„Да ли сте видели боливијанит?“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БОЛИВИЈЕ

НИСМО очекивали да ћемо у малој просторији у коју смо управо ушли наћи нешто што ће нас посебно очарати својом лепотом. Млади јувелир је подигао поглед са свог радног стола који је био прекривен многобројним алаткама и скицама. Рекли смо му да желимо да купимо накит.

Наш домаћин је био веома љубазан, а кад смо му открили да смо и сами покушали да правимо накит, очи су му засјале од одушевљења. Почео је да нам прича о свом занату и показао нам је неке од својих рукотворина. Видело се да је талентован. Онда нас је упитао: „Да ли сте видели боливијанит?“

Нови камен

Приметивши наше збуњене изразе лица, рашчистио је неред са стола и изнео нешто што је било умотано у црни сомот. Пажљиво га је одмотао и пред нама су се указали избрушени боливијанити — драгуљи какве раније нисмо видели. На први поглед се чинило да су тамнољубичасти, али када смо узели један и погледали га према светлости, видели смо да има златни одсјај. Та задивљујућа комбинација љубичасте боје аметиста и златножуте боје цитрина даје овом камену јединствену лепоту.

Боливијанит (на шпанском bolivianita) је заштићено име за аметрин. Први пут се појавио у продаји 1989. Када смо чули да се једино значајније налазиште природног аметрина налази у Боливији, земљи у којој живимо, пожелели смо да посетимо рудник овог ретког а опет не толико скупог камена.

Узбудљиво путовање

Посета руднику аметрина била је права авантура. У месту Пуерто Суарес, недалеко од боливијско-бразилске границе, укрцали смо се на моторни чамац и кренули на 150 километара дуго путовање према северу, пловећи узводно реком Парагвај кроз област Пантанал. Били смо  одушевљени нетакнутом природом. Посматрали смо беле чапље и јабируе који су летели около, алигаторе у води и видре које су се играле на обали.

Пловидба чамцем је трајала шест сати, а затим смо теренским возилом наставили пут до рудника. У њему ради око 120 људи. Двојица инжењера су се љубазно понудила да нас поведу у обилазак. Овај рудник се простире на око 10 квадратних километара и има бројна окна од којих су нека дубока и до 60 метара. Инжењери су нам објаснили да се у њему користе традиционалне методе ископавања, наиме бушење и минирање. Међутим, чим се стигне до наслага драгоценог кристала, рад се наставља ручно. Мешавина необрађеног кристала шаље се на обраду, при чему се 18 посто извађене руде претвара у драго камење. Остатак се обликује у куглице, сфере и призме. Од неких комада настају скулптуре, док се други продају као украси у свом природном облику.

Пећина с кристалима

Пре силаска у рудник ставили смо шлемове и навукли рукавице. Опремљени батеријским лампама, спустили смо се низ шест дрвених мердевина, до дубине од око 20 метара. Када смо стигли до краја једног вијугавог тунела, угледали смо нешто што нас је оставило без даха. Пред нама се налазила просторија димензија 4×3×1 метар, обложена љубичасто-златним кристалом. Власник рудника намерава да је сачува као чудо природе. То је један од најлепших призора које смо икада видели.

Није сасвим јасно како су се унутар једног кристала нашле две боје. Претпоставља се да је у току формирања кристала кварца дошло до неке промене у геохемијским условима, температури, природној радиоактивности или притиску. Гемолози пажљиво секу и полирају кристале како би се у сваком драгом камену виделе обе боје.

Било је то незаборавно путовање. Кад помислимо на удаљени рудник и на сав труд који је потребан да би се вадило, секло и полирало ово драго камење, још више ценимо лепоту боливијанита (Псалам 104:24).

[Слика на странама 16, 17]

Пећина обложена кристалима

[Слика на странама 16, 17]

Вађење кристала

[Слика на странама 16, 17]

Рудар испитује кристал

[Слика на 17. страни]

Избрушени боливијанит

[Извор слике на 16. страни]

Све фотографије изузев фотографије пећине: Minerales y Metales del Oriente, S.R.L.

[Извор слике на 17. страни]

Драгуљи: Minerales y Metales del Oriente, S.R.L.