Кратак осврт на историју пурпура

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

„А ти, сине човечји, наричи над Тиром... Египатски разнобојни лан разапели су да буде твоје једро. Од плавог предива и вуне пурпурне боје с елиских острва израдили су платнени кров за твоју палубу... Трговали су с тобом раскошним хаљинама“ (Језекиљ 27:2, 7, 24, NW ).

ТИР је био најважнија морска лука древне Феникије, која се налазила на подручју данашњег Либана. Тај поносни град је имао развијену трговину тканинама пурпурне боје. У ствари, управо је по њему та јарка боја у Римском царству била позната под именом „пурпур из Тира“.

Због своје високе цене, пурпур је постао привилегија краљевских или угледних и богатих породица. a Према царским декретима, у древном Риму се „обичан“ грађанин који би се усудио да носи одећу обојену најквалитетнијим пурпуром сматрао кривим за велеиздају.

Мале количине ове посебне боје добијају се и данас на исти начин као у прошлости — из морских пужева, по кап из сваког. Тирци су користили пужеве волаке (Murex), посебно врсте brandaris и trunculus, које се могу наћи на више места дуж обале Средоземља. У зависности од тога где су пужеви сакупљани, добијане су различите нијансе ове боје.

Историја пурпура у Мексику

Пре више векова, када су шпански конкистадори у Јужној Америци први пут видели  тканине обојене пурпуром, одушевили су се постојаношћу те боје. Запазили су да када се такве тканине оперу, изгледа да боја постаје још лепша. Археолошки налази указују на то да су староседеоци носили велики број одевних предмета обојених пурпуром.

Староседеоци Мексика, нарочито Микстеци, бојили су тканине једном супстанцом коју лучи морски пуж Purpura patula pansa, врста блиска оној коју су користили Тирци. Обе ове врсте луче супстанцу која најпре изгледа бледожућкасто, али када је изложена ваздуху и сунчевој светлости добија пурпурну боју. Кад се тканина боји овом супстанцом, не мора се користити средство за фиксирање боје, што је заиста јединствена карактеристика.

Микстеци су сакупљали Purpura пужеве у водама Тихог океана. За разлику од Тираца и Римљана који су убијали те мекушце — о чему сведочи гомила празних љуштура из тог периода — Микстеци су само „музли“ пужеве. Они су дували на њих, чиме су их наводили да пусте драгоцену течност која је капала директно на предиво; затим је пуж враћан у море. Током репродуктивне сезоне пужева, староседеоци их нису сакупљали. Захваљујући овој методи и начину на који су је користили, популација ових морских створења опстала је до данас.

Према Националној комисији за упознавање и коришћење биодиверзитета, све до почетка 80-их година прошлог века, да би дошли до пурпура, микстечки фарбари су од октобра до марта путовали скоро 200 километара до увала у Ватулку. Равнотежа која је одржавана неагресивном методом коју су они примењивали била је нарушена у периоду од 1981. до 1985, када је једна страна компанија експлоатисала налазиште. Услед тога, популација Purpura пужева је нагло опала. То је подстакло власти да једним споразумом забране убијање тих пужева. Њихово коришћење дозвољено је искључиво староседеоцима, и то на традиционалан начин.

Популацији Purpura пужа још увек прети све већи развој туризма у близини његових природних станишта. Упркос томе, многи се надају да ће ово задивљујуће створење опстати и наставити да даје своју предивну боју.

[Фуснота]

[Слика на 16. страни]

„Purpura“ пуж

[Слика на 16. страни]

Пуж се „музе“, а затим враћа у море

[Извор]

© FULVIO ECCARDI

[Слика на странама 16, 17]

Пурпурно предиво спремно за ткање

[Слике на 17. страни]

Ткање „посаванка“ (сукње)