. Како то? На овај или онај начин, сва наша храна долази од биља. Песак и његови фино самлевени рођаци муљ и глина поседују минерале који су потребни биљкама. Такође, песак у земљи омогућује циркулисање ваздуха и воде. Тако корење биљака лако може апсорбовати хранљиве састојке. Али како је песак укључен у гашење наше жеђи?

Ако литарску посуду напуните сувим песком, можете додати три децилитра воде у ту исту посуду и нећете је  прелити. То је могуће зато што је песак порозан — то јест, између зрнаца песка има пуно простора. У ствари, постоје пешчане „посуде с водом“ које су толико велике да снабдевају велике градове том животодајном течношћу. Шта су те „посуде с водом“?

Испод великог дела земљине површине налазе се геолошке формације зване издани. Они се састоје од огромних наслага песка и других порозних минерала у којима се акумулирала вода која се ту сливала можда и хиљадама година. Научници процењују да у тим „посудама с водом“ које су скривене од наших очију има 40 пута више свеже воде него у свим језерима и рекама на планети. Извори добијају ту драгоцену течност из издана, која подржава живот милионима људи.

Песак пред вашим очима

Ви можда већ свакодневно ходате по песку а да при том не морате да одете на плажу. Да ли су улице или тротоари у вашем граду поплочани бетоном? У неким случајевима, песак сачињава четвртину овог уобичајеног грађевинског материјала. Сваке године се потроши на стотине милиона тона песка у облику грађевинског материјала, толико да је на неким местима дошло до несташице песка.

Премда се песак углавном налази под ногама, у једном другом облику може бити право пред очима. Монитор вашег компјутера вероватно је направљен од песка, као и сочива у телескопима на планинским врховима и у стоним микроскопима. Исто се може рећи и за кристалне вазе и огледало у вашем купатилу. Све је то направљено од стакла, а песак сачињава преко половине сировине која се користи за израду стакла. Како се песак користи у изради стакла?

Песак и други састојци се помешају и онда се топе на температурама од преко 1 400 степени Целзијуса. Житка течност која при том настаје може се ваљати, дувати, савијати, развлачити и увијати како би се добио малтене сваки облик. Стаклена влакна се чак користе за одећу. Али било да се користи за лепоту или у индустрији, било да рефрактује или рефлектује, глатко, чисто стакло се прави од непрозирног крупног песка.

Песак у покрету

Замислите брдо висине 75 метара које се креће. То се дешава када се под утицајем ветра премештају гомиле песка зване дине. У неким деловима Сахаре, дине изгледају као бескрајан низ таласастих брегова.

Када се људи настане у близини, дине могу да им наврате у посету, што и није тако пријатно. Да, дешава се да песак у покрету блокира аутопутеве, прогута куће и затрпа читаве градове.

Пун живота

Премда делује беживотно, у песку живе многа бића. Лисице, змије и шкорпиони укопавају се у песак преко дана. Пошто преспавају врућину, ноћу излазе у лов. Дуж намибијске Скелетне обале у југозападној Африци, огромним динама тумарају слонови. Њима изгледа да је забавно на стрмим, песковитим обронцима, јер се клизају низ њих кочећи задњим ногама. Пешчаним морима у Азији и Африци крстари и „пустињска лађа“, позната и као камила.

Неке животиње излазе из океана и користе песак. Када им њихов биолошки сат да сигнал, једна врста крабе, морска корњача и мала риба гавун излазе с таласима на обалу. Тамо полажу јаја која ће се излећи у меком песку.

Извесним врстама цвећа дина прија попут саксије покрај прозора. Морској горушици, једној врсти граора и цвету из рода Ipomoea imperati песак веома годи и оне избијају из песка чак и када их дина затрпа. Њихово дубоко корење црпе воду и хранљиве материје како би нахранило нежне цветове — који изгледају попут лагано нанетих мрља у боји на монотоном пешчаном платну.

Истина, песак вам може сметати када вам уђе у ципеле док шетате обалом. Али, немојте се пуно секирати. Ми заправо зависимо од тих мајушних зрна песка! Песак је још један доказ мудрости нашег Створитеља, Јехове Бога (Псалам 104:24).

 [Оквир⁄Слике на странама 18, 19]

Очараност песком

Песак постоји у многим бојама. У разним земљама можете наћи песак који је црн као угаљ, бео као снег, љубичаст, сив, црвен, наранџаст, жут и у многим другим нијансама ових боја. Неки је помешан са измрвљеним шкољкама. Разноврсност боја и структуре песка неке људе толико очарава да су почели да праве колекције песка. Многи размењују песак из својих колекција, путују да би дошли до њега или се заустављају да би узели узорке у стакленим бочицама, нове у својим колекцијама. Ти људи називају себе ’љубитељима песка‘.

[Извор]

Courtesy Serge tkint

[Слика на странама 16, 17]

Пустиња Намиб у Намибији

[Слике на 16. страни]

Силе које стварају песак ломећи стене: снажни таласи, таласи који запљускују обалу и ветар

[Слике на 17. страни]

Песак је дом за инсекте, цвеће, лисице и камиле

[Извор]

Лисице: Hai-Bar, Yotvata, Israel

[Слике на 18. страни]

Песак је основни састојак стакла и бетона

[Извор]

Произвођачи стаклених предмета: Provided by The Corning Museum of Glass

[Слика на 18. страни]

Пешчане дине могу бити високе стотинама метара