Поглед у свет

Најстарији универзитет на свету?

Тим пољских и египатских археолога вршио је ископавања у Египту, на месту где се налазио древни универзитет у Александрији. Према листу Los Angeles Times, археолози су пронашли 13 слушаоница сличне величине које су укупно могле да приме чак 5 000 студената. Затим се наводи да су се у тим слушаоницама „налазиле степенасто постављене клупе које су биле распоређене на три стране просторије. Понекад су редови клупа били састављени, формирајући латинично слово ’У‘“. У средини се налазило једно издигнуто место, највероватније за предавача. „Овакав комплекс слушаоница досад није откривен ни на једном другом налазишту из грчко-римског периода на читавом подручју Средоземља“, каже археолог Зехи Хавес, директор египатског Савета за антиквитете. Хавес сматра да је то „можда најстарији универзитет на свету“.

 Сладолед од белог лука?

Бели лук се већ дуго цени због својих лековитих својстава. Сада је на Државном универзитету Маријано Маркос на северу Филипина, направљен „лековити“ сладолед од белог лука, извештава се у новинама Philippine Star. Творци овог новог производа надају се да ће он помоћи особама са здравственим проблемима за које се верује да их бели лук ублажава. Ту спадају прехлада, грозница, висок крвни притисак, обољења дисајних путева, реуматизам, ујед змије, зубобоља, туберкулоза, велики кашаљ, ране, па чак и ћелавост. Онда, да ли је неко за сладолед од белог лука?

На Арктику није увек било хладно

Научници из једног међународног тима који су правили бушотине на дну Северног леденог океана, на подручју између Сибира и Гренланда, кажу да је ту некад владала суптропска клима. Током рада, научници из Арктичке експедиције за бушење на великим дубинама, ослањали су се на помоћ три ледоломца. Сакупили су узорке стена са дубине од скоро 400 метара испод морског дна. Сићушни фосили морских биљака и животиња који су пронађени у тим узорцима показују да је температура океана некад била око 20 степени Целзијуса, за разлику од садашње која износи –1,5 степени Целзијуса. Према речима професора Јана Бакмана са Универзитета у Стокхолму, „рана историја арктичког басена биће поново испитана на темељу научних доказа који су прикупљени током ове експедиције“, преноси станица BBC News.

Дигитални екран уместо школске табле

Електронска табла повезана с компјутером заменила је традиционалну зелену таблу, креду и сунђер у више од 21 000 учионица у мексичким основним школама, извештавају новине El Universal из града Мексика. За сада се та табла, широка скоро два метра и висока један метар, користи у одељењима петог и шестог разреда. На часовима историје, природних наука, математике, географије и других предмета користи се седам књига у електронском облику. На овој табли се могу приказивати и видео-снимци. Захваљујући томе, ученици из једног одељења видели су „пирамиде у древним градовима Тикал и Паленке, упознали су обичаје Маја и чули су њихову музику“. Које су неке користи? „Деца су пажљивија, више уче и активнија су на часовима“, каже њихова наставница.

Милион самоубистава годишње

Скоро половина свих случајева насилне смрти у свету јесу самоубиства. Сваке године, чак милион особа изврши самоубиство, што је бројка која је 2001. надмашила укупан број жртава убистава и рата. На свако самоубиство дође између 10 и 20 покушаја самоубиства. Ове податке објавила је Светска здравствена организација (СЗО) са седиштем у Женеви. СЗО истиче да свака особа која свој живот оконча на тај начин оставља за собом „чланове породице и пријатеље чији су животи емоционално, социјално и економски разорени“. У извештају се истиче да су „високо самопоштовање“, подршка пријатеља и породице, добри односи с другима и побожност, то јест посвећеност духовним стварима, фактори који могу спречити особу да почини самоубиство.

Пустињске олује — упозорење

Коришћење теренских возила у пустињама „допринело је десетоструком повећању броја пустињских олуја у свету, а такође угрожава животну средину и људско здравље“, наводи се у лондонском листу The Times. Возила оштећују осетљиво пустињско тло, тако да ветар лако може да одува честице прашине. „Огроман број тих возила крстари пустињама“, каже Ендру Гауди, професор на Оксфордском универзитету. „На Блиском истоку, номади који су некада јахали на камилама док су чували своја стада, сада за то користе теренска возила.“ Осим што носе облаке прашине из пустиња, упозорава Гауди, „ове олује односе у атмосферу хербициде и пестициде са земљишта засејаног пољопривредним културама, као и прашину из исушених језера“. Осим тога, честице које носи ветар садрже алергене и бактерије које могу проузроковати озбиљне здравствене проблеме. Еколози су забринути због тога што би у неким деловима Африке могло доћи до претварања плодне земље у пустињу. До сличне појаве дошло је 30-их година 20. века у Сједињеним Државама, што је било последица прекомерне обраде, исушивања и уништавања земљишта у преријама.

Висока цена непромишљености

Сваке године, стотине људи страда приликом пењања уз планине. Неке усмрте стене које се одроне, док други страдају због непредвиђених здравствених проблема, као што је срчани напад. Па ипак, као што извештавају немачке новине Leipziger Volkszeitung, непромишљеност је један од водећих узрока смрти на планинама. Тај проблем није ограничен на младе и неискусне. Миги Бинер, председник једног швајцарског удружења водича кроз планине, каже: „Било да су у питању искусни или неискусни планинари — проблем је често у томе што особа прецени своје способности или не обрати довољно пажње на временске и друге услове.“ Неки који носе мобилне телефоне и сувише су уверени у то да ће у случају неке незгоде брзо доћи спасилачки хеликоптер који ће их однети на сигурно.

Непредвидиви џиновски таласи

Сматра се да, у просеку, сваке седмице негде у свету потону два велика брода. Чак су и неки супертанкери и огромни теретни бродови дугачки више од 200 метара, постали жртве мора. Верује се да су многе од тих катастрофа проузроковали разорни таласи. Извештаји о огромним океанским таласима који могу да потопе велике бродове дуго су били одбацивани као обично морнарско претеривање. Међутим, једно истраживање спроведено под покровитељством Европске уније, потврдило је њихову тачност. Да би утврдили постојање џиновских таласа, истраживачи су проучавали сателитске снимке океана. Према листу Süddeutsche Zeitung, Волфганг Розентал, вођа истраживачког тима, каже: „Установили смо да се џиновски таласи јављају много чешће него што је то ико могао да претпостави.“ Током периода од три седмице његов тим је приметио бар десет таквих таласа. Они су скоро вертикални, могу бити високи до 40 метара и када се сруче на брод, могу га озбиљно оштетити или чак потопити. Мало бродова може издржати њихов удар. „Сада је пред нама задатак да утврдимо могу ли се ови таласи предвидети“, каже Розентал.