Наличје гламура

НЕМА сумње да ћете захваљујући томе што пратите моду допринети свом лепшем изгледу и подићи своје самопоуздање. Добро одабрана одећа може прикрити ваше физичке недостатке и чак истаћи оно што је привлачно код вас. Од ње такође зависи и какво ће мишљење други имати о вама.

Али свет моде има и своје наличје које се не може игнорисати. Купци могу бити заробљени у вртлогу сталне куповине нове одеће. На крају крајеве, модна индустрија непрестано лансира нове стилове. То се не дешава случајно, напротив, модне куће много више профитирају када одређени стил одевања брзо излази из тренда. Као што је то Габријела Коко Шанел рекла, „одећа се прави да би изашла из моде“. Зато се неопрезан купац осећа примораним да купује нову одећу само да би ишао у корак с модом.

Такође, купци су у опасности да подлегну суптилном утицају реклама. Модне компаније троше милионе долара на рекламирање својих производа. У тим рекламама обично приказују како они који носе одећу с њиховим заштитним знаком наводно живе безбрижно. Такве поруке могу имати снажан утицај. „Кад немају патике одређене марке, за тинејџере је то најстрашнија ствар у животу“, каже један наставник из Шпаније.

Мамац модних хирова

Неке особе носе гардеробу одређеног стила да би показале да припадају одређеној групи. Оне својом одећом можда показују да одбацују друштвене норме, да воде слободнији начин живота или чак да имају насилне и расистичке идеје. Премда се неки од ових стилова могу косити са општеприхваћеним мерилима моралности и пристојности, и могу деловати шокантно, обично већина припадника групе носи одећу карактеристичну за ове стилове. Можда се чак и некима који не подржавају идеје одређене групе допада стил одевања њених припадника. Они који прихватају такве модне трендове могу одати утисак да деле и промовишу основна уверења групе.

Модни хирови се обично појаве и нестану, понекад за само неколико месеци. Њих обично лансирају популарни музичари или други који диктирају моду. Па ипак, мало је модних трендова који на крају постану устаљени стилови. Примера ради, џинс је био популаран међу младим демонстрантима у 50-им и 60-им годинама прошлог века. Међутим, сада га у различитим приликама носе људи свих старосних група.

Тежња за савршеном фигуром

Особе које моди придају превелику пажњу могу постати претерано забринуте због свог изгледа. Непрестано смо изложени сликама манекенки које су обично високе и витке. a „Добро“ грађене манекенке рекламирају скоро све, од аута до слаткиша. Према проценама британског Центра за истраживање социјалних проблема, „данашње младе жене у једном дану виде више слика изузетно лепих жена него што су наше мајке виделе током целе своје младости“.

Ово непрестано приказивање модела може имати штетан утицај. На пример, према једној анкети која је објављена у часопису Newsweek, у Сједињеним Државама 90 посто  тинејџера међу белцима није задовољно својим телом. Неки од њих ће практично све урадити да би имали ’идеалну фигуру‘. Међутим, у Центру за истраживање социјалних проблема тврди се да мање од пет посто женске популације може постићи идеалну тежину и пропорције какве се презентују у медијима. Упркос томе, идолизовање веома витке фигуре навело је многе младе жене да робују свом изгледу. Због тога су неке почеле да пате од анорексије. b Шпанска манекенка Нијевез Алварез, која је патила од анорексије, признаје: „Више сам се плашила добијања килограма него смрти.“

Истина, поремећаје у исхрани као што су анорексија и булимија могу проузроковати многи други чиниоци. Међутим, доктори Ен  Гијмо и Мишел Лаксанер кажу: „Култ виткости носи извесне одговорности.“

Очигледно је да мода има позитивну и негативну страну. Она задовољава основну човекову жељу да лепо изгледа и да нешто ново обуче. Али екстремност када је у питању мода може нас навести да носимо одећу на основу које други могу стећи погрешан утисак о нама. Уколико поклањамо превелику пажњу изгледу могли бисмо подржавати погрешно веровање да наша вредност зависи од нашег изгледа, а не од тога какви смо као особе. „Морамо почети да ценимо способности и унутрашње квалитете особе, а не само спољашњост“, каже претходно цитирана Нијевез Алварез. Али таква промена у ставу се вероватно неће десити ускоро. Како онда можемо стећи уравнотежено гледиште о моди?

[Фусноте]

 [Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

Да ли би ико носио тако нешто?

Сваког пролећа и јесени, модне куће у Њујорку, Паризу и Милану представљају ексклузивну одећу водећих светских креатора. Осим што су изузетно скупе, многе од ових креација изгледају веома непрактично, чак их није могуће ни носити. „Екстравагантне, нападне креације које видите нису креиране за публику“, каже шпански креатор Хуан Дујос. „Сврха модне ревије није да се прода одећа која се приказује, већ више да креатор скрене пажњу на себе или на заштитни знак своје модне куће. На пример, ударна колекција о којој се много коментарише у медијима може поспешити продају парфема са именом истог креатора.“

[Слика на 7. страни]

Слеђење краткотрајних модних трендова може скупо коштати

[Слика на 7. страни]

Неке особе су почеле да пате од анорексије

[Слика на 7. страни]

Прихватање одређеног модног тренда може вас поистоветити с неком групом