Поглед у свет

Седокоси криминалци

„Да би се изашло на крај с наглим порастом броја пензионера који се окрећу криминалу, у Британији је отворено прво затворско крило које је посебно прилагођено старијим затвореницима“, извештава лондонски The Sunday Times. Овај посебан део који се налази у оквиру затвора у Портсмуту, има систем с покретним седиштима за кретање између спратова, посебно прилагођену опрему за вежбање и особље које је обучено да пружи медицинску помоћ. Истраживање показује да је више од 100 000 пензионера „почело — или је размишљало о томе да почне — да се бави криминалом“, како би поред социјалне помоћи или пензије имали још неки извор прихода. Неки од њих препродају дрогу, краду по радњама, кријумчаре цигарете и алкохол у Британију и чак пљачкају банке. Године 1990. затворено је 355 пензионера, док је 2000. тај број износио 1 138. Многи од њих раније нису били осуђивани, али „сада су под огромним притиском да одрже животни стандард“, каже криминолог Бил Тапман. „Они нису међу најсиромашнијим пензионерима већ припадају средњој класи. То су људи који су читавог живота марљиво радили и били закону послушни чланови друштва.“

Како маме фоке и њихови младунци проналазе једни друге

Кад се маме фоке врате кући након што су више недеља провеле хранећи се на отвореном мору, оне и њихови младунци морају пронаћи једни друге у бучном мноштву стотина одраслих фока и младунаца. Како успевају у томе? Према канадским новинама The Vancouver Sun, „младунци за само два дана након рођења науче да препознају мајчин глас, а мајке брзо запамте зов свог младунчета“. Једно истраживање, спроведено на острву Амстердам у Индијском океану, показало је да „мајка и младунче фоке могу да пронађу једно друго за само седам минута након што се мајка врати са свог првог путовања на море“, пише Sun. „Мајка ће нахранити само своје младунче, док према осталима може да буде веома агресивна“, каже др Изабел Шарје која је обавила ово истраживање, „зато је за младунче веома важно да препозна своју мајку“.

Мандарински кинески и мозак

Психолог др Софи Скот и њени сарадници из Лондона и Оксфорда недавно су путем скенирања покушали да утврде који нам делови мозга помажу да разумемо говор. Истраживачи су открили да се код оних који говоре енглески, када чују тај језик, активирају леви слепоочни режњеви. Међутим, „када они који говоре мандарински кинески чују свој матерњи језик, код њих се и у левом и у десном слепоочном режњу јавља изузетно снажна активност“, извештава се у новинама The Guardian. Зашто? „Функција левог слепоочног режња повезана је са спајањем гласова у речи, а десног са обрадом мелодичности и интонације“, објашњава се у тим новинама. „У мандаринском кинеском, различита интонација преноси другачије значење: на пример, слог ’ма‘, може значити мајка, укор, коњ или уже“, што зависи од тона гласа. Др Скот коментарише: „Сматрамо да се код оних који говоре мандарински кинески, десни слепоочни режањ користи за дешифровање интонације и мелодичности чиме изговорене речи добијају исправно значење.“

Наставља се надметање у изградњи највише зграде на свету

„Широм света, урбанисти се поново надмећу ко ће изградити највишу зграду на свету“, пише The Wall Street Journal. Тренутно се у Тајпеју на Тајвану гради небодер који би требало да достигне висину од 508 метара, што значи да ће бити око 90 метара виши од кула близнакиња које су се налазиле у Њујорку. У међувремену, у кинеском граду Шангају у току је изградња 492 метра високог Светског финансијског центра. Шангајски званичници тврде да ће ова зграда заправо бити виша од оне на Тајвану, чијој висини доприноси 50 метара висока телевизијска антена. Надаље, у Сеулу, у Јужној Кореји, планира се изградња међународног пословног центра који ће бити висок 540 метара. Ради престижа, неки су предложили да се у Њујорку изгради највиша зграда на свету која би заменила оне које су срушене у терористичким нападима 11. септембра. „После напада који су се десили 2001. мало људи је могло претпоставити да ће се надметање у изградњи највише зграде тако брзо наставити“, пише Journal.

Млади подложни нападима беса у опасности од срчаних обољења

„Истраживачи су установили да код деце и тинејџера  који су изразито непријатељски расположени према другима постоји скоро три пута већа вероватноћа да ће се развити метаболички синдром— опасан предзнак срчаних обољења — него код њихових другова који имају мирнију нарав“, извештавају монтреалске новине The Gazette. Амерички и фински истраживачи који су испитивали интензитет непријатељских осећања код 134 тинејџера и деце установили су да су они који у већој мери испољавају бес изложени 22 посто већем ризику да добију срчано обољење него млади који нису толико љутити. „Погрешно је веровати да људи одједном добију срчано обољење када напуне 50 година“, каже др Кристен Саломон, која је учествовала у овом истраживању. „Кардиоваскуларна обољења почињу да се развијају много раније.“

Најстарија птица у Британији?

„Упркос старости од 52 године и укупној раздаљини од 8 милиона километара коју је прелетела, најстарија позната птица у Британији још увек се добро држи“, извештавају лондонске новине The Times. Птица о којој је реч, црнокљуни зовој, „први пут је прстенована у мају 1957, када је имала око шест година“. Поново је ухваћена 1961, 1978, и 2002. године, након чега су орнитолози мислили да је више неће видети. Али опет се појавила почетком 2003, близу обале Северног Велса. Британски завод за орнитологију процењује да је ова мала црно-бела птица летела најмање 800 000 километара до Јужне Америке и назад током миграције. Када се томе дода 1 000 километара сталних летова у потрази за храном, научници закључују да је прелетела више од 8 милиона километара. Грејам Еплтон, који ради у Центру за посматрање птица на острву Бардзи у Северном Велсу, каже: „Ова стара птица добила је четврти прстен, што је својеврстан рекорд. Њени други прстенови већ су истрошени.“

Све мање ТВ програма за децу у Шпанији

„У послеподневним телевизијским терминима нема више емисија за децу“, извештавају шпанске новине El PPaís. Мануел Сереихо, представник Шпанске државне телевизије, објашњава да „деца нису довољно поуздана публика, па се финансијски не исплати емитовати посебан програм за њих током послеподнева“. Међутим, оваква ситуација брине стручњаке као што је Лола Абељо, директор Шпанског удружења родитеља школске деце, која запажа: „Деца гледају све што се приказује.“ У извештају се наводи да свако треће дете у Шпанији има телевизор у својој соби, тако да млади између 4 и 12 година више не причају о ликовима из цртаних филмова, већ о поп звездама и популарним емисијама за одрасле. Госпођа Абељо каже: „То је тужно, јер губе своје детињство. Деца прерано почињу да гледају програм намењен одраслима.“