Нови дом за повређеног врапца

„ПА ЗАР већ немамо довољно обавеза?“ То је била моја прва реакција када је супруга донела кући малог врапца који је испао из гнезда. Моје срце је смекшало када сам мало боље погледао преплашену птичицу. Па ипак, питао сам се да ли ће то крхко створење преживети. a

Најпре смо морали да нуткамо нашег госта како би узео мало испасиране хране. Али већ следећег дана, малиша је пијукао чим би осетио глад. Његов цвркут се могао чути чак и на степеништу зграде, иако наш стан има дупла врата!

По боји перја јасно се видело да је наш врабац женка. С временом, она је ојачала и могла је да лети. Међутим, сви наши покушаји да је вратимо напоље били су узалудни! Мислили смо да једноставно није довољно храбра да напусти кућу. Зато смо купили кавез и ова птичица је постала наш кућни љубимац. Дали смо јој име Шпаци, што је деминутив од немачке речи која значи „врабац“.

Једног дана смо кували пиринач, што је по свему судећи једно од Шпациних омиљених јела. Пошто је још био прилично врућ, моја супруга га је склонила и уместо њега ставила пред Шпаци неколико семенки. Како је наша птичица реаговала? Сагла је главицу и кљуном је одгурала семенке са стола! Изненађени, супруга и ја смо се погледали и праснули у смех. Брзо смо ставили мало охлађеног пиринча пред Шпаци, која је изгледала прилично задовољна тиме!

Док бринемо о овој љупкој птичици често се сетимо онога што је Исус рекао својим ученицима: „Не продају ли се два врапца за новчић мале вредности? Па ипак ниједан од њих неће пасти на земљу, а да ваш Отац не зна за то.“ Затим је додао: „Не бојте се: ви вредите више од много врабаца“ (Матеј 10:29-31).

Стварно је утешно знати да Јехова види наше невоље и памти нашу истрајност (Исаија 63:9; Јеврејима 6:10). Заиста, наше саосећање према једној малој птици само је одраз љубави коју Јехова Бог осећа према својим слугама! (Приложено).

[Фуснота]