Поглед у свет
Поглед у свет
Пластичне патке плове на таласима
Брод који је у јануару 1992. године пловио из Хонгконга у Сједињене Државе, захватила је снажна олуја у којој је изгубио товар од 29 000 пластичних патака, пишу немачке новине Frankfurter Allgemeine Zeitung. Прве патке које су дошле до копна стигле су на острво Баранов (Аљаска), у новембру 1992. Остале су пронађене две године након олује „међу сантама леда северно од Беринговог пролаза“. Очекује се да ће ове изузетно издржљиве играчке допловити и до обале Нове Енглеске у Северној Америци. Занимљиво је то што је ова поморска незгода користила научницима, јер је потврдила њихову теорију да морска вода тече „из Тихог океана директно у Северни ледени и у Атлантски океан“, пишу поменуте новине.
Бубе спасиоци!
„Двема врстама инсеката приписује се заслуга за то што су економији западноафричке државе Бенин донели уштеду од 220 милиона евра у периоду од 20 година“, пише часопис New Scientist. „Они су савладали једну врсту воденог суперкорова [водени зумбул] који убија рибу, омета пловидбу и нарушава еколошку равнотежу језера̂.“ У извештају се додаје да „се испреплетене масе овог плутајућег корова могу удвостручити за мање од две недеље, а густина његовог лишћа чини риболов и пловидбу скоро немогућим“. Биљка троши кисеоник из воде, повећава њену киселост и успорава ток, услед чега расту наслаге муља. Осим тога, у овом корову се крију крокодили, што представља опасност за људе који долазе да захватају воду. Спасиоци — две врсте жишка које се хране искључиво воденим зумбулом — уклонили су коров и тако постигли оно што нису могле ни машине, ни хемикалије које би затровале воду и уништиле друге биљке, пише New Scientist.
Домаћице коцкари
У Великој Британији „све више домаћица постаје зависно од коцкарских сајтова на Интернету, на којима свакодневно проводе по неколико сати, због чега упадају у дугове од више хиљада фунти“, извештава лондонски Sunday Telegraph. Док би неким женама било непријатно да уђу у кладионицу, тај осећај је много слабији кад је реч о Интернету. Осим тога, коцкање могу да уклопе у своју свакодневну рутину. Многе од њих су постале зависне, али одбијају да то признају јер се у друштву обично с неодобравањем гледа на жене које се коцкају. Исте новине преносе изјаву Марка Грифитса, професора на Универзитету у Нотингему, који је рекао да тај тренд одражава „масовни културни заокрет при ком се коцкање из казина преселило у домове и на радна места“. Такође је рекао: „Ако сте проблематичан коцкар,... вероватно ће вам бити забрањен улаз у казино или кладионицу. На Интернету нема обезбеђења које би вас спречило да се коцкате.“
Све више младих бескућника
„Све је већи број младих који живе на улицама Мадрида“, извештава се у шпанским новинама El PPaís, у издању на енглеском језику. Према једном универзитетском истраживању, „у Мадриду има 5 000 бескућника, од чега је око 1 250 имало мање од 20 година када су остали без места које би могли звати домом“. Истраживање је показало да „велика већина младих бескућника потиче из разорених породица и да су тешка искуства у њиховом животу оставила дубоки траг“. У ствари, „две трећине младих су деца алкохоличара или наркомана, а приближно исто толико њих били су жртве злостављања у породици“. Аутор овог извештаја, Мануел Муњос, рекао је да „традиционалне породичне везе које су обележје медитеранских култура постепено нестају“.
У Канади све више оболелих од гонореје
„Након што је 20 година стално опадао, број оболелих од гонореје у протеклих пет година порастао је за више од 40 посто“, пише канадски Vancouver Sun. Гонореја је сексуално преносива болест која може проузроковати стерилност и „путем крвотока се може проширити на зглобове и изазивати упалу и отицање, то јест ’гонороични артритис‘“. Уз то, бактерија која проузрокује гонореју постаје отпорна на „све лекове који се иначе користе“, пише поменути часопис. Још један разлог за забринутост јесте што би „пораст броја оболелих од гонореје могао за последицу имати више случајева инфекције ХИВ-ом, јер било које сексуално преносиво обољење повећава ризик од добијања или ширења вируса сиде“. У ствари, лекари сматрају да је ширењу гонореје допринело то што људи све мање страхују од ХИВ-а. „Људи више не пазе на то с ким спавају и колико партнера имају“, каже др Дејвид Фисман, специјалиста за сексуално преносиве болести.
Баке и деке за изнајмљивање
„Више од хиљаду самохраних родитеља чија деца имају до десет година, добили су прилику да изаберу баке и деке за своју децу“, извештава се у немачким новинама Nassauische Neue Presse. „Моји прави бака и дека живе веома далеко од Берлина“, каже седмогодишња Мелани. „Бака Клара живи близу нас. Она долази по мене у школу и води ме у зоолошки врт, на игралиште и на базен. Такође спрема ручак и једе с нама.“ Бака Клару је послала агенција за „баке и деке“ која самохране родитеље повезује са старијим особама које проводе време с децом за два и по до четири евра на сат. „Овај пројекат је одлично решење за самохране родитеље који располажу са ограниченим кућним буџетом“, наводи се у извештају.
Плажа за „дебељуце“
Један хотел у Мексику издвојио је посебну плажу за оне којима је непријатно да буду на плажи заједно с витким особама, бележе новине El Economista. Хотел у близини плаже у Канкуну усвојио је девизу: „Буди буцмаст и буди срећан“. Управа хотела се нада да ће „привући оне који се због своје превелике тежине стиде да се појаве на плажи у купаћем костиму“. У чланку се наводи да је хотелско особље, које укључује особе различите тежине, поучено да према својим пуначким гостима поступа непристрано, „јер су они већ прилично дискриминисани у свакодневном животу“.
Средоземно море све топлије
„Десет година бележимо... пораст температуре Средоземног мора“, каже Маурицио Вурц, хидробиолог са Универзитета у Ђенови, Италија. У извештају који је објављен у италијанским новинама La Repubblica наводи се да топлије воде привлаче нове врсте морских биљака и животиња. Према речима поменутог стручњака, „бројне врсте се селе са афричке обале у северни део Средоземног мора“. Међу досељеницима се налазе риба-папагај, која потиче из тропских вода; Damsyllus albisella, из тропских области Атлантског океана; риба из породице Balistidae, која иначе борави у Индијском и Тихом океану; као и алга Caulerpa racemosa, која је у Средоземно море доспела кроз Суецки канал.