Трудноћа тинејџерки — трагедија данашњице

ТРУДНОЋА међу тинејџеркама попримила је епидемијске размере. Међутим, колико је тај проблем озбиљан најбоље се може видети када се осмотри утицај који трудноћа има на уплашену тинејџерку. Њен живот ће се драстично променити, што ће дубоко утицати не само на њу већ и на њене најближе.

Библија каже да су тинејџери у ’цвету младости‘, то јест у периоду живота када су сексуалне жеље често најјаче (1. Коринћанима 7:36). Ипак, било би претерано рећи да проблем трудноће код тинејџерки настаје искључиво због тога што се не користе контрацептивна средства. Чињенице потврђују да тај проблем обухвата више сложених социјалних и емоционалних питања.

Фактори који доприносе проблему

Истраживања показују да многе тинејџерке које добију дете потичу из разорених породица. „Целог живота моја највећа жеља била је да имам праву породицу“, увек изнова се чује од многих трудних тинејџерки. Отуда је јасно да поремећени породични односи могу бити фактор који доприноси овом проблему. У току једног програма пружања помоћи младим мајкама, откривено је да је код већине „однос с мајком нестабилан, док однос са оцем не постоји“. Анита, која је добила дете када је имала 18 година, сећа се да је њена самохрана мајка напорно радила како би се побринула за њене материјалне потребе. Па ипак, Анита је осећала емоционалну празнину због тога што није расла уз оца.

Друге младе девојке прерано постану мајке услед силовања. Код неких та траума ствара емоционалну бол која касније може испливати на површину у облику деструктивног понашања. На пример, Јасмина је била силована када је имала 15 година. „Након тога“, присећа се она, „код мене су се појавили самодеструктивни нагони. Затруднела сам када сам имала 19 година.“ Осим тога, сексуално злостављање може створити осећање безвредности. „Увек сам себе сматрала безвредном“, изражава свој јад Јасмина. Анита, која је прошла кроз нешто слично, каже: „У периоду од 7. до 11. године, сексуално ме је злостављао један тинејџер. Мрзела сам и кривила саму себе.“ Затруднела је када је имала 17 година.

С друге стране, неки млади су жртве претераног самопоуздања и знатижеље. Николина, која је цитирана у претходном чланку, признаје: „Мислила сам да све знам и да све могу. Нажалост, могла сам и да останем  у другом стању.“ Карол, која је такође прерано постала мајка, упустила се у полне односе из знатижеље. Она каже: „Мислила сам да нешто пропуштам.“

Још један фактор је и неупућеност у последице таквог понашања. Према социолозима Карен Роулингсон и Стивену Макају, неким младим Британцима „недостаје тачно спознање о томе... шта могу очекивати од интимних односа и шта значи остати у другом стању“. Изгледа да неки млади не виде везу између секса и трудноће. Према једном истраживању, „иако нису користиле контрацептивна средства, [тинејџерке су] често биле шокиране или изненађене када су схватиле да су остале у другом стању“.

Па ипак, оно што највише утиче на проблем тинејџерских трудноћа јесу измењени ставови према сексу. Живимо у времену када људи „више воле уживања него Бога“ (2. Тимотеју 3:1-4). Аустралијски истраживачи Ејлса Бернс и Кет Скот кажу да „социјални, религиозни и економски фактори више нису толика препрека када је у питању предбрачни секс“. Имати ванбрачно дете данас није срамота као некада. Заправо, у неким подручјима тинејџери чак сматрају дете неком врстом личног достигнућа или статусног „симбола“!

 Емоционалне последице

Младалачке фантазије се потпуно разликују од реалности материнства. Када сазнају да су трудне, младе девојке често савлада бујица емоција. Многе признају да су биле шокиране или запањене. „У најчешће реакције спадају гнев, кривица и одбијање да се прихвати реалност“, наводи Амерички институт за дечју и младалачку психијатрију. Неприхватање реалности је опасно јер може спречити младу девојку да затражи неопходну медицинску помоћ.

„Уплашила сам се“, каже Марија присећајући се тренутка када је постала свесна последица свог експериментисања са сексом. Многе трудне тинејџерке немају некога коме могу да се повере или се превише стиде да разговарају о својој ситуацији. Стога не изненађује што неке од њих буду савладане осећањима кривице и страха. Многе падну у тешку депресију. Јасмина каже: „Било ми је свеједно да ли ћу живети или умрети.“ a

Без обзира на то како младе девојке испрва могу реаговати, оне с временом морају донети неке одлуке које ће имати далекосежан утицај на њих и њихово дете. Како то могу учинити на мудар начин? Тим питањем ћемо се позабавити у нашем наредном чланку.

[Фуснота]

 [Оквир на 7. страни]

Трудноћа тинејџерки — шокантне чињенице

Наведени подаци се односе на Сједињене Државе. Ипак, они пружају увид у светске размере овог проблема.

● Четрдесет посто младих девојака затрудни пре него што напуни 20 година — што значи да годишње више од 900 000 тинејџерки остане у другом стању.

● Око 40 посто младих мајки има мање од 18 година.

● Деца чији су родитељи тинејџери више су изложена злостављању и занемаривању од деце чији су родитељи зрелији.

● Само 40 посто мајки млађих од 18 година заврши средњу школу.

● Приближно 80 посто очева не ступи у брак с тинејџерком с којом добију дете.

● Свега 30 посто младих мајки које се удају након рођења детета остане у браку; за бракове међу тинејџерима вероватноћа да ће се распасти двапут је већа него за бракове у којима жена има барем 25 година старости.

● Код деце младих мајки постоји већа вероватноћа да ће се превремено родити и да ће имати малу тежину приликом рођења, што значи и већу вероватноћу да ће доћи до смрти, слепила, глувоће, хроничних респираторних проблема, менталне заосталости, неког менталног обољења, церебралне парализе, дислексије и хиперактивности.

[Извор]

Извор информација: Not Just Another Single Issue: Teen Pregnancy Prevention’s Link to Other Critical Social Issues, The National Campaign to Prevent Teen Pregnancy, February 2002.

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Светске размере проблема

БРАЗИЛ: Како се извештава, „у бразилским здравственим установама током 1998. године породило се 698 439 девојака млађих од 19 година... Од тог броја, 31 857 њих имало је између 10 и 14 година. Сложићете се да је крајње неразумно постати мајка у том узрасту“ (Folha de S. Paulo, 25. август 1999).

БРИТАНИЈА: „У западноевропским земљама, највећи број порођаја међу тинејџеркама забележен је у Британији... У Енглеској је 1997. у другом стању остало скоро 90 000 тинејџерки. Од тог броја, породило се приближно три петине (56 000), од којих 90 посто (око 50 000) није било удато“ (Lone Parent Families, 2002).

МАЛЕЗИЈА: „У земљи је од 1998. забележен пораст броја ванбрачне деце коју углавном рађају девојке у касним тинејџерским годинама“ (New Straits Times–Management Times, 1. април 2002).

РУСИЈА: „Скоро трећину свих беба рођених прошле године у Русији донеле су на свет неудате мајке. Како показује званична статистика, то је процентуално двоструко више у односу на претходну деценију, што није забележено од Другог светског рата. Више од 40 посто те деце родиле су тинејџерке“ (The Moscow Times, 29. новембар 2001).

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ: „Упркос недавном смањењу броја тинејџерских трудноћа, 40 посто тинејџерки затрудни најмање једанпут пре него што напуни 20 година“ (Whatever Happened to Childhood? The Problem of Teen Pregnancy in the United States, 1997).

[Слика на 5. страни]

Ризик од трудноће већи је код тинејџерки чији су родитељи разведени

[Слика на 6. страни]

Изгледа да неки млади не виде везу између секса и трудноће

[Слика на 6. страни]

Трудноћа има драматичан утицај и на девојку и на њене најближе