„Затворени због своје вере“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ПОЉСКЕ

РЕЧИ Arbeit Macht Frei (Рад ослобађа) и дан-данас се могу видети на капији концентрационог логора Аушвиц у јужној Пољској, на око 60 километара од границе са Чешком. a Па ипак, те речи уопште не показују шта се дешавало с већином оних који су између 1940. и 1945. ушли на ту капију. У том периоду, преко милион људи у овом логору страдало је од руку нациста. Међутим, чланови једне групе могли су бити ослобођени у било које време.

 Како су они могли добити слободу? Било који затвореник који је био Јеховин сведок, био би ослобођен ако би потписао изјаву да се одриче своје вере. Шта је већина изабрала? Историчар Иштван Деак каже да су ти Сведоци „били слични првим хришћанима који би пре пристали да их растргну лавови него да принесу и најмању жртву на олтару римског императора“. Такав став сигурно заслужује да буде запамћен, што и јесте случај.

У главној сали Државног музеја Аушвиц-Биркенау, 21. септембра 2004. отворена је изложба посвећена само Сведоцима. Изложба је трајала два месеца и пригодно је названа „Затворени због своје вере — Јеховини сведоци и нацистички режим“. За ту прилику постављено је 27 паноа на којима је приказана одлучност Сведока да задрже хришћанску неутралност током владавине нацизма.

Многи посетиоци су били дирнути копијом писма које је из затвора својој породици послала Делиана Радемакерс из Холандије. Она је написала: „Заветовала сам се да ћу вршити Јеховину вољу... Будите храбри и неустрашиви. Јехова је уз нас.“ Делиана је 1942. пребачена у Аушвиц, где је након мање од три недеље изгубила живот.

У Аушвицу је укупно било око 400 Сведока. Тројица преживелих су присуствовали отварању изложбе и том приликом су причали своја искуства и одговарали на питања новинара. Код њих се могла видети она иста унутрашња снага која им је помогла да преживе све оно што их је задесило у овом логору.

У својој књизи Więzieni za wiarę—Świadkowie Jehowy w KL Auschwitz, истраживач Тереза Вонтор-Ћихи из Државног музеја, написала је: „Став ове мале групе позитивно је утицао на друге затворенике. Њихова свакодневна одлучност да остану непоколебљиви уверавала је друге да под било каквим условима људи могу остати верни начелима којих се придржавају.“

Затвор и смрт не представљају ништа ново за следбенике Исуса Христа, који је и сам био ухапшен и убијен због своје вере (Лука 22:54; 23:32, 33). Исусов апостол Јаков је такође био убијен. Апостол Петар је био у затвору, а апостол Павле је много пута добијао батине и био затваран (Дела апостолска 12:2, 5; 16:22-25; 2. Коринћанима 11:23).

Слично томе, Јеховини сведоци у Европи пружили су изврстан пример вере у Бога током 1930-их и 1940-их. Похвално је што се вери тих особа сада одаје признање у Аушвицу.

[Фуснота]

[Слика на 10. страни]

Тројица преживелих из Аушвица држе пано с називом изложбе

[Слике на 11. страни]

Делиана Радемакерс и писмо које је написала из затвора

[Извор]

Уметнуте фотографије: Zdjęcie: Archiwum Państwowego Muzeum Auschwitz-Birkenau

[Извор слике на 10. страни]

Стражарница: Dzięki uprzejmości Państwowego Muzeum Auschwitz-Birkenau