Биљке — драгоцен извор лекова

Стручњаци процењују да се четвртина свих савремених фармацеутских производа које људи користе базира — у целини или делимично — на супстанцама које су саставни део биљака. Ову чињеницу често наводе они који промовишу разне лекове на биљној бази.

Већи део испитивања лековитог биља врши се у циљу издвајања активних супстанци, супстанци које имају лековито дејство. Најистакнутији пример такве супстанце јесте аспирин, који се добија из салицина, састојка коре беле врбе.

Када се издвоје, активне супстанце које биљка садржи могу се давати у одговарајућим али и прецизнијим дозама. Једно стручно дело наводи: „Да би аспирин из коре беле врбе имао корисно дејство или да би активни састојци црвеног напрстка (Digitalis purpurea) у потпуности благотворно деловали, много је једноставније узимати пилуле него природне супстанце.“

С друге стране, издвајање активних супстанци из лековитог биља може имати и недостатке. Примера ради, могу се изгубити хранљива, али и могућа лековита својства неких супстанци које биље садржи. Штавише, неки микроорганизми који изазивају болест постали су отпорни на лекове.

На примеру кинина, супстанце која се добија из коре кининовог дрвета, могу се видети недостаци издвајања активних супстанци из лековитог биља. Иако кинин убија огроман број паразита који изазивају маларију, они који преживе јако се умноже. Једно стручно дело објашњава: „Таква отпорност постала је главна брига у медицини.“

[Слике на 15. страни]

Аспирин се добија из беле врбе

[Извор]

USDA-NRCS PLANTS Database/Herman, D.E. et al. 1996. North Dakota tree handbook

[Слике на 15. страни]

Кининово дрво, из ког се добија кинин

[Извор]

Courtesy of Satoru Yoshimoto