Пређи на садржај

Пређи на садржај

Мадрид — престоница подигнута за једног краља

Мадрид — престоница подигнута за једног краља

Мадрид — престоница подигнута за једног краља

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

НЕКЕ светске престонице никле су близу природних лука и већ дуго служе као велика пристаништа. Друге се налазе на прометним ушћима река и скоро да нису могле избећи да постану истакнути градови. Многе европске престонице су важни градови још од времена Римљана. Али, Мадрид, шпанска престоница, представља изузетак. Овај град је 1561. имао мање од 10 000 становника када је одједном постао истакнут.

Разлог је био једноставан. Филип II, краљ Шпаније и огромног прекоморског царства, уморио се од премештања свог двора из једног у други град Кастиље. Пошто је био страствен ловац, желео је да има стално пребивалиште у двору који би се налазио на подесној удаљености од његових омиљених ловишта. Мадрид је потпуно испуњавао тај услов, а поред тога је имао и добру воду, простор за ширење и плодну земљу у околини.

Након што је донесена одлука, Филип је почео са изградњом како би претворио Мадрид у одговарајућу престоницу. Каснији шпански краљеви су такође украшавали град, стварајући јединствену везу између Мадрида и краљевске породице. До 17. века, Мадрид је постао највећи град у Шпанији. Данас је то модерна метропола с преко три милиона становника.

Због тесне везе између Мадрида и шпанске краљевине, многе историјске грађевине у њему доводе се у везу с две утицајне династије. Најстарији део града назива се аустријски Мадрид, јер датира из времена аустријске, то јест хабсбуршке династије из 16. и 17. века. Нешто новији део града постао је познат као бурбонски Мадрид, због данашње династије која датира из 18. века.

Шпански краљеви су вековима подупирали или финансирали изградњу многих величанствених грађевина ове престонице. Највреднији део Мадридске националне уметничке галерије управо је њихова колекција слика која је од непроцењиве вредности. Велико краљевско имање на подручју Мадрида на крају је претворено у главне градске паркове и места за одмор.

Зелени град

Пошто су краљеве занимали лов и вртови, широк зелени појас је сачуван до времена када је Мадрид почео да се шири у савремено доба. Упркос брзој експанзији урбане средине током задњих деценија, велики травњаци с јужне стране планинског венца простиру се практично до капија градског центра.

Један од мадридских паркова, некадашње краљевско ловиште звано Каса де Кампо, смештен је близу краљевске палате и ту се сада налази модеран зоолошки врт. Северно од Мадрида се налази једно огромно подручје под храстовом шумом познато као брдо Пардо, чији се обронци спуштају на мање од десет километара од центра града.

Убрзо након што је Мадрид постао престоница, Филип II је поставио ограничења што се тиче овог ловишта. Краљевски ловачки дом, који је подигао његов отац, још увек украшава овај парк. Сада је ово шумско подручје постало регионални парк који пружа уточиште двема најугроженијим врстама у Европи — шпанском краљевском орлу и европском црном лешинару.

Парк Ретиро је раније био простран краљевски врт у центру Мадрида, где је краљевска породица организовала борбе с биковима и чак поморске битке. У 18. веку је обичним грађанима било дозвољено да посете парк, под условом да носе одговарајућу гардеробу. Наравно, сада је кодекс облачења мање крут, тако да Мадрилењоси (грађани Мадрида) сваког викенда у великом броју посећују ово мирно место за одмор. Кристална палата, изграђена од кованог гвожђа и стакла, и једна полукружна колонада с погледом на језеро којим плове чамци представљају само два од мноштва његових очаравајућих детаља.

Карло III, краљ из 18. века који се веома занимао за уметност и науку, основао је Краљевске ботаничке баште поред парка Ретиро. У последња два и по века, у овим баштама се искључиво гаји флора из Средње и Јужне Америке.

Уметничка авенија

Захваљујући великодушности шпанских краљевских породица, Мадрид има и једну од најважнијих уметничких галерија на свету. Музеј Прадо био је подигнут по налогу Карла III, који је у историји познат и као истакнут градоначелник Мадрида. Уметничка галерија углавном припада шпанским монарсима, који су уметничка дела почели да скупљају још пре више од четири столећа.

У 17. веку, дворски сликар Веласкез није само сликао врхунске слике него је и путовао по Европи како би купио што боље слике за свог краљевског покровитеља, Филипа IV. У следећем веку, званични дворски сликар постао је Франсиско де Гоја. Уопште не изненађује што се у Прадоу налазе многа ремек-дела која су насликала ова два славна уметника.

Још две веома цењене уметничке колекције — музеј Тишен-Борнемиса и Национални музеј Сентро де Арте Рејна Софија — такође се налазе у истој авенији као и Прадо. Ову елегантну улицу, названу Уметничка авенија, украшавају многе чувене статуе.

Попут многих градова, и Мадрид је имао своје успоне и падове. Ова престоница је била под опсадом током већег дела Шпанског грађанског рата (1936-39), и трагови од метака из времена тог сукоба још увек се могу видети на монументалном славолуку познатом као Пуерта де Алкала. Међутим, оснивачи овог града су од самог његовог почетка желели да Мадрид буде културни центар у ком ће сви моћи да живе заједно.

У повељи Мадрида, која датира из 1202, између осталог се наводи и то да грађани не могу да учествују у двобојима, да носе оружје, нити да псују или вређају. Од њих се очекивало и да улажу напор да одржавају град чистим, да не варају суграђане и да трошкове венчања задрже на разумном нивоу. У складу с таквим жељама, Мадрид је и данас чист град — мада су свадбена весеља постала скупља него раније! Посетиоци који желе не тако скуп оброк могу пробати типични тапас, укусно јело које се у многим локалима служи уз хладно пиће.

Мадрид се задњих година знатно проширио. Сада у њему постоје ефикасан систем јавног превоза и сва неопходна инфраструктура за удовољавање потребама милиона туриста који долазе сваке године. У јулу и августу ове године, у Мадрид ће доћи на хиљаде Јеховиних сведока из Шпаније и других земаља. Сведоци планирају да одрже међународни конгрес на једном од највећих фудбалских стадиона у Мадриду. Многи од оних који буду дошли имаће прилику да лично виде престоницу која је подигнута за једног краља.

[Оквир⁄Слике на странама 24, 25]

ПАЛАТЕ ДОСТОЈНЕ ЈЕДНОГ КРАЉА

Краљевска палата. Ова палата је вероватно најимпресивнија грађевина у Мадриду, а налази се на месту древног маварског утврђења око којег је Мадрид првобитно био изграђен. Служи у важне државне сврхе, премда се од 1931. не користи као краљевска резиденција. Између палате и реке која протиче испод ње протежу се изузетно уређени вртови.

Палата Аранхуез. Аранхуез се налази на око 50 километара јужно од престонице, уз реку Тахо. Због плодног земљишта и блаже климе, ту је волео да долази Филип II, који је започео градњу палате. Ову палату и њене прелепе вртове довршио је у 18. веку Карло III.

Ескориал. Филип II је почео изградњу овог огромног манастира, библиотеке, маузолеја и палате убрзо након што је претворио Мадрид у престоницу. Након више од 20 година градње, постао је центар Филиповог царства, уточиште једноставног изгледа у ком је могао да ради без узнемиравања. У њему се чува једна од најважнијих шпанских колекција манускрипата, укључујући и неке средњовековне шпанске преводе Библије.

Палата Пардо. Овај краљевски ловачки дом налази се у регионалном парку који је на самом ободу Мадрида. Првобитну зграду је подигао отац Филипа II, тако да унутрашње ненаткривено двориште датира из тог периода.

У граду Грања де Сан Илдефонсо, који је 80 километара северно од Мадрида, налази се једна раскошнија палата. Њу је подигао Филип IV, по угледу на палату у Версају, у којој је одрастао. Њени живописни вртови и фонтане падају у очи између великих борових шума које прекривају околне планине.

[Извор]

Фотографија: Cortesía del Patrimonio Nacional, Madrid, España

[Оквир/Слике на 26. страни]

НЕКИ ОД ЧУВЕНИХ СПОМЕНИКА У МАДРИДУ

Плаза Мајор (1). Овај трг је преко три века служио као пијаца и главно место за јавне догађаје као што су борба с биковима, крунисања и погубљења такозваних јеретика. Слика у музеју Прадо (2) дочарава живописан призор с Плазе Мајор током једне велике ауто-де-фе, то јест јавног суђења јеретицима, одржане у Мадриду 1680. године.

Градска кућа се налази на Плази де ла Виљи, чаробном старом тргу на ком су се одржавали први званични градски састанци. Овај трг је окружен исто тако старим зградама које још увек одишу духом Мадрида из 16. века. Недалеко одатле, посетилац може видети Пуерту де Сол, најпрометнији трг у граду и полазну тачку свих путева који воде из Мадрида ка провинцијама. Све ово представља најстарији део града.

Како је Мадрид растао, тако су краљеви из бурбонске династије — а нарочито Карло III — градили друге споменике или потпомагали њихову изградњу, често опонашајући архитектонске стилове из њихове родне Француске. Неки примери су Краљевска палата, Национална библиотека (3), Градски музеј (4), Кибелина фонтана (5), Нептунова фонтана и Пуерта де Алкала (6).

[Извори]

Слика 2: MUSEO NACIONAL DEL PRADO; слике 5 и 6: Godo-Foto