Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је хришћанство затајило?

Да ли је хришћанство затајило?

Гледиште Библије

Да ли је хришћанство затајило?

ОТПРИЛИКЕ трећина становника у свету изјашњавају се као хришћани. Ипак, изгледа да у свету никада није било толико политичких подела и насиља као данас. Да ли то значи да је хришћанство које је Исус научавао на неки начин затајило? Или је можда проблем у томе што многи људи не примењују Христова учења?

У овом чланку ће бити осмотрено чему је Исус заиста поучавао и какав је пример оставио својим следбеницима. Такође ће бити осмотрено уобичајено гледиште међу онима који се изјашњавају као хришћани, гледиште које се у ствари не подудара с правим значењем хришћанства.

Искривљени облик хришћанства

Стотинама година после Христове смрти, искривљени облик хришћанства постао је главна религија у Римском царству. Није прошло дуго и та група хришћана која је некада била одбачена од друштва, нашла се у средишту политичких и друштвених збивања у римском друштву. Црквене вође, попут Августина, реаговале су на ту промену тако што су говориле да је очекивано Божје Краљевство стигло. Такве вође су говориле да њихов новостечени политички и религиозни утицај доприноси томе да се Божја воља врши на земљи. Тако је било наглашено да људи треба да управљају догађајима на земљи.

Због тога су многи почели да верују да хришћани треба да се укључе у политичке сфере друштва. Да би то учинили, већина сматра да се понекад одређени аспекти хришћанских веровања морају подредити вољи друштва. На пример, многи причају о Христовим учењима о љубави и миру, док у исто време подупиру ратове. Из истог разлога, цркве можда подстичу своје следбенике да се моле за Божје Краљевство, али у исто време подупиру владаре који поступају веома окрутно.

Тај лажни облик хришћанства није религија коју је утемељио Исус. Уместо тога, то је људска варијанта које се данас држи већина оних који тврде да су хришћани. Тај облик хришћанства је заиста затајио — потврду за то пружа велико непоштовање библијских начела које је данас очигледно у свим црквама хришћанства.

Чему је Исус стварно поучавао?

Можда ће се неки изненадити када сазнају да је Исус у ствари рекао да његови следбеници не треба да буду ’део света, као што ни он није део света‘ (Јован 17:15, 16). Зашто је Исус подстицао ученике да заузму такав став? Ученик који је Исусу био веома драг, апостол Јован, дао је одговор на то питање. Он је написао: „Цео свет је у власти Злога“ (1. Јованова 5:19).

Према томе, Исусова учења не усмеравају људе на људске организације, већ на Божје небеско Краљевство које ће остварити праведан свет овде на земљи (Матеј 6:10). Сам Исус није имао ни најмању намеру да се меша у друштвене прилике свог времена. Отворено је одбио да се меша у политику (Јован 6:15). Такође је одбио да путем насиља решава проблеме (Матеј 26:50-53; Јован 18:36). Исус није оставио за собом никакав устав нити списак грађанских права. Није стао ни на чију страну што се тиче политичких питања свог времена. На пример, није се залагао за права робова нити је учествовао у борби Јевреја против Рима.

Међутим, то не значи да Исус није био заинтересован за људе и њихове проблеме. Исус је често говорио о дужностима појединца према ближњем. Подстицао је на то да се поштено плаћају порези и истицао је важност подложности онима који су на власти (Матеј 22:17-21). Поучавао је како се делима показује брига за оне којима је потребна помоћ. Такође је поучавао како да се поштује достојанство других и како да се испољава саосећајност, да се опрашта и показује милост (Матеј, поглавља 5-7). Добро је познато да је суштина Исусових учења љубав према Богу и ближњем (Марко 12:30, 31).

Право хришћанство данас

Како онда треба да се понаша прави Христов следбеник? Он опонаша Исуса. Иако је послушан законима земље, потпуно је неутралан у политичким збивањима (Јован 12:47, 48). Не крши хришћанска начела чак ни под великим притиском (1. Петрова 2:21-23). У исто време, он није само незаинтересовани посматрач. Прави хришћанин треба да преузима иницијативу у помагању другима, као што је то Исус чинио (Марко 6:34). Такође би требало да се ангажује у помагању другима да имају срећнији живот тако што им помаже да разумеју Христова учења и живе по њима (Јован 13:17).

Јеховини сведоци се труде да опонашају Христа у опхођењу са светом који их окружује. Они су мирољубиви грађани, послушни су закону, али нису део света. Попут Исуса, они одбијају да учествују у насиљу и политичким сукобима. Њихова нада је чврсто усмерена на Божје Краљевство као једино решење за проблеме с којима се свет суочава. Право хришћанство се огледа у срећнијем животу и хармонији међу његовим члановима (Јован 13:34, 35). Оно ни у ком случају није затајило.

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Да ли би требало да хришћани буду укључени у политику? (Јован 6:15)

◼ Да ли је Христ препоручио да се проблеми решавају насилним путем? (Матеј 26:50-53)

◼ По чему се препознају прави хришћани? (Јован 13:34, 35)

[Извор слике на 18. страни]

EL COMERCIO, Quito, Ecuador