Постоји ли само једна права религија?

Неким људима ово питање делује увредљиво. Будући да широм света постоји мноштво религија, они сматрају да је свако ко тврди да само његова религија научава истину ускогруд, па чак и дрзак. По њиховом мишљењу, логично је закључити да у свим религијама, или бар у већини њих, има нечег доброг. Да ли се и ви слажете с тим?

НАРАВНО, има ситуација у којима је сасвим разумно признати да постоји више прихватљивих гледишта. Примера ради, неко би могао веровати да ће одређени начин исхране благотворно утицати на његово здравље. Али, треба ли да такву исхрану намеће свима, као да је то једини начин да се здраво живи? Сигурно је да би било мудро и разумно када би узео у обзир то да нечији другачији избор исхране може бити исто тако добар или чак бољи, барем за ту другу особу.

Да ли исто важи и за религију? Постоји ли мноштво прихватљивих могућности између којих се може бирати, у зависности од нечијег васпитања и разумевања ствари? Или за читаво човечанство важи само један скуп веровања? Погледајмо шта Библија каже о томе. Најпре ћемо осмотрити да ли је уопште могуће пронаћи истину. Уосталом, ако истина није достижна, онда нема сврхе тражити праву религију.

Да ли је могуће пронаћи религиозну истину?

Кратко пре него што је био убијен, Исус Христ је римском намеснику Понтију Пилату рекао: „Свако ко је на страни истине слуша мој глас.“ Пилат је на то узвратио питањем: „Шта је истина?“, које је по свему судећи одражавало циничан став (Јован 18:37, 38). С друге стране, Исус је неустрашиво заступао истину. Он није сумњао у њено постојање. Примера ради, осмотримо следеће четири изјаве које је Исус изрекао пред различитим особама.

„Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину“ (Јован 18:37).

„Ја сам пут и истина и живот“ (Јован 14:6).

„Бог је Дух, и они који га обожавају морају га обожавати духом и истином“ (Јован 4:23, 24).

„Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32).

Пошто је Исус с таквим уверењем говорио о истини и о томе да је можемо упознати, зар не би требало барем да размотримо могућност да религиозна истина постоји и да ју је могуће пронаћи?

Да ли апсолутна истина заиста постоји?

Несумњиво ћете се сложити да има ствари у које можемо бити потпуно сигурни. Уверени сте у своје постојање и да је оно што видите око себе стварно. Дрвеће, планине, облаци, Сунце и Месец — материјални свет — нису плод наше маште. Наравно, можда ће бити појединаца који ће покушавати да вас увере како није могуће бити сигуран чак ни у постојање таквих ствари. Али, мало је вероватно да ћете се сложити с таквим екстремним гледиштем.

Надаље, ту су природни закони. И у њих можете бити потпуно сигурни. Примера ради, ако скочите с неке литице, пашћете; ако не једете, осетићете глад; ако дуже време не узимате храну, умрећете. Ви и не помишљате да такви природни закони за некога важе а за некога не. Они се примењују на  све људе и стога се каже да су то универзални закони.

У Библији се на један од тих универзалних закона указује следећим питањем: „Може ли човек ставити ватру у недра, а да му се одећа не запали?“ Када су ове речи записане, било је сасвим јасно да ће се одећа запалити ако дође у контакт с ватром. Међутим, у библијској пословици се овом чињеницом заправо истиче једна далеко важнија поука, наиме да ће ’онај ко легне са женом свог ближњег‘ сносити тешке последице (Пословице 6:27, 29).

Да ли је претходна изјава апсолутна истина у коју можемо бити уверени? Неки се не би сложили с тим. Они тврде да се морална мерила разликују од особе до особе, да зависе од нечијег васпитања, веровања и околности. Али, осмотрите неке Божје моралне законе који се налазе у Библији. Зар се и за њих не може рећи да су универзални?

Библија осуђује прељубу (1. Коринћанима 6:9, 10). Неки људи се не обазиру на овај библијски закон и чине прељубу. Па ипак, чак и они жању горке последице као што су узнемирена савест, развод и дубоки емоционални ожиљци које носе сви који су погођени таквим поступањем.

Бог осуђује и опијање (Пословице 23:20; Ефешанима 5:18). Шта се догађа кад људи то чине? У многим случајевима остају без посла, здравља и породице, која такође пати у емоционалном погледу (Пословице 23:29-35). Такве последице погађају чак и оне који не верују да је опијање нешто неисправно. Може ли се рећи да истинитост ових моралних закона зависи од веровања или гледишта појединца?

Ту су затим закони у погледу онога што нам Библија налаже да чинимо, као што су заповести да муж воли жену, да жена поштује мужа и да се чини добро другима (Матеј 7:12; Ефешанима 5:33). Поступање у складу с тим заповестима доноси добре резултате. Да ли бисте рекли да су ове моралне одредбе за неке људе корисне, док за друге нису?

Било да људи поштују моралне законе из Библије или их крше, то има одређени исход. Та чињеница показује да ти закони нису само ствар различитих гледишта. Они су истинити. Искуство потврђује да поступање у складу с њима доноси добре резултате, док њихово кршење доноси невоље.

Зато је добро размислити о следећим питањима: Ако библијски морални закони важе за све људе, како треба гледати на мерила која Божја Реч даје у погледу служења Богу? Шта се може рећи о њеним учењима о ономе што се дешава после смрти и о нади у вечну будућност? Логичан закључак је да су и ова библијска учења истина која је дата целом човечанству. Добар или лош исход у зависности од става према њима није ограничен само на људе који верују у њих.

Истину је могуће пронаћи. Исус је рекао да је Божја Реч, Библија, истина (Јован 17:17). Па ипак, истина и даље може изгледати недостижно.  Зашто? Зато што многе религије тврде да су њихова учења у складу с Библијом. Која од њих заиста поучава истини из Божје Речи? Да ли одговор мора укључивати само једну религију? Зар се истина барем делимично не би могла наћи у више религија?

[Истакнути текст на 4. страни]

У ком смислу се непослушност Божјем закону може упоредити с поигравањем с ватром?