Пређи на садржај

Пређи на садржај

Наука је била моја религија

Наука је била моја религија

Наука је била моја религија

ИСПРИЧАО КЕНЕТ ТАНАКА

„ИСТИНА ће вас ослободити.“ Ове речи које се налазе на једном од печата који се користе на калифорнијском Институту за технологију, подстакле су ме да стекнем висок ниво научног образовања. Године 1974, уписао сам се на тај Институт и то ми је пружило могућност да се бавим научноистраживачким радом. Након што сам дипломирао и магистрирао на одсеку за геологију, наставио сам студије на Универзитету у Санта Барбари (Калифорнија).

Поред тога што сам напредовао као научник, у великој мери се мењало и моје гледиште о духовним вредностима. Бавећи се током школовања теоријом еволуције изгубио сам веру у Бога. Ипак, касније сам био принуђен да преиспитам своја гледишта. Како је један геолог постао и предани обожавалац Бога? Волео бих да вам то објасним.

Дечачић фасциниран свемиром

Наука је почела да ме привлачи још одмалена. Одрастао сам у Сијетлу (Вашингтон, САД) и родитељи су ме упорно подстицали да тежим за академским образовањем. Уживао сам да читам о свемиру, основним градивним елементима материје и живота, фундаменталним силама, простору, времену и теорији релативитета. Када сам имао око осам година, други су запазили да ме наука јако привлачи и школа у коју сам ишао одредила је једног наставника који ме је сваке седмице поучавао.

Недељом сам похађао часове веронауке у Баптистичкој цркви, али то сам радио углавном зато што сам тада имао прилику да планинарим и кампујем. Остале чланове моје породице уопште није занимала религија нити Бог. Кад сам научио више о историји и сазнао за злочине који су почињени у име религије, савест ме је приморала да престанем да учествујем у црквеним активностима. Сем тога, почео сам да сумњам у постојање Бога јер је изгледало да наука може да објасни скоро све.

Промене тек предстоје

Поднео сам молбу за упис на факултет с намером да студирам физику, али сам на последњој години средње школе ишао на часове геологије. У оквиру тих часова били су и одласци до познатих стена у држави Вашингтон где смо имали практичну наставу. Мислио сам: ’Како би било дивно када бих своју љубав према природи објединио с љубављу према науци!‘

Зато сам одмах по доласку на факултет променио смер и пребацио се на геологију. На неким од предавања које сам похађао изучавала су се геолошка раздобља и историја планете Земље на основу фосилних записа. Такође сам на основу тих записа поучен да су различите врсте на земљи еволуирале. Међутим, моје гледиште је било да еволуција још није доказана. Па ипак, сматрао сам да теорија еволуције нуди разумно објашњење за доступне геолошке доказе, нарочито када се упореди с популарним креационизмом. Када сам чуо да ће се на универзитету одржати расправа на којој ће учествовати креационисти и еволуционисти, решио сам да не присуствујем. Било је очигледно да земља није настала за мање од недељу дана, као што тврде неки креационисти!

Премда сам снажно заступао антирелигиозна гледишта, оно што сам видео приликом изучавања геологије југозападног дела Сједињених Држава, подстакло ме је да опет размишљам о постојању Бога. Док сам у беспућу током ведрих ноћи посматрао величанствени небески свод, закључио сам се да је свемир Божје дело. Астрономи су доказали да је свемир имао почетак, али схватио сам да сама наука никада неће моћи да објасни зашто је свемир настао. Изгледало ми је разумно веровати да је интелигентан, моћан Створитељ осмислио и створио свемир.

Рад на картографији Марса и даљња питања

Пре него што сам 1983, са 27 година докторирао из области геологије, почео сам да правим геолошку карту Марса за Геолошки институт Сједињених Држава. Отада сам објавио, како за научнике тако и за ширу јавност, велики број чланака и карти из области планетарне геологије. Као члан саветодавних одбора за пројекте НАСЕ, пружао сам стручну помоћ приликом мисија свемирских бродова на Марс. У току свог рада и истраживања, упознао сам се са угледним планетолозима из многих земаља, с различитих универзитета и института за истраживање.

Искуство које сам стекао током школовања и истраживања постепено је утицало на то да променим идеалистичко гледиште о науци које сам имао у детињству. Схватио сам да наука нема нити ће икада имати одговоре на сва питања. Нарочито сам увидео да наука не објашњава шта је права сврха живота. Према тренутним научним схватањима, предвиђа се да ће се свемир или скупити или расплинути у неку безличну масу. Ако би коначна судбина била непостојање, каква би уопште била сврха постојања?

Почетак новог животног пута

У септембру 1981. у Флагстафу, у Аризони, где сам живео, дошао сам у контакт с Јеховиним сведоцима. Пристао сам на библијски студиј с намером да докажем да су њихова веровања погрешна, а такође и оно што стоји у Библији. Сем тога, то ми је била прилика да напокон сазнам о чему заправо Библија говори.

Проводио сам неколико сати недељно пажљиво испитујући библијска учења. На моје изненађење, открио сам да Библија пружа обимно спознање и дубоки увид. Био сам одушевљен када сам истраживао научну тачност Библије и стотине детаљних пророчанстава која су се испуњавала током хиљада година људске историје. Нарочито ме је импресионирало то што се повезивањем сложених библијских пророчанстава — из Данила и Откривења — може стећи чврста основа за утврђивање да живимо у ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1).

Проучавајући Библију, нисам ни знао да идем трагом једног истакнутог човека. Касније сам сазнао да је сер Исак Њутн, кога сматрају једним од највећих научних генија свих времена, поштовао Библију и интензивно је истраживао. Попут Њутна, усредсредио сам се на пророчанства из Данила и Откривења у којима су проречени велики историјски догађаји и промене које су се заиста и збиле. a Међутим, за разлику од Њутна, ја сам имао посебну предност да видим како су се испунила или се сада испуњавају многа пророчанства. Открио сам да та пророчанства на запањујућ начин указују на различите догађаје и епохе и да су општепримењива, а такође и поуздана и непогрешива. Било је право откривење сазнати да цела Библија, коју је писало више од 40 људи током 1 600 година, доследно, складно и снажно преноси једну поруку која се тиче суштинских проблема који погађају човечанство и његове будућности.

Међутим, није било лако одбацити веровање у еволуцију. Ценио сам стручност научника који су заступали ову теорију. Па ипак, установио сам да су све изјаве у Библији које се тичу физичког света потпуно у складу с познатим чињеницама и да се не могу оповргнути.

Схватио сам да уколико човек жели да у потпуности разуме и усклади опширан и међусобно повезан садржај Библије не сме да одбаци ни једно једино њено учење, што укључује и извештај о стварању из књиге Постања. Стога сам закључио да је једино разумно решење прихватити целу Библију као истиниту.

Упорно трагање за истином

Док сам у међувремену редовно учествовао у научним истраживањима, запазио сам да многе теорије неко време буду општеприхваћене, а на крају се докаже да су погрешне. Научници се између осталог суочавају и с још једним проблемом. Наиме, предмети истраживања су компликовани, док су подаци и средства која се користе у истраживањима скромна. Зато сам научио да будем опрезан кад се ради о прихватању недоказаних теорија као чињеница, без обзира колико је труда уложено у њих.

Реално гледано, наука не може објаснити многе темељне ствари које се тичу света који нас окружује. На пример, зашто су основни градивни елементи од којих је сачињен живот и физички закони који њима управљају савршено прилагођени за подржавање сложених животних процеса и екосистема? Будући да наука није у стању да допре до Бога, његова надахнута Реч пружа опипљиве доказе његовог постојања и његових стваралачких дела (2. Тимотеју 3:16). Захваљујући том спознању, можемо упознати Онога који стоји иза моћи, мудрости и лепоте која се огледа у свету који нас окружује.

Пажљиво истраживање различитих публикација Јеховиних сведока, као што су књига Живот — како је настао? Еволуцијом или стварањем? и Постоји ли Створитељ којем је стало до тебе? још више је ојачало моје уверење да је Библија поуздана у научном погледу. Ове публикације се баве врло дубоким научним темама, пружају увид у тренутна истраживања и износе закључке водећих стручњака. Осим тога, у њима се разматра склад који постоји између познатих научних чињеница и исправног разумевања Библије.

На пример, редослед појављивања животних облика који се наводи у књизи Постања у складу је са фосилним записима. Надаље, један стваралачки дан може представљати, као што се у прошлости разумело, дужи период, исто као што се у науци користе изрази „раздобље“ и „доба“ да би се описала историја планете. Према томе, Библија се не коси с научним открићима. То указује да су стваралачки дани трајали еонима. Такође, то не подупире гледиште креациониста да је сваки од тих дана трајао по 24 сата.

Вера насупрот лаковерности

Као научник, нисам склон лаковерности, већ веома ценим чврсто утемељену веру. Дефиниција таквог поузданог уверења налази се у Јеврејима 11:1, где стоји: „Вера је зајамчено очекивање онога чему се човек нада, јасно доказивање стварности иако се не виде.“ Вера у Божја обећања заснована је на чврстим доказима да је Библија надахнута од Бога. Схватио сам да треба да одбацим уобичајене религиозне доктрине које су без основа и у супротности с Писмом. У то спадају учења о бесмртности душе, паклу, Тројству и тако даље. Многе такве погрешне доктрине вуку порекло из древне филозофије и митологије или су пак настале као последица слабог познавања Библије. Прихватање погрешних учења довело је до ’слепог веровања‘ већине данашњих верника, због чега многи научници скоро уопште немају цењења према религији.

Једно од мојих главних задужења као научника било је да објасним, одбраним и објавим резултате свог истраживања. Слично томе, осећао сам се обавезним да поучавам друге библијској истини, јер ниједно друго спознање није важније од тог. С том вредном активношћу сам почео пре око 20 година, када сам се и крстио као један од Јеховиних сведока. У септембру 2000, повећао сам своје учешће у служби проповедања и сада у томе проводим око 70 сати месечно. Имао сам предност да месечно водим чак десет библијских студија са заинтересованим особама и да видим како неколико студената и сами постају ревни учитељи Библије.

Још увек уживам у истраживању Марса и других делова свемира посредством „ока“ врло сложеног свемирског брода који је послат да истражује оближња небеска тела. Има још пуно мистерија које наука треба да испита. Једва чекам време када ће, путем човековог трагања за духовним и научним спознањем, бити задовољена наша радозналост и одговорено на наша најдубља питања. Схватио сам да праву сврху живота човеку пружа тачно спознање о Богу и његовој намери за човечанство, што је прави смисао Исусових речи истакнутих на једном печату Института за технологију: „Истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32).

[Фуснота]

a У својој књизи Observations Upon the Prophecies of Daniel, and the Apocalypse of St. John, објављеној 1733, сер Исак Њутн је разматрао пророчанства из Данила и Откривења.

[Истакнути текст на 19. страни]

’Изгледало је да наука може да објасни скоро све‘

[Истакнути текст на 20. страни]

„Наука нема нити ће икада имати одговоре на сва питања“

[Истакнути текст на 21. страни]

„Открио сам да Библија пружа обимно спознање и дубоки увид“

[Мапе на 18. страни]

Карта Марса

[Слике на 20. страни]

Попут Њутна, био сам импресиониран библијским књигама Данила и Откривења

[Извор]

University of Florida

[Слика на 21. страни]

Разговарам с другима о ономе што сам научио из Библије

[Извори слика на 18. страни]

Горе лево: Courtesy USGS Astrogeology Research Program, http://astrogeology.usgs.gov; Карта Марса: National Geographic Society, MOLA Science Team, MSS, JPL, NASA; Површина Марса: NASA/JPL/Caltech

[Извор слике на 21. страни]

Позадина: J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA