Након експлозије

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЕКВАДОРА

 БИО је то један пријатан дан, 20. новембар 2002, у еквадорском граду Риобамба. На плавичастом небу изнад града лебдели су бели, паперјасти облаци. Околни вулкани покривени снежним капама изгледали су попут призора с разгледнице. У овом граду који се налази у Андима, на око 2 700 метара надморске висине, 124 000 становника обављало је своје свакодневне послове, не слутећи да ће ово спокојство изненада бити нарушено. Одједном је поподневни мир прекинула заглушујућа експлозија! Прозори су почели да се тресу, а тло под ногама је подрхтавало. Појавио се злослутан облак у виду печурке који се брзо ширио.

За мање од десет минута зачула се друга експлозија праћена снажним ударним таласом који је ломио прозоре и изваљивао врата из шарки. Затим се појавио усковитлани облак ватре и дима, који је био много већи од првог. Уследила је серија експлозија и блесака.

Двоје 60-годишњака, Хосе и његова супруга Ана — обоје Јеховини сведоци — живе око 400 метара од центра експлозије. Силина експлозивног удара бацила их је на под. Ана је стајала близу улазних врата када их је експлозија ишчупала из шарки и завитлала ка зиду. Док је престрашени пар журио ка задњем делу куће, плафон је почео да се руши на њих. Некако су успели да се домогну малог унутрашњег дворишта, где су се збили једно уз друго и почели да се моле. На срећу, 15 минута касније стигао је њихов син који их је одвезао на сигурно место.

Нису сви тако добро прошли. Након експлозије настала је паника. Мноштво људи се дало у бекство. Усред вике и вриштања, неки су се спотакли и пали на сломљено стакло које се налазило свуда по тротоарима. Аутомобили, аутобуси и камиони су напуштали град вратоломном брзином — неки су чак возили једносмерним улицама у погрешном смеру! Многи који су изашли из школе или с посла, скоро 24 сата нису знали у каквом су стању и где се налазе чланови њихове породице.

Шта је проузроковало овај хаос? Пожар у једном подземном складишту муниције у оближњој војној бази изазвао је разорну ланчану реакцију — експлозије сигналних ракета, ручних бомби и тенковских и минобацачких граната. Пошто су се експлозије наставиле, полиција је путем разгласа упозоравала становнике да напусте град и да се удаље најмање 15 километара.

Убрзо је Риобамба опустела. Хиљаде мештана стајали су на аутопуту изван града, стиснути једни уз друге на хладном ноћном ваздуху — многи без капута или јакни. Коначно су, после неколико сати експлозије почеле да се стишавају. Због тога су мештани почели да се опрезно враћају у град, на шта их је принудила и изузетно ниска температура. Следећег јутра, на светлу дана, многи су установили да су прозори, врата, кровови, таванице и зидови њихових домова озбиљно оштећени. Једна породица је у спаваћој соби нашла комаде стакла у облику бодежа који су се зарили у кревет. Други су налазили гелере у својим кућама и око њих.

Почетни извештаји показали су да је најмање 7 особа погинуло, 538 је повређено, а 18 000 домова је оштећено. Нико од 950 Сведока с тог подручја није погинуо, иако су двоје задржани на лечењу због озбиљних посекотина.

Помоћ за пострадале

Следећег дана, старешине из локалних скупштина Јеховиних сведока контактирале су са члановима скупштине како би се уверили да су сви добро. Нешто касније тог дана један путујући надгледник Јеховиних сведока састао се са старешинама из 13  скупштина из тог града и околине да би установили колика је штета причињена и колико има повређених. Он је подстакао старешине да се побрину за емоционалне и духовне потребе преживелих. Било је веома важно присуствовати хришћанским састанцима, чак и у тако тешким околностима! (Јеврејима 10:24, 25). Зато су локалне скупштине већ од следеће вечери почеле да одржавају своје редовне састанке.

Детаљан извештај о штети на домовима Сведока био је састављен у четвртак и петак, а затим је послат подружници Јеховиних сведока у Гвајакилу. У извештају је посебно наглашена хитна потреба за поправком стотина поломљених прозора како би се станари заштитили од хладноће. За неколико сати, подружница је набавила велике ролне провидног најлона, селотејп и ексере који се могу укуцати у бетон, што је било потребно да би се могле извршити привремене поправке.

У суботу у девет часова ујутро из подружнице је стигао камион с неопходним стварима. Тимови Сведока, у којима су били и мушкарци и жене, већ су помагали сухришћанима да уклоне сломљено стакло из својих домова како би могли почети да постављају најлон на прозоре. Сав рад организован је у једној локалној Дворани Краљевства. Да би се најлон брзо измерио, нацртане су мере на поду. Захваљујући тим тачним мерама које су доставиле екипе за пружање хуманитарне помоћи, сечен је најлон одговарајуће дужине, а затим је одношен тимовима који су били спремни да га поставе.

Хосе, кога смо раније споменули, прича: „Када смо следећег поподнева након експлозије стигли кући, браћа су већ била тамо и уклањала крш. У суботу је навратио наш први комшија који је, запазивши одлично постављен најлон на нашој кући, питао: ’Колико вас је све ово коштало?‘“ Како је само био изненађен када је сазнао да је све урађено бесплатно!

До суботе увече је око 200 добровољаца из локалних скупштина затворило најлоном прозоре на 91 кући Сведока. Помоћ је пружена и многима који нису Сведоци. Једне новине су објавиле фотографију куће на којој су радили Сведоци и истакле да је само једна од осам особа које ту станују Јеховин сведок.

Пружање емоционалне подршке

Због ове експлозије, многи су претрпели велики стрес. Да би се пружила утеха Сведоцима с тог подручја, припремљен је један посебан састанак за понедељак, 25. новембар, у пет сати по подне. Водила су га браћа која служе у еквадорској подружници. Састанак се није могао одржати касније, јер није било електричног осветљења. Пошто се чинило да је време одржавања помало незгодно, очекивало се да ће бити свега око 600 присутних. Међутим, Конгресну дворану у Риобамби испунило је мноштво од 1 421 особе, међу којима је било и комшија које нису Сведоци! Кључни стих који је разматран током програма био је Псалам 4:9: „Ја ћу мирно лежати и мирно ћу заспати, јер ми ти, Јехова, спокоја у моме дому чиниш.“ Сви присутни су били веома захвални за утеху коју су добили путем овог духовног програма.

За ту прилику, копиран је чланак „Природне катастрофе — помоћи свом детету да изађе на крај“ из часописа Пробудите се! (22. јун 1996). По завршетку програма, стотине примерака биле су подељене родитељима. Један одломак из тог чланка наводи:

’Управа федералне спасилачке службе САД (FEMA) примећује да непосредно после неке катастрофе деца обично страхују да ће (1) остати сама, (2) да ће бити одвојена од породице, (3) да ће се тај догађај поново десити, и (4) да ће неко бити повређен или убијен.‘ На основу овог чланка, родитељи су били подстакнути да:

1. Покушају да задрже породицу на окупу.

2. Узму времена да мирно објасне ситуацију.

3. Охрабре децу да причају о својим осећањима.

4. Укључе децу у активност рашчишћавања.

 Додатни примерци овог чланка из Пробудите се! касније су уручивани комшијама и студентима Библије.

Три седмице након експлозије, обезбеђен је материјал за трајније поправке, које су обухватале постављање нових прозора, таваница и кровова. Сви ти радови, укључујући и поправку двеју Дворана Краљевства, били су завршени у наредне три седмице. Многи су били веома захвални за ову љубазну помоћ.

Различите катастрофе су уобичајене током ових ’последњих дана‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Међутим, подршка коју Јеховини сведоци пружају једни другима и својим комшијама, сведочи о снази правог хришћанства. Хосе је то лепо изразио, рекавши: „Јеховина организација не оклева да нам пружи помоћ када је то потребно.“

[Слике на 15. страни]

Око 200 Сведока волонтера учествовало је у рашчишћавању. Уграђивани су нови прозори који су направљени по мери. Извршене су поправке на крововима.