Зашто је порнографија толико заступљена?
Зашто је порнографија толико заступљена?
ЕРОТСКИ материјал обликован да побуди сексуалне жеље појавио се још пре више од две хиљаде година. Али након тога, један дужи период било га је тешко производити, те је због тога првенствено био доступан богатим и владајућим класама. Међутим, то се променило с појавом штампања и открићем фотографије и кинематографије. Порнографија је постала доступна и не тако имућним људима.
После изума видео-рикордера порнографија је постала још доступнија. За разлику од филмских трака и старих фотографија, видео-касете су се могле лако складиштити, умножавати и дистрибуисати. Осим тога, могле су се гледати код куће. Однедавно је све већа заступљеност кабловске телевизије и Интернета омогућила да порнографски материјал буде лакше доступан. Корисник порнографског материјала који се плаши да ће га комшија видети у некој продавници видео-касета на одељењу за одрасле, сада може „седети код куће и доћи до порнографског материјала путем кабловске или сателитске телевизије“, каже медијски аналитичар Денис Макалпајн. Према његовим речима, лак приступ овој врсти програма допринео је томе да „порнографија буде много прихватљивија људима“.
Порнографија постаје општеприхваћена
Пошто је порнографија сада постала толико прихваћена, многи заправо не знају шта
да мисле о њој. „Она већ има много већи утицај на културу него опера, балет, позориште, музика и лепа уметност заједно“, каже списатељица Џермејн Грир. Какви су данашњи ставови према порнографији може се видети по модерној одећи, налик на одећу проститутки, коју носе славне личности, по музичким спотовима у којима се све више и више истиче сексуалност и по томе што медији у својим рекламама прихватају „порно стил“. Макалпајн закључује: „Друштво прихвата све што му се путем медија сервира... То доприноси стварању гледишта да је порнографија прихватљива.“ Као последица тога, „изгледа да људи немају стида“, жали се списатељица Андреа Дворкин. „Понашају се као да их је баш брига.“Шта се крије иза порнографије
Изражавајући мишљење слично мишљењу Дворкинове, Роџер Јанг, агент ФБИ-ја у пензији, истиче да многи људи „једноставно нису у потпуности свесни колико је бестидност опасна и до којих проблема она доводи“. Неки од њих су под утицајем оних који оправдавају порнографију и који тврде да не постоје докази за то да порнографске сцене негативно утичу на људе. „Порнографија је само плод маште, што они који јој се противе не разумеју“, каже писац Ф. М. Кристенсен. Али ако машта не може да утиче на људе, на чему се онда заснива рекламна индустрија? Зашто би корпорације трошиле милионе долара на прављење радио, телевизијских и новинских реклама ако оне не остављају дубок утисак на људе?
Чињеница је да је главни циљ порнографије, као и свих успешних реклама, да побуди жеље које раније нису постојале. „Кратко
и јасно, циљ порнографије је профит“, пишу истраживачи Стивен Хил и Нина Силвер. „На неконтролисаном тржишту, на све се гледа као на нешто што се може искористити и употребити, а то се посебно односи на женско тело и полне односе.“ Џермејн Грир упоређује порнографију с брзом храном чијем укусу је тешко одолети; храном којој недостају хранљиве вредности и којој се додају адитиви и хемикалије да би јој се побољшао укус. „Секс који је, попут брзе хране, лако доступан у медијима“, каже она, „није прави секс... Баш као што рекламирање поспешује продају безвредне брзе хране, тако и рекламирање секса поспешује продају безвредног материјала о њему.“Неки лекари тврде да порнографија може да створи зависност коју је много теже излечити него зависност од дроге. Лечење зависника од дроге обично почиње детоксификацијом, како би се из тела отклониле материје које стварају зависност. Међутим, према речима Др Мери Ен Лејден с Пенсилванијског универзитета, код зависника од порнографије „стварају се слике које се трајно урезују у њихов ум и постају саставни део хемије мозга“. Зато се људи јасно сећају порнографских слика чак и годинама након што су их гледали. „То је прва ствар која изазива зависност, а против које детоксификација не помаже“, закључује она. Али да ли то значи да је немогуће ослободити се утицаја порнографије? Које су конкретне последице порнографије?
[Оквир на 5. страни]
Чињенице о порнографији на Интернету
◼ Око 75 посто порнографије на Интернету потиче из Сједињених Држава, а скоро 15 посто из Европе.
◼ Процењује се да недељно око 70 милиона људи посећује порнографске Web сајтове. Међу њима је око 20 милиона из Канаде и Сједињених Држава.
◼ Што се Европе тиче, једна студија је показала да се недавно, током једног месеца, порнографија на Интернету највише гледала у Немачкој, а затим следе Велика Британија, Француска, Италија и Шпанија.
◼ Корисници порнографског материјала у Немачкој сваког месеца у просеку проведу 70 минута на Интернету посећујући порнографске сајтове.
◼ Међу Европљанима који гледају порнографију на Интернету, највише времена на Web сајтовима за одрасле проводе особе које имају преко 50 година.
◼ Према једном извору, 70 посто оних који гледају порнографију на Интернету чини то током дана.
◼ Процењује се да се на око 100 000 Интернет сајтова налази дечја порнографија.
◼ Око 80 посто дечје порнографије на Интернету потиче из Јапана.
[Слике на 4. страни]
Порнографски материјал постаје све доступнији