Упознајте народ Источног Тимора
Упознајте народ Источног Тимора
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ
ИСТОЧНИ ТИМОР, то јест Тимор-Лесте, јесте малена земља која се налази на источној половини острва Тимор. И малајска реч од које је потекло име „Тимор“ и португалска реч лесте значе „исток“. На српском се ова земља обично назива Источни Тимор. Ово име је одговарајуће зато што се то острво налази у источном крају индонежанског архипелага.
Источни Тимор се простире на око 14 800 квадратних километара, дакле мало је већи од Црне Горе. Иако је мало, то острво представља еколошку границу између Азије и Аустралије. Тропске џунгле бујају крај сувих еукалиптусових стабала и сасушених пашњака. Животињски свет такође представља мешавину аустралијских и азијских врста. На пример, аустралијски торбари и птице живе уз азијске мајмуне и тропске естуарске крокодиле. А народ Источног Тимора? Да ли бисте желели њега да упознате?
Успомене на колонијалну прошлост
Португалски морепловци су вероватно око 1514. први пут дошли на Источни Тимор. Тада су обронци брда били прекривени великим шумама сандаловог дрвета. Трговина сандаловим дрветом била је веома уносна тако да су те шуме биле довољан разлог да би Португалци основали трговачко насеље. Римокатоличка црква се такође заинтересовала за то подручје и хтела је да пошаље мисионаре како би преобратила староседеоце. Подстакнути тим разлозима, Португалци су 1556. почели с колонизацијом острва.
Међутим, Источни Тимор је остао изолована и занемарена колонија. Када су 1656. Холанђани преузели власт над западном половином острва, Португалци су се повукли на његов источни део. На крају су 1975, након више од 400 година колонијалне владавине, Португалци потпуно предали власт.
Исте године избио је грађански рат. Процењено је да је током наредне 24 године у сукобима погинуло 200 000 људи — око једне трећине становништва. Талас насиља је преплавио земљу 1999, при чему је уништено чак 85 посто домова и велики део инфраструктуре. Око 200 000 људи је побегло у планине. На крају су Уједињене нације интервенисале како би зауставиле немире и успоставиле ред у земљи.
Од тада се становници Тимора боре да обнове нормалан живот. У мају 2002, Источни Тимор, то јест Демократска Република Тимор-Лесте, званично је признат као нова држава.
Раскршће култура
Векови трговине, азијска и аустралазијска миграција и европска колонизација створили су живописну мешавину култура и језика у целом Источном Тимору. Премда се у послу и политици и даље користи португалски језик, 80 посто становништва користи званични лингва франка језик познат као тетум, који обилује португалским речима. Бројне етничке групе широм те земље користе најмање 22 језика.
У сеоским подручјима важну улогу у друштвеном животу још увек имају традиционални владари. Они организују и надгледају свечаности, расподелу земље и друга уобичајена питања, док један изабрани поглавица надгледа цивилну управу.
Религија представља спој традиционалног анимизма и придошлог католицизма. Обожавање предака, врачање и спиритизам прожимају сваки аспект живота. Особе које редовно иду у цркву обично траже од овдашњег матан-дока, то јест врача да им предскаже будућност, излечи их од неке болести или да их заштити од злих духова.
Знатижељан и гостољубив народ
На Источном Тимору људи су по природи весели, знатижељни и гостољубиви. „Веома волимо да учимо, разговарамо, дружимо се и размењујемо искуства, чак и са странцима“, каже председник Канана Гусмао.
Особе које породица с Тимора позове на оброк највероватније ће јести с домаћином. Супруга и деца ће служити јело и јешће касније увече. Учтиво је да се на почетку узме мала количина хране. Гост затим може похвалити домаћицу тако што ће замолити да се послужи још једном.
Већина јела на Тимору састоји се од пиринча, кукуруза или маниоке, као и зелениша и осталог поврћа. Један специјалитет, сабоко, укусна је мешавина сардина, соса од индијске урме и зачина, која се увије у палмин лист. Међутим, месо је још увек луксуз.
Земља која врви од деце
Источни Тимор је држава младих. Скоро половину становништва чине деца, а многе породице имају између 10 и 12 деце.
На путу до школе деца се често држе за руке — дечаци с дечацима и девојчице с девојчицама — и при том се смеју и певају. У школи не стичу само теоријска знања већ се и уче пристојном животу и понашању.
На Тимору се деца никада не играју сама или у тишини — у забави учествују сва деца из краја! Омиљена игра је дуду карета, то јест вожња аутомобила. Трчећи и смејући се, деца иду за точком бицикла, замишљајући да је то аутомобил, и котрљају га низ улицу, усмеравајући и гурајући га помоћу штапа.
Међутим, за децу на Тимору живот се не састоји само од игре. На пример, обично им се даје да помоћу тешке челичне шипке мрве кукуруз. Па ипак, насмејана су и радосна док раде — као да уопште нису свесна чињенице да су рођена у једној од десет најсиромашнијих земаља на свету.
Порођајни болови самосталности
Крајње сиромаштво веома отежава живот становницима Тимора. Четрдесет посто становништва живи с мање од 1,5 евра дневно — што је минимум потребан за основне трошкове око хране и кућних потрепштина. Инфраструктура
је неразвијена. У једном извештају владе се наводи: „У целој земљи, 75 посто људи живи без електричне енергије, 60 посто живи без одговарајућих санитарних услова, а 50 посто без воде за пиће.“У таквим околностима има све више здравствених проблема. Неисхрањеност, маларија, туберкулоза и друге болести ограничавају животни век на 50 година. Скоро свако десето дете умре пре него што наврши пет година. Током 2004, мање од 50 лекара је било на располагању становништву од близу 800 000 људи.
Многе владе сада сарађују са Уједињеним нацијама како би помогле становницима Тимора да обнове своју руинирану земљу. Обилне залихе нафте и гаса у Тиморском мору такође уливају наду да ће се тешка економска ситуација поправити. Међутим, највећи потенцијал Источног Тимора јесу његови становници који су понизни и способни да поднесу и тешке околности. Једна жена са Тимора је рекла за Пробудите се!: „Можда јесмо сиромашни, али нисмо несрећни!“
’Добра вест о нечем бољем‘
Последњих година Јеховини сведоци доносе становницима Источног Тимора „добру вест о нечем бољем“ (Исаија 52:7; Римљанима 10:14, 15). Године 2005, једина скупштина у овој земљи провела је скоро 30 000 сати говорећи другима о дивном библијском обећању о предстојећем рају на земљи (Псалам 37:10, 11; 2. Петрова 3:13).
Када су неки становници упознали библијска учења, ослободили су се тешког јарма спиритизма. На пример, Јаков је породичан човек с петоро деце који је био дубоко увучен у обичаје повезане са спиритизмом. Редовно је приносио животињске жртве духовима умрлих. То је у великој мери финансијски оптеретило његову породицу. За једно пиле које се приноси на жртву треба радити скоро цео један дан, а за посебну жртвену козу или прасе треба радити више седмица.
С временом је Јаковљева жена, Франсиска, почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Она је затим показала Јакову библијске стихове који доказују да мртви нису свесни ничега и да не могу да науде живима (Проповедник 9:5, 10; Језекиљ 18:4). Пошто су прихватили оно што стоји у Библији, обоје су престали да приносе жртве духовима. Због тога су их се рођаци у бесу одрекли говорећи да ће их осветољубиви духови ускоро убити. Међутим, Јаков и Франсиска су остали чврсти и рекли: „Јехова ће нас заштитити.“
У међувремену, Јаков је почео да проучава Библију и да с породицом долази на састанке. То га је навело да направи и друге позитивне промене у животу. Иако је годинама пушио паклицу цигарета дневно, престао је с пушењем. Такође је научио да чита и пише. Током тог времена, Франсиска је престала да жваће бетелове орахе. На крају су се Јаков и Франсиска крстили 2005. као Јеховини сведоци. Данас они мудро користе новац како би школовали своју децу и платили неопходне медицинске трошкове.
Заиста, као што је Исус прорекао, добра вест о Божјем Краљевству проповеда се до „краја земље“, чак и радозналим, гостољубивим, великодушним становницима маленог Источног Тимора (Дела апостолска 1:8; Матеј 24:14).
[Оквир/Слика на 17. страни]
„Долазак конца и калема“
„Долазак конца и калема“ је један тиморски израз којим се некада објављивало рођење девојчице. Њиме је описана традиционална улога жена на Тимору у ткању тајса, једне украсне тканине. Тајс се користи за прављење раскошне одеће која се носи у посебним приликама, ћебади и предмета који се у породици преносе с генерације на генерацију. Старије жене поучавају млађе како да узгајају, беру, преду, боје и ткају памук од којег ће направити лепе, шарене десене. У зависности од сложености ткања, за израду само једног тајса може бити потребно годину или више дана. Пошто свако поднебље има сопствене традиционалне десене, стручњак може одмах рећи где је тајс исткан.
[Мапа на 14. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
ПАПУА НОВА ГВИНЕЈА
ИНДОНЕЗИЈА
ИСТОЧНИ ТИМОР
АУСТРАЛИЈА
[Слика на 15. страни]
Традиционалне купасте куће
[Слика на 16. страни]
„Дуду карета“ — омиљена дечја игра
[Слика на странама 16, 17]
Јаков и његова породица