Поглед у свет
Поглед у свет
Коју „крему за сунчање“ користе нилски коњи?
„Нилски коњи луче посебну супстанцу која њихову глатку кожу штити од сунчевих зрака и има сличан ефекат као козметички производи“, извештава се у лондонским новинама The Independent. Научници из јапанског града Кјото извршили су анализу течности са коже једног нилског коња из токијског зоо-врта и установили на који начин она штити ове животиње од врелог тропског сунца и прљавштине. Лепљива, безбојна течност постепено поприма црвену, а затим браон боју и постаје налик на пластичну масу. У почетку је алкална, али док поприма браон боју постаје веома кисела и делује као снажан антисептик. Тај заштитни слој браон боје служи и као заштита од сунца јер апсорбује ултраљубичасте зраке, слично као и уобичајене креме за сунчање. Међутим, како се закључује у поменутим новинама, мала је вероватноћа да ће козметичке компаније у скорој будућности продавати ово средство, пре свега зато што у свету има врло мало нилских коња. Други разлог је што супстанца коју они луче има одвратан мирис.
Дизање тегова отклања депресију код старијих особа
Једно истраживање је показало да „дизање тегова може до 50 посто ублажити депресију код старијих особа“, извештава се у новинама The Australian. Према речима др Налин Синг, геријатра у сиднејској болници Royal Prince Alfred, када је у питању лечење депресије код старијих особа, дизање тегова може имати исти ефекат као и терапија лековима. Током истраживања којим је било обухваћено 60 мушкараца и жена просечне старости 72 године, чак је и код испитаника који су радили само вежбе благог интензитета забележено „30-постотно побољшање здравственог стања, исто као и код оних који нису дизали тегове већ су добијали уобичајену здравствену негу“, пише The Australian. Осим што је ефикасно средство у борби против депресије, дизање тегова јача „кости и мишиће, што старије штити од падова. Такође помаже да се ублаже тегобе изазване артритисом, дијабетесом и високим крвним притиском“, наводи се у поменутим новинама. Др Синг сматра да дизање тегова „треба препоручивати као главну методу за лечење депресије, нарочито када су у питању старије особе“.
ТВ подстиче на агресивност
Према резултатима једног истраживања који су објављени у лондонским новинама The Times, „гледање сентименталних ТВ серија, подстиче децу на различите врсте асоцијалног понашања као што су клеветање, оговарање, ширење гласина, разарање туђих веза и вербално злостављање“. У цитираним новинама се наводи да је ово истраживање, чији су резултати предочени Британском удружењу психолога, открило „изразиту повезаност“ између гледања вербалне агресије на телевизији и асоцијалног понашања тинејџера. У најгорем случају, у „сапуницама“ се сваког сата просечно појави 14 сцена клевете. Психолог Сара Којн, која предаје на Универзитету Централног Ланкастера, у Енглеској, изражава забринутост због тога што „дуготрајно и учестало“ приказивање вербалне агресије као нечега што је оправдано, привлачно или што доноси добре резултате, пружа младима лош пример.
Дугорочне последице исхране сиромашне угљеним хидратима
Иако они који држе дијете сиромашне угљеним хидратима могу изгубити на тежини, има врло мало података о дугорочним последицама таквих дијета. Неки забринути стручњаци указују на то да би исхрана богата протеинима могла да проузрокује тегобе с јетром и бубрезима, остеопорозу и друге озбиљне здравствене проблеме. „Већина сласних оброка који су предвиђени у дијетама с мало угљених хидрата — на пример, филе мињон са укусним сосом — богати су засићеним мастима које проузрокују зачепљење артерија... што је један од главних фактора ризика када су у питању срчана обољења и мождани удар“, запажа се у часопису Time. Насупрот томе, др Дејвид Кац са Универзитета Јејл истиче: „Бројна истраживања су показала да исхрана богата влакнима и сложеним угљеним хидратима који се налазе у воћу, поврћу, махунаркама и непрерађеним житарицама знатно доприноси дуговечности и очувању нормалне телесне тежине, смањује ризик од рака, кардиоваскуларних болести, дијабетеса и гастроинтестиналних обољења, и позитивно утиче на опште здравствено стање.“
Обојене скулптуре
„Археолози и историчари уметности нерадо се одричу уверења да прелепа античка дела од мермера [као што су древне грчке статуе] нису обојена“, наводи се у немачком часопису Spektrum der Wissenschaft. „Чињеница је да су оне биле обојене.“ Научници до сада нису обраћали посебну пажњу на историјске извештаје у којима се спомиње бојење статуа нити на чињеницу да су на некима од њих нађени трагови боје. Међутим, недавно је приликом проучавања једног средства за заштиту боје од утицаја временских прилика пронађен индиректан доказ да су статуе ипак бојене. Пошто се пигменти разлажу различитом брзином, неки делови статуа су били изложени утицају временских прилика дуже од осталих. То је довело до различитих степена оштећења, што показује да су статуе биле бојене различитим бојама. Изгледа да су их „Грци и Римљани сматрали завршеним тек након што су биле обојене“, наводи се у закључку извештаја.
Хитар језик камелеона
Како камелеон успева да избаци језик тако муњевитом брзином док хвата плен? „Тајна је у посебном механизму, налик на опругу, у ком је концентрисана енергија, као у савитљивом делу катапулта пре активирања“, извештава се у часопису New Scientist. Научницима је познато да је камелеонов језик обложен посебним ткивима која су повезана с једним „мишићем који убрзава покрете“. Холандски истраживачи су помоћу успореног видео-снимка установили да само 200 милисекунди пре него што избаци језик, „камелеон активира тај мишић за убрзавање како би накупљену енергију пренео у ткива којима је његов језик обложен, при чему се она склапају попут делова телескопа. Кад камелеон напада, акумулирана енергија се може ослободити за само 20 милисекунди, захваљујући чему његов језик добија потребно убрзање“ да би ухватио плен.
Британцима понестаје вере
Резултати једне анкете спроведене међу 10 000 људи из десет земаља показали су да се Британија „налази међу земљама у којима религија има најмањи утицај... с најмањим бројем религиозних особа и најмање религиозних активности“, пише лондонски The Times. Иако је 46 посто Британаца изјавило да одувек верује у Бога, само су две земље, Русија и Јужна Кореја, имале мањи проценат верника. Више од 90 посто људи у Нигерији, Индонезији и Либану верује да припада правој религији, док је у Британији такво уверење изразило само 30 посто људи. У већини земаља је више од 80 посто анкетираних сматрало да вера у Бога чини човека бољим, са чим се сложило само 56 посто Британаца. Док је 85 посто испитаника у Сједињеним Државама, 99 посто у Индонезији и 83 посто у Мексику изјавило да верује да је Бог створио свемир, само 52 посто Британаца је било таквог мишљења. Када су учесници у анкети упитани да ли би свет био мирније место да нема религије, потврдно је одговорило 6 посто испитаника у Сједињеним Државама, 9 посто у Индији и 11 посто у Израелу, док је у Британији такав одговор дало 29 посто анкетираних!