Непрестана борба с водом

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

„Својом великом силином, океан двапут дневно плави огромно подручје, тако да се не зна да ли оно припада копну или мору. Тамо на високим брдима живе људи жаљења вредни. Та брда су сами подигли изнад највишег њима познатог нивоа воде.“

ОВИМ речима је Плиније Старији, римски писац из првог века, описао борбу коју су становници низија у приобалном подручју водили против Северног мора. Та борба траје и дан-данас. Штавише, око половине од преко 16 милиона становника те области живи и ради на подручју које је испод нивоа мора.

Упркос непрестаној борби, ти становници Холандије, то јест Низоземске, не мисле да су вредни жаљења. Истина, њихова земља је мала и делом испод нивоа мора, a али је и међу најбогатијим на свету. Занимљиво је то што за свој напредак Холандија великим делом може да захвали управо води и борби против ње.

Важан разлог због ког Холанђани нису желели да оду из те области јесте плодно земљиште. Ту постоје добри услови за пољопривреду,  вртларство и сточарство. А пошто се главне европске реке овде уливају у Северно море, положај ове земље важан је и у економском погледу. Не чуди што се Холандија, укључујући и ротердамску луку, највеће светско пристаниште, назива капијом Европе!

Вековно подизање насипа

Ипак, напредак није дошао сам од себе. У протеклих 900 година, Холанђани су градили насипе да би се заштитили од вода, како од река тако и од мора. Тако је Холандија сада заштићена насипима дугачким хиљадама километара. Заиста изванредно достигнуће!

И друге земље имају насипе. Па ипак, због надморске висине они су овде од пресудне важности. Кос Грун, коаутор књиге Dijken (Насипи), каже: „Када би сви становници Швајцарске одлучили да на годину дана оду на одмор ван земље, за то време ништа се не би променило. Када би то урадили Холанђани, нестало би пола њихове земље и 75 посто њихових кућа.“ b

Данас, захваљујући непрестаној борби која се води, милиони Холанђана који живе испод нивоа мора могу безбрижно да спавају и да ходају по сувом. Размотримо колики се труд улаже у одржавање плажа и пешчаних дина.

Одржавање плажа и пешчаних дина

Током хиљада година, стварала се природна баријера коју чине плаже и пешчане дине и која штити ову област од мора. Али на ову баријеру непрестано утиче ерозија. Да би се тај губитак надокнадио, на око 9 до 20 километара од обале посебно опремљени бродови извлаче песак са морског дна и истоварују га на плаже или уз њих. Како би пешчане дине задржале облик, од 1970. донето је више од 85 милиона кубних метара песка!

Међутим, људи нису једини који имају користи од тога. „Иако пешчане  дине чине само 1 посто површине Холандије“, како стоји у холандским новинама NRC Handelsblad, „оне представљају дом за три четвртине свих птичјих врста и две трећине сложенијих биљних врста које се могу наћи у овој земљи.“

Линија одбране скраћена

Холанђани су 1932. подигли 32 километара дуг Afsluitdijk, то јест затворени насип. Он је наједном променио Зојдер Зе, то јест Северно море и од морског рукавца направио језеро Ајселмер. У исто време, скратио је обалу са око 1 900 на нешто преко 1 300 километара.

Неких 20 година касније, након страшне поплаве 1953. у којој је страдало 1 835 људи, градитељи насипа су се латили још већег пројекта. Желели су да затворе све морске рукавце у југозападном делу земље осим оних који воде до лука Ротердам и Антверпен. Тај пројекат је назван Делта план и с временом је довео до даљњег скраћења обале на неких 622 километра.

Заштита од река

Претња од поплава не долази само с мора, него и од река које теку кроз Холандију и уливају се у море. Пред крај зиме, након дугог кишног периода и када се снег с планина топи, огромне бујице воде из Швајцарске, Немачке, Француске и Белгије пристижу овим рекама у Холандију.

Толика вода може створити озбиљне проблеме. На пример, у фебруару 1995, реке у централном делу земље толико су надошле да се страховало да би насипи могли попустити. Да се то десило, вода би поплавила земљиште иза насипа до висине од неколико метара. Раније цитирани писац Грун каже: „Мало људи увиђа шта се могло десити да су речни насипи попустили.“

„Када“ без поклопца

Ниједна друга земља није тако позната по полдерима, деловима „нове земље“  испод нивоа мора, окружених насипима. До краја 19. века, ниво воде у полдерима регулисале су ветрењаче. Данас су ту улогу преузеле компјутерски контролисане црпне станице. Петер Новак, који одржава једну црпну станицу близу Амстердама, објашњава шта је све укључено у то.

„Полдер бисмо могли да упоредимо с кадом“, каже Новак. „Он се често налази неколико метара испод нивоа мора. Насип који га окружује спречава да буде поплављен. Али насип није поклопац. Обилне падавине би могле да напуне каду, то јест простор иза насипа. Да би се предупредиле озбиљне тешкоће, вода мора да се испумпа ван. Али где?“

Полдер садржи мрежу узаних канала који усмеравају воду до црпне станице. Да се не би зачепили, сваки земљорадник мора очистити оне канале који су на његовом поседу. Затим станица пумпа вишак воде из полдера у бузем, добро осмишљен систем језера и већих канала који служе као резервоари ван полдера. Вишак воде из бузема одводи се у море током осеке.

„Одржавање одговарајућег нивоа воде у полдеру неопходно је за холандску економију“, наставља Новак. „Током сушних лета, вода се пушта јер је потребна земљорадницима у њиховим каналима како би наводњавали пашњаке и усеве. На неким полдерима се узгаја један од најпознатијих производа за извоз — цвеће.“

Живот на месту где је некада било море

Полдери у 20. веку нису више представљали само пољопривредно добро. На њих се гледало и као на подручје за становање. Пре око пола века, приликом прављења планова за подизање насеља у полдерима, урбанисти нису имали искуства у томе. Међутим, ако данас посетите ову област, видећете да су урбанисти успели да пројектују насеља пријатна за становање и то на месту које је некада било морско дно! Зашто не бисте дошли и сами се уверили у то?

Да ли се помало плашите да се шетате подручјем које је испод нивоа мора? То је разумљиво, али многи су се изненадили када су сазнали да су већ шетали туда, а да тога нису били ни свесни. На пример, ако сте икада били на аеродрому Схипол, близу Амстердама, ваш авион је слетео на дно исушеног језера. Чињеница да нисте ни приметили да сте 4 метра испод нивоа мора доказује да су насипи у Холандији још увек у добром стању!

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на 18. страни]

Састанци ИСПОД НИВОА МОРА

Једна од две Конгресне дворане Јеховиних сведока у Холандији налази се 5 метара испод нивоа мора. „Док се приближава време за наше веће скупове“, прокоментарисао је један Јеховин сведок, „често се присетимо Божјих речи записаних у Јову 38:8 и 11: ’Ко је море вратима затворио и рекао му: „Довде ћеш допрети, нећеш даље ићи, овде ће да стане бес валова твојих“?‘ Те речи нас подсећају да начин на који Јехова може да контролише невероватну снагу воде и те како надмашује хидрауличне системе које конструишу инжењери, иако су и њихова достигнућа импресивна.“

[Оквир на 19. страни]

Ко брине о НАСИПИМА?

Насипи и одводни системи захтевају одржавање и повремене поправке. О томе још од Средњег века брину локалне и регионалне управе за воде. Рад тих управа заснива се на три принципа: интересу, исплати и утицају. Онај коме је у интересу да бране буду безбедне мора платити за њихово надгледање и одржавање. Самим тим он стиче право да штити те интересе и да утиче на то како ће сакупљени новац бити утрошен.

Управе за воде у Холандији постоје још од 12. века. Тренутно има више од 30 таквих управа. Право да оснује и укине једну такву управу, као и да регулише њен рад имају месне власти. На њима је да одреде величину и састав „војске на насипу“. Чланови те „војске“ су из подручја које штите. Они имају јаку мотивацију — добробит и безбедност своје породице и заједнице. За време високог водостаја, они патролирају насипом, спремни да помоћу врећа с песком и друге опреме спрече пробој насипа. Читав тај добро опробани систем рада ових управа омогућава да насипи буду у добром стању.

[Мапе на 16. страни]

(Види публикацију)

Без пешчаних дина и насипа, област обојена плавим била би углавном поплављена

[Слика на странама 16, 17]

Огромни насипи поред мора направљени су тако да штите земљиште које се налази испод нивоа мора

[Слика на 17. страни]

Сваке године се морају допремити милиони кубних метара песка

[Слика на 18. страни]

Није неуобичајено да се аутомобилом путује на нижем нивоу него бродом

[Слика на 18. страни]

Провала насипа 1953.

[Извор слике на 17. страни]

Обе фотографије: Met vriendelijke toestemming van het Nederlandse Ministerie van Verkeer en Waterstaat

[Извор слике на 18. страни]

Горње две фотографије: Met vriendelijke toestemming van het Nederlandse Ministerie van Verkeer en Waterstaat