Глечери на Екватору

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

ЈОХАН ЛУДВИГ КРАПФ, 39-годишњи мисионар из Немачке, тврдио је да је 3. децембра 1849, током боравка у екваторијалној Африци, на тренутак спазио планину са снежном капом на врху. Европски географи су га исмејали. По њиховом мишљењу, то што је он видео биле су обичне кречњачке стене. Крапф, који је од планине био удаљен више од 140 километара, признао је да му се тај призор указао само на неколико минута, након чега су му облаци заклонили видик.

Крапф није био изненађен што су га европски географи исмејали. Годину дана пре тога, извештај о највишој планини у Африци, око 300 километара јужно, такође је примљен с неверицом. Међутим, постојање те планине ускоро је потврђено. Радило се о 5 895 метара високом Килиманџару. С друге стране, истинитост Крапфове тврдње доказана је тек 34 године касније — две године након његове смрти.

Шкотски истраживач Џозеф Томсон је 1883. стигао до планине  с глечерима коју је Крапф видео. Била је то 5 199 метара висока планина Кенија, која се уздиже одмах испод екватора, и друга је по висини планина у Африци. Неки мисле да је ова планина, која је сада угашени вулкан, некада била виша од 6 000 метара. Верује се да је дугогодишња ерозија однела слојеве вулканске прашине и пепела, откривајући два шиљаста врха који су високи преко 5 100 метара, и трећи који је висок 4 985 метара.

Предмет обожавања

Давно пре доласка Европљана у Африку, планина Кенија је била предмет обожавања људи који су живели на њеним нижим обронцима. Неки су веровали да на њеном највишем врху живи створитељ свемира и да је управо на том месту удахнуо живот човеку. Њему се исказивала захвалност и за кише које натапају плодно земљиште у подножју планине. Они који се држе тих веровања приносили су и још увек му приносе животињске жртве како би му удовољили.

Због снега и леда који се налазе у близини тамних врхова Кеније, староседеоци су је називали планина с пегама или бела планина. Њена три највиша врха, Батиан, Нелион и Ленана, названа су по великим афричким поглавицама које су некада живеле у тој области. Бројна смарагднозелена планинска језера у близини стеновитих врхова још више истичу лепоту овог предела.

Богат биљни и животињски свет

Љубитељи природе се на овој планини могу дивити мноштву очаравајућих призора. Током година, глечери који су се отапали претворили су неплодно вулканско тло у место на ком бујају различите биљке. Нижи обронци су прекривени густим шумама у којима расту кедар, тиса и дрво камфора, од којих се израђује  квалитетан намештај. Често се могу видети и „шуме“ бамбуса који достиже висину од преко 6 метара и гуши раст нижих биљака.

Ово је подручје с разноврсним животињским светом. Од већих сисара ту су лавови, леопарди, зебре, афрички биволи, шумске и мочварне антилопе. Ова планина је уточиште и за слонове и црне носороге. Међу мањим животињама које су овде нашле свој дом налазе се једна врста гвенона, црно-бели гвереза мајмуни с југа, дамани крошњари, као и више врста глодара.

Огроман број птица различитих врста лети над овим подручјем. Супови, црне луње, крунасти и други орлови, планински и афрички мишари вребају глодаре и змије. Прави контраст бујним зеленим шумама представљају тамноцрвени Хартлаубови туракои, љубичасти чворци, кљунорошци са сребрнастим шарама поред кљуна, као и златне вуге. Посвуда у планинској шуми могу се видети различите врсте сунчица с перјем упадљивих боја.

На висини од преко 3 000 метара, шума уступа место пространим тресетиштима која се пружају докле год поглед сеже. Овде бусени траве прекривају тло попут чупавог тепиха. Међу занимљивим биљкама налази се и једна врста костриша која цвета једном у 20 година. Ту су и дрвенасти костриш са широким листовима на врху стабљике и лобелија која може бити висока преко 6 метара. Те биљке, заједно са дрволиким (великим) вресом, употпуњују изглед алпске зоне у овом пространом подручју.

У негостољубивим деловима на великим висинама живи мало животиња, и то не преко целе године. Једини стални становници су дамани. Они живе на већој надморској висини од свих осталих животиња на овом подручју, све до скоро 4 300 метара. Привикли су се на услове који владају на тим висинама. Ови доброћудни сисари величине зеца који живе међу стенама хране се углавном биљем. Не плаше се људи и познати су по томе што имају обичај да украду храну уморним излетницима који ништа не слуте!

У непосредној близини величанствених врхова

Живописни зашиљени врхови представљају снажан контраст нижим деловима планине. Највиши врхови Батиан (5 199 метара) и Нелион (11 метара нижи) подсећају на два велика рога. Састоје се од огромних црних стена вулканског порекла које изгледају као да лебде изнад облака. Нешто ниже, 11 глечера пркосе врелом екваторијалном сунцу, које је до сада отопило барем 7 њихових „рођака“. Највећи глечер се за последњих 100 година упола смањио. Неки од ових глечера могу се видети из главног града Кеније, Најробија, који је удаљен 130 километара.

Ово високо стеновито „острво“ привлачи алпинисте из целог света. Први Европљанин који је освојио врх Батиан био је Халфорд Макиндер, коме је то пошло за руком 13. септембра 1899. Прошло је 30 година док није поновљен његов подвиг. Планина је сурово казнила неке који су покушали да освоје њен врх — до 1987. на њеним литицама страдало је више од 60 особа.

Алпинисти оболевају од различитих облика висинске болести. У ствари, верује се да је ова планина одговорна за 50 посто свих случајева висинског едема плућа. У књизи On God’s Mountain — The Story of Mount Kenya, запажа се следеће: „Они који не добију ову бољку [висинску болест], нису лишени невоља — пешачење и успињање уз ову планину ужасно је тежак подухват. Док ходате, једва вучете ноге. Приљубљени сте уз стрму литицу високу неколико стотина метара. Мучи вас страшна главобоља. У стомаку осећате мучнину. На стопалима имате пликове. Из очију вам лију сузе.“

Мада су непогоде оставиле свој траг на врховима Кеније и мада се њени глечери полако топе, ништа не може нарушити раскошну лепоту и величанственост ове небеске тврђаве. Колико год била дивља, њена лепота наставља да без речи даје хвалу Створитељу, Јехови Богу (Псалам 148:9, 13).

[Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Екватор

Планина Кенија

[Слика на 16. страни]

Једно од мноштва планинских језера

[Слика на 17. страни]

Три највиша врха планине Кенија

 [Слика на 18. страни]

Високи врхови привлаче алпинисте из целог света

[Слика на 18. страни]

Овде се често могу видети птице као што је ова сунчица

[Слика на 18. страни]

Дамани живе на висини од скоро 4 300 метара

[Слика на 18. страни]

Нижи обронци обрасли су дрвећем међу којим је и тиса

[Извор слике на 16. страни]

Страна 16: Pictures Courtesy of Camerapix Ltd.

[Извор слике на 17. страни]

Picture Courtesy of Camerapix Ltd.

[Извори слика на 18. страни]

Све уметнуте фотографије изузев фотографије алпинисте: Pictures Courtesy of Camerapix Ltd.; позадина: Duncan Willetts, Camerapix