Поглед у свет

Задивљујућа способност одржавања равнотеже

Птице у унутрашњем уху имају један орган за одржавање равнотеже који координира њиховим покретима током летења. Међутим, овај орган није заслужан за њихову способност да стоје усправно и да ходају, „пошто је за разлику од људи, њихово тело у хоризонталном положају, а реп му није одговарајућа противтежа“, кажу немачке новине Leipziger Volkszeitung. „Стручњак за психологију животиња Рајнхолд Некер је, после четири године истраживања, успео да код голубова пронађе још један орган који служи за равнотежу“, објашњавају ове новине. Некер је у карличном делу ових птица открио нервне ћелије и дупље испуњене течношћу, што им очигледно помаже при одржавању равнотеже. „Уколико се голубовима прекрију очи, а у споменутим дупљама нема течности“, каже се у овом извештају, „они не могу усправно да седе нити да ходају. Они падну са шипке или се преврну на страну. Па ипак, и даље могу да лете.“

 Прилози путем картица

„Све већи број цркава у Канади“, усваја „савремени банкарски начин пословања, уводећи банковне и кредитне картице као згодан начин да њихови чланови дају прилоге“, каже се у новинама Vancouver Sun. У холовима цркава постављени су банкомати и „коверте за прилоге с могућношћу аутоматског скидања новца с рачуна и плаћања путем кредитне картице“. Особе једноставно убаце своју картицу у апарат, укуцају износ новца који желе да дају и затим копију уплатнице ставе на тас. У складу с тим, један свештеник је рекао: „У друштву је све заступљеније безготовинско плаћање. Па зашто не би било и у цркви?“ Један црквени благајник се нашалио: „Захваљујући коришћењу картице не само што можете добити наградно путовање авионом, већ ћете због својих прилога отићи и на небо. Једноставно размишљајте о томе као о двострукој награди.“

Заштитите своје гласне жице

„Поремећаји с гласом су уобичајени, али се не сматра да је то неки озбиљан проблем“, каже се у јужноафричким новинама Natal Witness. Према речима Џули Баркмајер, асистенткиње из области говора и слуха, такви поремећаји обично настају због чворића, то јест полипа на гласним жицама, или због њиховог запаљења, што је обично последица неисправног коришћења гласа. Под неисправним коришћењем подразумева се, како каже један познати медицински приручник, викање, говорење неуобичајено тихим гласом, као и удисање иритирајућих супстанци попут дуванског дима или дима из фабрика. „Када [гласне жице] превише вибрирају оне могу ударати једна о другу, услед чега се ствара меко, отекло ткиво од којег настају чворићи слични жуљу“, кажу поменуте новине. Због тога глас постаје груб и промукао. „Уколико осећате изразите промене у гласу које трају две недеље или дуже, требало би да одете на преглед код лекара“, саветује се у том чланку. „Да бисте заштитили свој глас... немојте викати или гласно говорити, немојте се често накашљавати или прочишћавати грло, пијте доста воде, смањите узимање кофеина, немојте пушити и пре него што почнете да говорите дубоко удахните... Напослетку, одморите своје гласне жице.“

Више није ’непознато дете‘

Деведесет година након што је априла 1912. Титаник потонуо, идентификовано је једно мало дете — жртва те катастрофе — каже се у лондонским новинама The Times. Његово тело, пронађено како плута на води заједно с још 43 неидентификоване жртве, сахрањено је у Новој Шкотској (Канада). На надгробном споменику стоји натпис: „Непознато дете.“ Путем упоређивања ДНК, тим сачињен од 50 научника, историчара, генеалога и зубара извршио је идентификацију 13-месечног дечака и утврдио да је то Ејно Панула из Финске који је настрадао заједно с мајком и четворицом браће. Породица је хтела да се пресели у Америку, где их је узалудно чекао Ејнов отац. Пошто нико није тражио нити идентификовао мртвог дечака, „усвојила“ га је посада канадског спасилачког брода, плативши за његову сахрану и надгробну плочу. Упоређивањем ДНК могу се идентификовати и друге безимене особе које су настрадале када је потонуо Титаник. Да би помогла приликом испитивања, „рођака с мајчине стране [једног од настрадалих] дала је крв на анализу кратко након датума на који би та жртва прославила свој 100. рођендан“, каже се у овим новинама.

Симулатор Земље

Јапански инжењери су 11. марта 2002, покренули најмоћнији суперкомпјутер који је икада направљен. Њихов циљ је био да „направе виртуелног близанца наше планете“, каже се у часопису Time. Величина овог компјутера, названог симулатор Земље, једнака је величини четири тениска терена, а коштао је око 320 милиона евра. Он извршава више од 35 билиона операција у секунди, што је пет пута брже од његовог најближег конкурента, компјутера америчке војске који у секунди обавља 7,2 билиона операција. „Тако што податке о клими које добијају са сателита и са океанских бова убацују у симулатор Земље“, каже се у овом часопису, „истраживачи могу направити компјутерски модел читаве планете и на тај начин могу да завире у будућност и предскажу шта ће се догодити с нашом животном средином. Научници су већ предвидели колике ће температуре владати у наредних 50 година у океанима.“

Важност читања

„Жеља за читањем током слободног времена има много већи утицај на успех у образовању деце него материјално стање и друштвени положај њихових родитеља“, наводи се у лондонским новинама The Independent. Једно међународно испитивање навика читања код 15-годишњака открило је да су они који су „заинтересованији за читање“ и који „често читају“ у већој предности од оних који имају образоване родитеље с добрим запослењем. Приликом тог испитивања, „15-годишњаци који потичу из породица с најнижим статусом, а који изузетно воле да читају, имали су више бодова на тестовима читања (у просеку 540) него већина деце чији су родитељи стручњаци с високим друштвеним статусом, а која нерадо читају (491)“, стајало је у овим новинама. Једна анкета која је укључивала више од 1 000 тинејџера открила је да „девојчице много више читају из задовољства него дечаци“. Међу анкетиранима, 75 посто девојчица је рекло да је у протеклом месецу прочитало неку књигу, док је то изјавило 55 посто дечака.

Паразит који се „претвара да је мртав“

Бразилски истраживачи су открили један генијалан трик којим се служи паразит који може напасти имунолошки систем човека и изазвати лишманију, извештавају бразилске дневне новине Folha de S. Paulo. Ови паразити искоришћавају нормалан процес у телу приликом ког ћелије које више нису потребне или које су постале штетне уништавају саме себе (апоптоза) након чега их гутају ћелије зване макрофаге. Ћелије у раним стадијумима апоптозе емитују хемијске сигнале које ови паразити опонашају и тако успевају да преваре макрофаге и наведу их да прогутају њих. У ћелијама макрофага, паразити се брзо размножавају и затим инфицирају друге ћелије. У симптоме ове болести спадају ране, отицање слезине и јетре, а у неким случајевима долази и до смрти. Како се наводи у цитираним новинама, истраживачи се надају да ће то што су открили тактику овог паразита довести до нових начина лечења лишманије.

Заштита од комараца

„Комарци, којих има преко 2 500 врста, присутни су на читавој планети“, каже се у часопису México Desconocido. Једино су женке те које гризу, док се и мужјаци и женке хране нектаром. Уједом комарца се преносе маларија, денга и вирус западног Нила. Како се можете заштитити од комараца? Овај чланак предлаже следеће: (1) Избегавајте да идете напоље у сумрак и ноћу када су комарци најактивнији. (2) Користите мрежу против комараца коју сте претходно напрскали средством за комарце. (3) Носите комотну одећу с дугим рукавима и ногавицама, а уколико је потребно и шешир с мрежом која покрива целу главу. (4) Изложене делове коже заштитите средством против комараца. (5) Узимајте свакодневно 300 милиграма витамина Б₁, који код неких особа проузрокује такав мирис зноја који одбија комарце. (6) Да бисте се у хитним ситуацијама заштитили у мочварним пределима намажите кожу блатом. Уколико су вас изуједали комарци, немојте се чешати да не би дошло до крварења које може изазвати инфекцију. Уместо тога користите цинкову маст.