Кишне шуме — могу ли се спасти?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БОЛИВИЈЕ

РАМИРО је власник једне долине коју прекрива тропска магловита шума. a Та долина се налази у подножју јужноамеричких Анда и једна је од неколико долина у том подручју где још увек постоји старо дрвеће. Шума са свих околних брда је посечена. Научници који су дошли из разних земаља да би проучавали нетакнуту природу у Рамировој магловитој шуми, пронашли су неколико до тада непознатих врста. Рамиро је искрено заинтересован за очување шума. Он каже: „Нећу дозволити сечу дрвећа у мојој шуми.“

С друге стране, Роберто брине о 5,6 хектара тропске кишне шуме у низијама Амазонског басена. Он је професионални шумар који сече и продаје стабла тропског дрвећа на светском тржишту. Међутим, и Роберто је искрено заинтересован за очување тропских кишних шума и живог света у њима. Он тврди: „Стабла тропског дрвећа се могу сећи, а да се при том не нанесе трајна штета разноврсности живота у тим шумама.“

Иако су њихове ситуације различите, и Рамиро и Роберто су озбиљно забринути за будућност тропских кишних шума. И свакако нису једини који због тога брину. Безобзирно уништавање тропских кишних шума које се убрзава током последњих деценија разлог је за бригу.

Да ли је та забринутост претерана? Уосталом, људи су током протеклих векова раскрчили велики део шума у областима умерене климе, углавном да би добили обрадиве површине. Стога, зашто бринути ако људи из тропских крајева сада слично поступају? Постоје огромне разлике. На пример, тропске кишне шуме често расту на неплодном земљишту, где је пољопривреда лош избор. Осим тога, разноврсност живота у тропским шумама је много већа, тако да губитак ових шума утиче на цело човечанство.

Цена обешумљавања

Више од половине врста живих бића у свету налази се у тропским шумама. Од паук-мајмуна и тигрова до необичних маховина и орхидеја, од змија и жаба до ретких лептира и папагаја — број врста је превелики да би се набрајао.

Разни животни облици настањују различите типове тропских шума. Постоје планинске магловите шуме које споро расту, полумрачне кишне шуме с густим крошњама, тропске суве шуме и шумски предели с проређеним стаблима. Међутим, већина људи никада није била у некој тропској шуми. Можда нисте ни ви. Зашто би вас се онда тицала оваква места?

Очување тропских кишних шума је битно за вас зато што многе домаће и индустријске биљке које свакодневно користимо зависе на неки начин од својих предака из дивљине који још увек расту у оваквим шумама. Ове ендемичне врсте се повремено користе за стварање нових врста које су отпорније на болести и штеточине. Зато је генетска разноврсност која се налази у дивљини од суштинске важности.

Истраживачи такође стално добијају корисне производе из тропских шума. На пример, велики део  лекова који се данас користе добијен је од тропских биљака. Зато се разноврсност живота у тропским кишним шумама често упоређује са живом библиотеком, али ово је библиотека у којој већина „књига“ још није ни отворена.

Крхки екосистем

Животна средина у влажним тропским шумама је крхка и изузетно сложена. Безбројни животни облици зависе једни од других. На пример, већина биљака зависи од одређених птица, инсеката или животиња ради опрашивања и разношења семена. У једном сложеном циклусу, ова шума успешно рециклира све живе материје које садржи, као што су биљке, животиње, инсекти и микроорганизми. Задивљујуће је што читав овај комплекс биљног и животињског света обично успева на земљишту лошег квалитета. Када се такав екосистем уништи, може бити веома тешко или немогуће обновити шуму.

Многи људи се издржавају од тропских шума. Осим што обезбеђују поље рада за научна истраживања и туризам, тропске шуме су важан извор прихода од производа као што су дрвна грађа, ораси, мед, језгро палме, каучук и смола. Међутим, тропске кишне шуме нестају запањујућом брзином. Тачне бројке су спорне, али једно је јасно: тропске шуме брзо нестају.

Овај еколошки губитак је посебно трагичан због чињенице да се тропске кишне шуме често уништавају ради тренутне користи. Многе овакве шуме се претварају у пашњаке за стоку. Међутим, често се догоди да такви пашњаци убрзо постану оскудни за испашу, те буду напуштени. Познато је да је у бразилској Амазонији на овај начин напуштено 165 хектара земље.

Постоји ли нека нада за тропске кишне шуме и живи свет који врви у њима? Рамиро, Роберто и многи други њима слични боре се да заштите тропске кишне шуме од притисака међународне трговине, пренасељености, трапера који лове животиње да би их продали као кућне љубимце, ловокрадица и дрвокрадица. Али, шта је прави, суштински узрок обешумљавања? Постоји ли начин да се огромно богатство тропских кишних шума искористи, а да се оне при томе не униште?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 3. страни]

Већина животињских, као и многобројне биљне врсте у свету налазе се у тропским шумама

 [Слике на странама 4, 5]

Дрвосече и путеви које они праве могу уништити тропске кишне шуме