Чукара — странац у рају

МОЈИ пријатељи и ја радовали смо се путовању на хавајско острво Мауи. Посебна жеља нам је била да посматрамо излазак сунца с врха вулкана Халеакала, који је висок 3 055 метара. Причали су нам да је то јединствен доживљај. Једини проблем је био што смо морали да устанемо у два ујутру и да од Капалуа, места где смо одсели, путујемо аутом преко целог острва. Затим је следила вожња уз стрме планинске обронке. Пошто је било глуво доба ноћи, мислили смо да ћемо бити једини на путу. Али уопште није било тако! Били смо део дугачке колоне возила која се полако кретала вијугавим путем ка врху планине. Када смо стигли на врх, било је прилично хладно, па смо се умотали у ћебад коју смо понели.

Неколико стотина људи стрпљиво је чекало излазак сунца, што се обично дешава око шест ујутру. Сви су били пуни узбуђења, а фотоапарати су били спремни да забележе тај величанствени призор. Али, чекало нас је изненађење! Били смо запрепашћени када смо видели да се у одлучујућем тренутку густи облаци крећу према кратеру, спречавајући нас да снимимо наше историјске фотографије! Али облаци су честа појава на планинама у близини Тихог океана. Морали смо да савладамо разочарање и сачекамо да сунце изађе и његова топлина растера облаке. Затим је уследило још једно изненађење! Пред нама се указао огољени кратер испресецан пешачким стазама. Није све било изгубљено.

Изненада смо зачули необичан звук — испрекидано квоцање које се завршавало са „чуКАР, чуКАР“. Затим смо видели одакле потиче. Била је то лепа евроазијска птица из породице јаребица, позната као чукара или турска камењарка. Њено латинско име је Alectoris chukar. Ова птица већи део сезоне парења проводи на тлу, где свија гнездо. Није покушала да одлети већ је побегла трчећи.

Како је чукара доспела на рајско острво Мауи? По свему судећи, донели су је људи. У Северној Америци јаребице се често гаје и пуштају у дивљину ради лова. Било нам је драго што смо бар имали прилику да изблиза видимо ову стидљиву птицу (Приложено).