Гледиште Библије

Да ли крвна група одређује вашу личност?

У НЕКИМ земљама је популарно да се личност особе процењује на основу њене крвне групе. На пример, у Јапану није ништа необично да се разговор започне питањем: „Која је ваша крвна група?“ Заговорници ове идеје тврде да су људи чија је крвна група А смирени, одговорни и подозриви, док за особе с крвном групом Б сматрају да су искрене, великодушне, ћудљиве нарави, наивне и тако даље. Такође се тврди да се особе тешко — или пак лако — слажу с неким ко има другу крвну групу.

На темељу овог схватања, неки сматрају да крвна група игра важну улогу у груписању ученика у школама, избору директора у компанијама или чак при избору брачног друга. Постоји ли било какав доказ да крвна група одређује нашу личност? Да ли се о овој ствари говори у Библији?

Шта је крвна група?

The World Book Multimedia Encyclopedia објашњава: „Мембрана црвених крвних зрнаца садржи протеине који се називају антигени. Идентификовано је више од 300 антигена црвених крвних зрнаца.“ Док неки људи имају одређене антигене, други их немају. Осим тога, неки антигени не могу да постоје истовремено. Отуда, као што наводи једна енциклопедија, „научници људску крв сврставају у различите групе на темељу тога да ли у њој постоје одређени антигени“.

Најшире прихваћен систем поделе крви на групе јесте АБО систем. По њему се људска крв сврстава у четири групе — А, Б, АБ и О. Поред њега, широко је прихваћен и Резус систем (Rh систем). Заправо, постоји око 20 познатих система за одређивање крвних група. На основу ових чињеница  може се закључити да је крв врло сложена. Encyclopædia Britannica наводи: „Због великог броја различитих антигена црвених крвних зрнаца, практично је немогуће да се код две особе, осим код идентичних близанаца, нађу исте супстанце које одређују крвну групу.“

То указује да, прецизно говорећи, сваки човек има јединствену „крвну групу“. Зато је неосновано тврдити да људи са одређеном крвном групом имају исте карактерне црте. Нашу личност очигледно одређује више чинилаца.

Шта одређује нашу личност?

„Под појмом личност подразумевају се одлике нечијег понашања, како наслеђене тако и стечене, по којима се сваки човек разликује“, објашњава Encyclopædia Britannica. Да, поред наслеђа, на развој нечије личности утичу и други чиниоци као што су породично окружење, образовање, друштво и искуства, како лоша тако и она добра. Стога, нашу личност не одређује само генетски склоп. Чак и идентични близанци, који имају исти генетски склоп, често се разликују као личности.

Још једна важна чињеница јесте та да се нечији карактер свесно или несвесно може променити. Апостол Павле је истакао да хришћанска учења снажно утичу на људе и мењају их. Он је написао: „Свуците стару личност с њеним поступцима, и обуците нову личност, која се обнавља путем тачног спознања по слици Онога који ју је створио“ (Колошанима 3:9, 10). Хришћани су свесни да су грешни и да су наследили грешне склоности. Да би били прихватљиви Богу, морају променити своју личност.

Захваљујући чему то могу учинити? Захваљујући снази Божје речи, то јест Његове поруке. Павле је о снажном утицају Божје речи, Библије, написао: „Божја реч је жива и има моћ и оштрија је од сваког двосеклог мача и продире чак дотле да раздваја душу и дух, зглобове и њихову мождину, и може разабрати помисли и намере срца“ (Јеврејима 4:12). Када се особа подложи утицају Божјег духа и труди се да се придржава моралних мерила која су изложена у Библији, њена личност се постепено може променити. Хришћанска личност обликована на овај начин обухвата особине попут ’самилосне нежне наклоности, љубазности, понизности, благости и дуготрпљивости‘ (Колошанима 3:12).

Потребна је разумност

Мора се признати да не постоји неко библијско начело које забрањује проучавање крвних група. Међутим, друго је ако се тражи нека веза између крвних група и нашег понашања. Као и у свим осталим стварима, морамо допустити да нас води Божја Реч (Псалам 119:105). Такође је важно да будемо разумни (Филипљанима 4:5).

Сигурно би било неразумно искористити крвну групу као изговор за пропуст да исправимо недостатке у нашој личности. Без обзира на генетски склоп, хришћани морају наставити да своју личност обликују тако да она што је могуће више одражава Јеховине и Исусове особине (Ефешанима 5:1).

Осим тога, хришћани настоје да друге гледају онако како их Јехова гледа. „Бог није пристран“ (Дела апостолска 10:34, 35). Јехова радо прихвата људе свих врста. Зато би било неразумно и нехришћански избегавати друштво неких само због њихове крвне групе. Исто би се могло рећи и уколико би се неко дружио искључиво са онима који му „одговарају“ због крвне групе. Библија нас упозорава: „Ако повлађујете, чините грех“ (Јаков 2:9).

С напретком науке и технологије долази се до многих открића и теорија у вези са људским телом. Сасвим је нормално да нас све то одушевљава. Па ипак, добро је да хришћани допусте да на њихово размишљање утиче Библија, а не људске теорије. У свим аспектима живота, хришћани треба да се ’увере у све‘ и да се ’чврсто држе онога што је врсно‘ (1. Солуњанима 5:21).