Борба с траумом услед терористичког напада

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

ДАНА 11. марта 2004, Мадрид је потресла детонација десет бомби које су експлодирале на три железничке станице. У истовременом нападу на четири локална воза страдало је око 190, а рањено око 1 800 људи.

 Бомбе су експлодирале у време јутарњег шпица, када су сви возови били пуни путника. Последице су биле страшне. „Експлозија је била толико јака да је цео један вагон одскочио увис један метар“, каже Ароа која је била очевидац. „Све унаоколо је изгледало као ратно поприште. Ужасно је бити сведок таквог трагичног догађаја.“ Сличне страхоте задесиле су и остале путнике који су се налазили у десет вагона, у склопу четири композиције. Терористи су у возовима оставили ранце пуне експлозива, који су активирали помоћу мобилних телефона.

Неки од путника су имали срећу јер се нису нашли директно на месту експлозије. Ипак, стотине њих трпе како физичке тако и емоционалне последице напада. Међу њима је и Ароа, која каже: „Експлозија ми је озбиљно оштетила слух. Ипак, много теже ми пада то што су ми стално пред очима језиве слике.

„На срећу, као Јеховин сведок, примила сам велику емоционалну подршку“, каже Ароа. „Телефонски позиви и поруке из читавог света подсетили су ме да припадам правом светском братству. Такође, Библија нам помаже да разумемо зашто се догађају такве страхоте. Некима од мојих колега објаснила сам да је у Писму проречено да ће током ’последњих дана‘ људи бити брутални и без природне наклоности. Установила сам и то да ми пуновремена служба пуно помаже да ублажим узнемиреност“ (2. Тимотеју 3:1-3).

Међу многима који су задобили озбиљне повреде налази се и Педро. Он је био на мање од четири метра од места где је експлодирала бомба. Експлозија га је бацила на под вагона, што је проузроковало повреде главе и озбиљне проблеме с дисањем. Након пет дана проведених на интензивној нези, почео је да се опоравља. Охрабриле су га посете великог броја суверника, Сведока, што је оставило велики утисак на болничко особље. „За 26 година рада никада нисам видела да је неко имао толико посета и да је добио толико поклона!“, изјавила је једна медицинска сестра. С друге стране, Педро је одушевљен болничким особљем. „Били су дивни“, каже он. „Захваљујући њима, одлично сам се опоравио.“

Међу жртвама има много досељеника који однедавно живе у Шпанији. Мануел, који је родом са Кубе, повређен је у првој експлозији на станици Аточа, а затим је након друге експлозије остао без свести. „Док сам лежао на перону, људи су ме газили, обузети паничним страхом“, објашњава он. „Када сам дошао свести, два ребра су ми била поломљена, нога ми је била повређена и уопште нисам чуо на једно уво.

„Полиција, хитна помоћ и ватрогасци стигли су у року од неколико минута, и пружили нам максималну могућу помоћ“, додаје Мануел. „Одлично су се снашли у тој ситуацији, тако да се захваљујући њиховој спретности и стручности паника стишала. Побринули су се да примим неопходну медицинску негу и опходили се према мени љубазно и саосећајно.“

Посттрауматски шок

Попут Арое, и Мануел се суочава са озбиљним емоционалним последицама напада. Он каже: „Када сам недавно ушао у воз имао сам напад панике. Морао сам одмах да изађем. Такође, још увек сам сумњичав кад год у јавном превозу видим некога ко носи ранац или нешто слично. Ипак, пружено ми је много више помоћи него другима, иако нико од моје породице не живи у Шпанији. Примао сам телефонске позиве од дословно неколико стотина Сведока, а једна породица Сведока позвала ме је да будем код њих неколико дана како се не бих осећао усамљено. Та непроцењива подршка нашег светског братства помогла ми је да се опоравим.“

Иако нема физичке озледе, Серхио свакодневно осећа последице догађаја којих је био сведок. Једна бомба је експлодирала у вагону испред његовог, а друга у вагону одмах иза његовог. Попут Мануела,  и он је захвалан за подршку пуну љубави коју су му пружили чланови његове породице и други Сведоци. „Поред тога што су се према мени опходили с љубављу, подсетили су ме на то да припадам уједињеном братству које брине о сваком свом припаднику“, каже он. „Подршку сам примао свакодневно, а многи телефонски позиви омогућавали су ми да изразим своја осећања, што ми често није лако.“

Код неких путника појавиле су се различите врсте узнемирености. Дијего је, не знајући, седео поред једне од четири бомбе које нису експлодирале. Изашао је из воза неповређен. „Међутим, сада осећам кривицу зато што нисам пружио помоћ повређенима“, признаје он. „Био сам савладан паником, као и стотине других који су похрлили ка излазу из станице.“

Након експлозије у возу у ком се налазио, Рамон, младић из Бразила, доживео је шок који га је скоро паралисао. Па ипак, два дана после напада, учествовао је у проповедању поруке о Краљевству. Срео је једног Португалца који му је рекао да тражи праву религију. Рамон је с тим човеком успоставио библијски студиј и он је одмах почео да посећује хришћанске састанке. „Када у духовном погледу помажете другима, и сами се боље осећате“, примећује Рамон.

Свим жртвама ће без сумње бити потребно време да залече своје физичке и емоционалне ране. Нажалост, живимо у времену када насиље може избити на било ком месту. Иако духовне вредности могу помоћи жртвама у борби с траумом, једино ће Божје Краљевство учинити крај таквим трагедијама (Откривење 21:3, 4).

[Оквир⁄Слике на 15. страни]

ДУХОВНА СНАГА У БОРБИ С ТРАУМОМ

Мануел Суарез

„Док сам још увек био у шоку, чекајући да одем у болницу, на уму су ми биле речи из Пословица 18:10: ’Тврда кула име је Јеховино, к њој се праведник утиче и заклон налази.‘ Те речи су ми улиле снагу.“

Ароа Сан Хуан

„Када доживите тако нешто, постанете више него икада свесни да су ово последњи дани и да се морамо концентрисати на духовне ствари. Захваљујући пуновременој служби, полако излазим на крај с траумом.“

Фермин Хесус Мозас

„Упркос повредама главе, могао сам да пружим помоћ и подршку неким повређеним путницима. Мислим да сам остао сталожен због наде у ускрсење коју нам пружа Бог, што нас јача у таквим тренуцима.“

Педро Караскиља

„Док сам лежао на интензивној нези, осећајући јак бол у грудима, у мисли су ми увек изнова долазиле речи из 1. Тимотеју 6:19, које нас подстичу да сакупљамо добар темељ за будућност како бисмо се чврсто ухватили правог живота. Те речи су ме подсетиле на нашу наду у Рај, који је Бог обећао онима који га воле. То је циљ ка коме стремимо.“

[Слика на 13. страни]

Горе: На станици Аточа спасиоци збрињавају рањене и склањају мртве

[Извор]

Горе: CORDON PRESS

[Слика на 13. страни]

Десно: Импровизовани споменик жртвама